ilustracija Foto: Aleksandar Roknić Danas„Vi ste deo naše porodice, vaša budućnost je u našoj uniji, a naša unija nije potpuna bez vas“, rekla je Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, prošle godine Ukrajini i preostalim zemljama koje strpljivo čekaju na članstvo u Evropskoj uniji.
Već više puta je uputila pozivnicu, ali još nije odredila datum za žurku dobrodošlice, komentariše Gardijan ovu njenu izjavu.
Ali, dok se bliže izgledi da se Ukrajina pridruži bloku, lideri EU se pitaju da li je EU spremna za proširenje.
Kakav bi to imalo uticaj na budžet EU, koji je već pod pritiskom?
Da li bi Poljska, Grčka ili Mađarska bile srećne da od neto korisnika sredstava EU pređu u neto davaoce?
Da li bi Nemačka i Francuska bile spremne da doprinesu više?
Da li bi poslanici Evropskog parlamenta morali da se pomeraju na klupama da bi napravili prostor za više političara iz novih država u onome što bi mogao biti najveći svetski parlament?
Da li bi se politička ravnoteža pomerila ulevo ili udesno?
Svaka od 27 članica može da stavi veto na pristup neke zemlje, što čini domaću politiku jakim faktorom u odlučivanju ko ulazi u EU, a ko ne.
„Čini se da su se države članice veoma kasno probudile za ideju da će morati da se reformišu interno“, kaže Stiven Blokmans, direktor istraživanja u Centru za evropske političke studije (CEPS).
CEPS se godinama bavi ovim pitanjem, ali tek sada, od ruske invazije na Ukrajinu, ministarstva i kancelarije širom Evrope počinju da rade čak i „pozadinske“ proračune, ukazuje Blokmans.
Pre invazije, kaže on, neki posmatrači su zauzeli stav da je proširenje „klinički mrtvo, veštački održavano u životu samitima unutar EU“.
Rat je sve to promenio.
Kao što je jedan diplomata rekao: „Proširenje se ne samo vratilo na dnevni red, već je ponovo jedno od tri glavna pitanja kojima se lideri bave.
Evropska komisija tek treba da skicira moguće scenarije za budžetske i institucionalne reforme u proširenoj Evropi.
Još se nije pojavilo ništa „što bi ličilo na opipljivu, strukturisanu reformu procesa proširenja“, naveo je Blokmans u nedavnom izveštaju CEPS-a.
Ukrajina i Moldavija su prošlog leta dodate u red zvaničnih kandidata među kojima su Albanija, Srbija, Kosovo, Turska, Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovima, dok je Gruzija u aktivnom procesu aplikacije.
Kosovo je u stabilizacionom sporazumu sa drugim balkanskim državama kako bi mu se pomoglo da napreduje na tom putu.
Otvarajući špansko predsedavanje u EU prošlog meseca, Fon der Lajen je rekla: „Moramo da razgovaramo o tome kako će izgledati proces donošenja odluka. Moramo da razgovaramo o tome kako će zajednička sredstva koja imamo biti dodeljena: koje su zajedničke politike koje sledimo?“
„Ovo su veoma principijelna pitanja koja moramo da postavljamo jedni drugima. Moramo da se pozabavimo njima što je pre moguće, jer će nam trebati vremena da dođemo do zaključka“, dodala je.
Ove sedmice je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel pozvao političare da počnu da se angažuju na reformama EU, postavljajući cilj do 2030. godine da budu spremni za proširenje.
„Ima još mnogo posla. Biće teško i ponekad bolno. Za buduće zemlje članice i za EU“, rekao je on.
Za koliko bi se povećao budžet EU, koji trenutno iznosi 186 milijardi evra?
Da li bi tri zemlje koje daju najveći doprinos – Nemačka, Francuska i Italija – morale da kopaju dublje po svojim džepovima da bi podržale Ukrajinu?
Da li bi Poljska, koja izlazi na izbore u oktobru, bila spremna da preuzme veći finansijski teret?
„Politički, to će biti teško za progutati“, kaže Blokmans.
Ali, on napominje da se mnogi potencijalni neto korisnici nalaze na Balkanu i da žele da se „Rusija još više potisne“, a to bi moglo nadmašiti negativne argumente oko cene proširenja.
Ukrajina je jedan od najvećih igrača na globalnom tržištu žitarica, sa više obrađenih površina od Italije.
Pre rata je činila 10 odsto tržišta pšenice, 15 odsto tržišta kukuruza i 13 odsto tržišta ječma.
Takođe je bila dominantan igrač na tržištu suncokretovog ulja sa 50 odsto sektora, prema podacima Evropske komisije.
Ukrajina bi bila glavni korisnik zajedničkih plaćanja u poljoprivredi pod sadašnjim režimom.
„Moramo da razmislimo o tome kako da uključimo kandidate za pristupanje i integrišemo ih u evropsku poljoprivrednu politiku“, rekla je nedavno Silvija Bender, nemačka ministarka za poljoprivredu i hranu.
„Ako bi se Ukrajina pridružila, onda sistem direktnih plaćanja kakav imamo danas definitivno više ne bi funkcionisao“, naglasila je.
„Ako bi se Ukrajina pridružila unutrašnjem tržištu, sa svojom pozicijom na globalnom tržištu hrane i poljoprivrede, to bi EU pretvorilo u globalnog igrača i pružaoca sigurnosti hrane. Ima istine u tome i mislim da će tokom vremena ove stvari olakšati i Ukrajini i EU da apsorbuju šok“, zaključuje Blokmans.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
