Da li je moguć Liban bez Hezbolaha?

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu obratio se direktno Libancima. „Sećate li se kad je vaša zemlja nazivana ’biserom Bliskog istoka’?“, pitao je u nedavnoj video-poruci.

A sada, dodao je Netanjahu, Hezbolah je pretvorio Liban u iransku vojnu bazu. „Ustanite i povratite svoju zemlju“, pozvao je.

Zapravo, Hezbolah ne bi smeo da postoji, barem ne kao oružana formacija. Jer, rezolucija Ujedinjenih nacija 1701, doneta nakon rata 2006. godine, predviđala je razoružavanje svih paravojski u Libanu. Tamo bi oružje smela da nosi jedino zvanična vojska države, prenosi DW.

To nikad nije primenjeno. Vojska važi za slabu. Šiitski Hezbolah je od tada samo još jačao, uz pomoć Irana. Sasvim kontroliše neke istočne i južne delove zemlje.

Uprkos žestokim izraelskim vazdušnim udarima i kopnenim operacijama, Hezbolah je i dalje u stanju da pokrene masovne raketne napade na Izrael ili pošalje smrtonosne dronove, kao prošle subote.

Libanski premijer obećava razoružavanje

I u samom Libanu ima sve više glasova koji podsećaju na rezoluciju UN. Krajem prošle sedmice je premijer Nadžib Mikati – koji je sunitski musliman – rekao da će u Savetu bezbednosti UN tražiti „potpuni i momentalni prekid vatre“, a zauzvrat ponuditi sprovođenje rezolucije 1701.

Makram Rabah, kritičar Hezbolaha i istoričar na Američkom univerzitetu u Bejrutu, u tome vidi priliku.

„Verujem da će Libanci pre ili kasnije pokazati stav i početi političku prelaznu fazu koja uključuje i štiti i šiite u zemlji. Trenutno oni plaćaju cenu za pustolovine Irana“, rekao je Rabah za nemački javni servis ARD.

„Što više napada, to veća podrška“

Ali, nisu svi optimistični. „Što više napada u zemlji, to će biti veća podrška Hezbolahu – to je katastrofa“, kaže Dru Mikael iz vašingtonskog Instituta „Tahrir“ za bliskoistočnu politiku.

Prema njegovim rečima, Netanjahuov poziv Libancima je praktično poziv da se dignu na oružje – a to je nedemokratski i kontraproduktivno.

Merin Abas, šef kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert“ u Bejrutu, ne veruje da se raspoloženje može okrenuti protiv Hezbolaha.

„Sistematski se uništavaju sela. Ima zahteva da se evakuišu područja 60 kilometara od izraelske granice. Nisu pogođeni samo šiiti ili pristalice Hezbolaha, nego i hrišćani, suniti i Druzi.“

Abas smatra da je Hezbolah pretrpeo izvestan pad poverenja. Ali, s obzirom na izraelsku kopnenu ofanzivu na jugu Libana, mnogi u Hezbolahu i dalje vide jedinu silu koja može da brani zemlju.

Država ne funkcioniše

Hezbolah je i važan politički igrač. Oni u parlamentu, zajedno sa partnerima poput šiitskog Pokreta nade koji vodi predsednik skupštine Nabih Beri, blokiraju izbor novog predsednika države. Na to mesto, prema starom dilu u Libanu, uvek mora doći hrišćanin.

Ali, predsedničko mesto je već dve godine upražnjeno te je i država slabo funkcionalna. To je jedan od ključeva moći Hezbolaha.

Dok opozicija, pre svega hrišćanske partije, insistira na izboru predsednika koji bi sproveo rezoluciju 1701 i potisnuo uticaj Hezbolaha i Irana, poznavaoci prilika ostaju skeptični.

„U trenutnoj situaciji valja misliti korak po korak. Vrlo je teško sada misliti na krajnji cilj jer do njega ima još mnogo prepreka“, kaže Abas.

Prvi sledeći korak bi mogao da bude prekid vatre. „A tu se ništa ne može bez Sjedinjenih Država koje moraju zaustaviti Netanjahuove napade“, kaže Dru Mikael.

„Rat u Gazi nije naš rat“

SAD su nedavno najavile da se upravo zalažu za prekid vatre. No, šef diplomatije Entoni Blinken ponavlja da i Liban mora da odradi domaće zadatke, recimo da izabere predsednika.

Nešto se barem desilo u taboru Hezbolaha – njihov zamenik generalnog sekretara Naik Kasem izbegao je da prekid vatre u Libanu uslovi istim takvim prekidom vatre u Pojasu Gaze.

Za Abasa je to ispravljanje „taktičke greške“ dosadašnjeg rukovodstva Hezbolaha i njihovih saveznika u Teheranu. „Mnogi libanski poslanici kažu da osećaju apsolutnu solidarnost sa Palestincima, ali da rat u Gazi nije njihov rat.“

Abas kaže da, u jeku izraelskih napada, ljude u Libanu na okupu drži solidarnost. Ali da, ako ne bude skorog prekida vatre, zemlji preti stanje koje bi opasno nalikovalo novom građanskom ratu.