Da li je moguć pravedniji svet?

„Agenda 2030“ Ujedinjenih nacija broji sedamnaest ciljeva održivog razvoja. Ta tema je komplikovana, mnogima dosadna – a svakako je teško ostvariva. Svetska javnost gotovo da nije ni čula za ovu agendu.

Pa ipak, činjenica da će i sam kancelar Olaf Šolc otputovati u Njujork i tamo u ponedeljak i utorak (18. i 19. septembar) učestvovati na samitu UN o održivosti, naglašava koliko je „Agenda 2030“ važna i za Nemačku.

Tih sedamnaest ciljeva vrlo su ambiciozni. Zapisani su 2015. godine, a cilj je ni manje ni više nego novo shvatanje globalnog napretka, tako da se više ne gleda sve kroz BDP po glavi stanovnika. Umesto toga, ekonomski rast treba da bude dizajniran ekološki.

Dostizanje ovih ciljeva je tesno povezano sa ciljevima Pariskog sporazuma o klimi.

Svetske ekonomije treba da budu podržane u stvaranju održivog životnog i ekonomskog okruženja sa niskim emisijama štetnih gasova. Ciljevi održivog razvoja se odnose na sve tri dimenzije održivosti: društvenu, ekonomsku i ekološku.

A onda ti ciljevi uključuju i globalnu borbu protiv siromaštva i gladi, opšti pristup dobrom obrazovanju, pristupačnu i čistu energiju, borbu protiv društvenih nejednakosti i još mnogo toga.

Neuspeli napori zbog korone i rata u Ukrajini

„Na početku je napravljen dobar napredak, ali su nas pandemija kovida i rat u Ukrajini unazadili“, kaže Berbel Kofler, državna sekretarka u nemačkom Ministarstvu razvoja.

Broj ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu širom sveta pao je sa skoro dve milijarde u 1991. na oko 650 miliona u 2019. Međutim, zbog pandemije njihov broj se u međuvremenu ponovo povećao.

Skok cena kao rezultat rata u Ukrajini uzrokuje da se jaz između bogatih i siromašnih još povećava. Spore isporuke žitarica iz regiona Crnog mora predstavljaju pretnju u mnogim delovima sveta. Dugotrajna zatvaranja škola tokom pandemije su pogoršala obrazovne nejednakosti.

Stoga, kaže Kofler, inicijativi je potreban novi zamah. „Kada putujem na afrički kontinent, ali i u Aziju, povećane cene hrane i đubriva su veoma važna tema. Povećanje je naravno povezano i sa klimatskim promenama, ali pre svega sa ratom u Ukrajini i stanjem cena energenata“, kaže ona. Sve to je usporilo sprovođenje ciljeva UN.

Kompas za globalne akcije

Shodno tome, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao: „Moramo da ispunimo obavezu da podržimo najugroženije ljude, zajednice i nacije na svetu. Stvaranje globalne ekonomije koja koristi svima zahteva hrabru akciju.“

Gutereševo ime biće povezano sa uspehom ili neuspehom ove agende. Za mnoge je upravo sastanak u Njujorku ključni momenat kada je reč o nasleđu generalnog sekretara. Nadaju se da će njegove diplomatske veštine biti dovoljne da ubrza stvari.

2030′ sa 17 ciljeva održivosti je prekretnica u multilateralnoj saradnji i važan kompas za naše globalne akcije“, rekao je kancelar za DW.

Svetska banka – pionir za održive investicije?

„Održive finansije“ – popularna je krilatica koju Šolc želi da iznese u prvi plan.

„Javni i privatni finansijski tokovi treba da budu bliže usklađeni sa ciljevima održivosti kako bi se stvorio finansijski prostor za društveno-ekološke transformacije“, rekao je kancelar.

U prevodu, ako kompanije žele subvencije, kredite ili investicije, moraju da pruže informacije o tome koliko je njihovo poslovanje održivo. Investicije će se onda usmeravati samo u aktivnosti koje ne štete životnoj sredini i ne razaraju društva.

Zvanični Berlin bi u Njujorku trebalo da promoviše i smanjenje globalne nejednakosti. „Ovo je jedan od najpotcenjenijih ciljeva na dnevnom redu UN“, kaže Berbel Kofler. „To je važno jer je povezano sa mnogim drugim pitanjima, od pristupa obrazovanju i pristupa zdravstvu, do pitanja rodne ravnopravnosti. Takođe i pitanja: ko ima pristup resursima i energiji?“

Konkretno, ona poziva na reformu Svetske banke, koja mora postati „pionir“ globalne transformacije finansijskog sektora.

Skepticizam na globalnom jugu

Dok nemačka delegacija putuje na samit sa određenim optimizmom, raspoloženje u mnogim zemljama na globalnom jugu je rezervisanije. Po njima ciljevi ne idu dovoljno daleko.

One kritikuju što su ciljevi još nisu obavezujući, i jer su bogate industrijske zemlje u prošlosti više puta prekršile obećanja, poput finansijskih obaveza da pomognu siromašnijim zemljama da se prilagode klimatskim promenama.

Velika je zabrinutost što nema pravih odgovora o tome kako se plemeniti ciljevi mogu sprovesti u geopolitičkoj situaciji podeljenog sveta.

Čoveku na čelu UN, Antoniju Guterešu, još nije pošlo za rukom da promeni to raspoloženje.

Moglo bi se reći da se na samitu očekuju velika – očekivanja. Do 2030. ima još sedam godina – kratak vremenski period s obzirom na ogromne izazove.