Da li je korona virus „crni labud“?

Kad su krajem januara Žila Giboa pitali, da li bi korona-virus mogao postati „crni labud“, on je odgovorio: „Da, možda za firme koje mnogo posluju s Kinom“. Njegovo mišljenje ima težinu. Jer, Gibo je odgovoran za deoničku strategiju preduzeća Axa Investment Managers u Evropi, koje upravlja investicijama vrednim oko 800 milijardi evra. U međuvremenu je nervoza na finansijskim tržištima širom sveta znatno porasla.

Koliko dugo će korona-virus paralizovati privredu?

Sve češće se govori o „crnom labudu“ kad je reč o ekonomskim posledicama korona-virusa. Time se misli na potpuno neočekivan događaj koji je krajnje redak, ali ima katastrofalne posledice za finansijska tržišta i realnu ekonomiju.

I sve češće čuju poređenja sa svetskom finansijskom krizom 2008. kada je propast jedne od vodećih američkih banaka sa 150-godišnjom tradicijom bila potpuno neočekivana. Jer, posledice bankrota Lehman Brothersa bile su itekako i izuzetno dalekosežne.

Tada je katastrofa dolazila s finansijskih tržišta i zahvatala realnu privredu. Danas je obrnuto. Zatvaranje preduzeća, otkazivanje sajmova, ukidanje linija u avio saobraćaju, izolacija milionskih gradova, dovode do pada realne ekonomije. A kad zbog toga preduzeća manje zarađuju, onda se to odražava na pad vrednosti deonica, a time i na finansijska tržišta.

Od izbijanja epidemije korona virusa u Kini i opsežnih mera izolacije u toj zemlji, kineska ekonomija je prestala da bude pokretač svetske konjunkture. A kad bivši šef nemačke Bundesbanke Aksel Veber polazi od toga da će kineska ekonomija u prvom tromesečju pasti za 1,5 posto, onda to sigurno ima globalne posledice. Jer, na Kinu otpada gotovo 20 posto ekonomske aktivnosti u svetu.

Majstor ćuti

Tvorac „crnog labuda“ kao bauka finansijskih tržišta do sada nije javno progovorio o posledicama korona virusa. Nasim Nikolas Taleb, američki finansijski matematičar, bivši profesionalac u Vol Stritu i autor bestselera, i dalje ćuti. Ovaj stručnjak poreklom iz Libana je koristio pojam „crnog labuda“ još 2001. u svojoj knjizi „Fooled by Randomness“ (Prevareni slučajnošću).

Kad se 2007. pojavila njegova knjiga „The Black Swan: The Impact of the Highly Improbable“ (Crni labud: uticaj krajnje neverovatnog), zanimanje za nju je bilo prilično slabo. Tek nakon sloma Lehman Brothersa godinu dana kasnije Talebova knjiga je postala tražena u celom svetu.