Da li je Fridrih Merc sledeći lider Nemačke?

Godinu dana pre sledećih opštih izbora, njegova Hrišćansko-demokratska unija (CDU) je mesecima uživala u udobnom vodstvu sa oko 32 odsto podrške, što je skoro duplo više od svojih najbližih konkurenata aktulene vlade koju predvodi socijaldemokrata Olaf Šolc.

Šansa da postane kancelar o čemu Merc sanja od 1990-ih donekle je poremećena turbulencijama koje potiču iz neizbežne istorije zemlje 20. veka.

Da li i kako on može da izvuče svoju stranku iz dileme koju su postavili pokrajinski izbori prošlog vikenda, pomoći će da se utvrdi demokratsko zdravlje Nemačke u godinama koje dolaze u borbi za povratak birača iz ralja proruskih ekstrema.

U anketama ovog meseca u dve bivše komunističke pokrajine, ekstremno desničarska snaga postala je najjača stranka prvi put od nacističkog perioda u jednom regionu, Tiringiji, a u drugom, Saksoniji, završila je veoma blizu Mercove partije.

Snažan pokazatelj za antiimigracionu, antiislamsku Alternativu za Nemačku (AfD) ostavio je glavne konzervativce u minskom polju jer su se sve demokratske stranke obavezale na zabranu saradnje sa ekstremnom desnicom.

Treći izbori, u pokrajini Brandenburg oko Berlina, očekuju se 22. septembra, sa sličnim rezultatima.

Da bi koaliciona aritmetika sakupila većinu, CDU sada mora da traži najčudnije prijatelje za visokorizični eksperiment u vladi.

Dramatičan povratak još jednog od najsjajnijih političkih likova iz perioda nakon ponovnog ujedinjenja, bivše staljinistice Sare Vagenkneht, čija je stranka apologeta Kremlja zauzela je ključno treće mesto u obe pokrajine.

Alijansa Sare Vagenkneht (BSV, po nemačkim inicijalima) uzdrmala je politički pejzaž stavovima skrojenim da pokupe nezadovoljne glasače, posebno na istoku, koji su još uvek ljuti zbog vladinih ograničenja tokom pandemije kovida, zatim nemačke isporuke oružja Ukrajini i duboko su zabrinuti zbog imigracije.

Vagenkneht, autorka bestselera sa istoka koja nikada nije bila na vladinoj funkciji, pohvalila se novinarima dan nakon državnih izbora da je njena mlada partija „postala faktor moći u Nemačkoj“. Sa oko 8 odsto na nacionalnom nivou, sada ima sve podsticaje da traži najvišu cenu od Mercove CDU tokom pregovora o državnoj koaliciji, sugerišući da će postaviti ultimatum o okončanju podrške Berlina Kijevu i pokušati da blokira planove za postavljanje američkih raketa srednjeg dometa na nemačkom tlu.

Posle državnih izbora, Merc, zapadnjak i bivši izvršni direktor investicione kompanije BlackRock, upozorio je da je BSV „desničarski ekstremista po nekim pitanjima i levičarski ekstremista po drugim“ – „crna kutija“ sa nesigurnim i potencijalno eksplozivnim sadržajem.

On je ipak svakom regionalnom ogranku CDU dao zeleno svetlo za ulazak u koalicione pregovore sa strankom, jer ne postoji održiva alternativa.

Ta odluka je, međutim, sada izazvala pobunu unutar CDU-a baš kada se ta stranka nadala da će zbiti redove pred nacionalne izbore u septembru 2025. godine.

„Vagenkneht je u suprotnosti sa svime za šta su se stranke desnog centra zalagale od osnivanja Savezne Republike Nemačke: jasna odanost zapadu, ujedinjena Evropa i članstvo u NATO-u kao najvećem projektu mira u istoriji“, rekao je demohrišćanin Frank Sarfeld, koji kaže da predstavlja oko 100 partijskih disidenata.

„Saradnja sa ogrankom Kremlja je nezamisliva“, dodao je poslanik CDU Roderik Kajseveter, optužujući i Vagenknehtov savez i AfD da pokušavaju da „unište“ CDU.

Merc, čija impulsivna priroda izaziva bljeskove temperamenta koji se tiču čak i njegovih saveznika, sada bi mogao da izgleda ranjivije sa pobunom u sopstvenim redovima.

Minhenski list Zidojče cajtung nazvao je njegovu nevolju „ruskim ruletom“ jer su se potencijalni rivali postrojili.

„Šta će ostati od Fridriha Merca kada Sara Vagenkneht završi sa njim?“ upitao je Die Zeit. „Izborni uspesi mogli bi da gurnu njegovu stranku u krizu i koštaju ga kancelarske kandidature.

Jedna ključna oblast u kojoj se Merc i Vagenkneht preklapaju, međutim, je tvrda linija po pitanju migracija – pitanje koje takođe igra na snagu krajnje desnice. Od 2015. kada je Angela Merkel dozvolila da više od milion ljudi koji beže od rata i previranja uđu u Nemačku, imigracija je postala jedno od najvećih političkih pitanja u zemlji.

To je podstaklo zalet udesno u AfD – tada prvenstveno evroskeptičnoj grupi – i otvorilo građanski rat u Merkelinom bloku hrišćanske unije, koji je predvodio većinu zapadnonemačkih i ujedinjenih nemačkih vlada u posleratnom periodu.

Merc, dugogodišnji rival Merkelove koji je ljutito negodovao na nekoliko poteza koje je napravila da konsoliduje vlast na njegov račun, zauzeo je nepopustljiv stav otkako je napustila scenu 2021. godine, za koju se čini da sada dobija prednost u zemlji.

Politikolog Oliver Lembke sa Rur univerziteta u Bohumu rekao je da su rezultati pokrajinskih izbora koji su doveli do predstojećih pregovora o koaliciji između Merca i Vagenknehtovih snaga pokazali da je bojkot AfD-a barem delimično imao povratne rezultate.

„Strategija zaštitnog zida bila je da marginalizuje AfD na istoku tako što će ga isključiti, a istovremeno ističe čvrste principe demokratskih partija“, rekao je on. „To je očigledno propalo.“