„Da li je napad Hamasa imao skriveni cilj“: Autorski tekst analitičara CNN

Hamas napada i izraelske civilne i vojne mete, a takođe je zatočio nepoznat broj izraelskih vojnika i građana, verovatno s namerom da ih u nekom trenutku razmeni za Hamasove zatvorenike u izraelskim zatvorima. U prošlosti je Izrael razmenjivao veliki broj palestinskih zatvorenika za Izraelce koje je držao Hamas.

Izraelski taoci koje je otela Hamas takođe će otežati izraelski vojni odgovor u Gazi, budući da će taoci verovatno biti rasuti na način koji će odvratiti Izrael od vazdušnih udara u Gazi koji bi mogli ugroziti taoce, piše analtičar Piter Bergen u autorskom tekstu za CNN.

Međutim, čini se da ovde takođe postoji i veći igrač: pokušaj okončanja približavanja između Izraela i arapskih država koje je ozbiljno počelo tokom administracije Donalda Trampa s Abrahamskim sporazumima.

Pod vođstvom Džareda Kušnera, zeta Donalda Trampa, „Abrahamski sporazumi“ rezultirali su time da su Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein potpisali sporazume kojima se prvi put priznaje država Izrael. Maroko i Sudan su takođe normalizovali odnose s Izraelom.

Ti sporazumi bili su značajan napredak, jer su istorijski arapski narodi navodili tretman Palestinaca od strane Izraela kao razlog za svoje odbijanje da priznaju jevrejsku državu. Strahujući da će njihova stvar biti zanemarena, Palestinci su se protivili sporazumima.

Zaista, Abrahamski sporazumi nisu mnogo toga učinili za Palestince. Kušner je rekao da će pomoći u pronalaženju 50 milijardi dolara za palestinske projekte, ali to se nije dogodilo jer su Palestinci bojkotovali konferenciju za investicije koju je on organizovao u Bahreinu 2019. godine.

Trampova administracija takođe je premestila američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, što prethodne američke administracije nisu učinile, smatrajući to provokativnim za Palestince koji tvrde delove istočnog Jerusalima.

Bajdenova administracija je uglavnom nastavila pristup Trampove administracije; američka ambasada ostaje u Jerusalimu, a tim Bajdena pokušava da posreduje u dogovoru između Saudijske Arabije i Izraela, što bi, ako bi se dogodilo, moglo još više oblikovati Bliski istok nego što su to učinili Abrahamski sporazumi.

Čini se da je ovaj dogovor već napredovao malim, ali značajnim koracima; izraelskim avionima sada su odobrena prava preleta preko Saudijskog kraljevstva, izraelski ministar posetio je kraljevinu prošlog meseca, što se prvi put dogodilo, i izraelski zvaničnik je prošle nedelje izvršio jevrejski molitveni obred u Saudijskoj Arabiji, takođe prvi put.

Izraelski dogovor o normalizaciji sa Saudijskom Arabijom – mestom gde se nalaze dva najsvetija mesta u islamu – bio bi ogroman simboličan gest i imao bi stvarne sigurnosne koristi za Izrael. Na kraju krajeva, pre tačno pola veka, tokom rata za Jom Kipur 1973. godine, dve arapske države, Egipat i Sirija, napale su Izrael. Takođe, i Izrael i Saudijska Arabija imaju snažan zajednički interes danas, oba vide Iran kao svojeg najopasnijeg neprijatelja.

Detalji izraelsko-saudijskog dogovora još uvek se razrađuju, ali Palestinci, koji su ostali zanemareni Abrahamskim sporazumima, mogli bi da imaju razloga za brigu da njihovi interesi neće biti deo razmatranja u budućem izraelsko-saudijskom dogovoru.

Vlada Izraela danas je najdesničarskija u svojoj istoriji i najmanje naklonjena političkim ciljevima Palestinaca. Istovremeno, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, prema nekim izveštajima, mnogo je manje zabrinut za palestinsku stvar od svog oca, kralja Salmana, koji i dalje ostaje formalni lider Saudijskog kraljevstva, ali se široko izveštava da je u lošem zdravstvenom stanju. Prestolonaslednik Mohamed je de facto vladar.

U retkom intervjuu pre dve nedelje, Bin Salman je rekao za Fox News: „Svakim danom sve smo bliži normalizaciji odnosa s Izraelom“.

Sve to može pomoći da se objasni zašto su militanti Hamasa pokrenuli svoj iznenadni napad na Izrael sada. Sa borbama unutar Izraela i izraelskim udarima u Gazi, sporazum između SAD-a posredovan između Saudijske Arabije i Izraela može biti odložen u predvidljivoj budućnosti.

Od takvog razvoja događaja najviše koristi bi imao Iran, koji je već dugo u konfliktu s Izraelom i Saudijskom Arabijom.

Prema izveštaju Državnog sekretarijata SAD-a iz 2020. godine o terorizmu, Iran je takođe pružio podršku Hamasu.

Visoki iranski zvaničnici nedavno su javno upozorili na svako približavanje Izraelu. Prošle nedelje je iranski vrhovni vođa Ajatolah Ali Hamenei rekao: „Države koje se klade na normalizaciju odnosa s Izraelom će izgubiti. Oni se klade na gubitničkog konja.“

A u subotu je najviši vojni savetnik Hameneija rekao da Iran podržava napade Hamasa u Izraelu „do oslobađanja Palestine i Jerusalima.“

Sve informacije u vezi sa sukobom Izraela i Hamasa čitajte u Danasovom BLOGU UŽIVO.

Piter Bergen je analitičar za nacionalnu bezbednost na CNN-u, potpredsednik u organizaciji New America, profesor na Univerzitetu Arizona i voditelj podkasta „In the Room With Peter Bergen“