Da li je nemačka politika na Bliskom istoku jednostrana?

Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, nemačka ministarka spoljnih poslova tri puta uzastopno boravila je na Bliskom istoku. Cilj: podržati Izrael u njegovoj borbi protiv Hamasa u Pojasu Gaze, ali u isto vreme i opomenuti tu zemlju da bude umerena, kako bi zaštitila palestinsko civilno stanovništvo. A sa susednim arapskim državama prvenstveno je razgovarala o sprečavanju regionalnog sukoba.

Analena Berbok je sada ponovo bila u tom regionu, kao i njen američki kolega Entoni Blinken. Tenzije su se, međutim, značajno povećale. S jedne strane, sve je veća međunarodna kritika Izraela zbog prekoračenja svog cilja eliminacije Hamasa.

Istovremeno, sukob se proširio. Posebno otkako je Izrael ubio komandanta libanskog Hezbolaha, ta organizacija koju podržava Iran pojačala je napade na severni Izrael.

Napadi Hutija na međunarodne brodove

Osim toga, Huti, pobunjenici u Jemenu koje takođe podržava i Iran, napadaju strane brodove u Crvenom moru na putu ka i iz Sueckog kanala. Nekoliko brodarskih kompanija sada izbegava taj najkraći put od Azije do Evrope i ide znatno dužim i znatno skupljim pomorskim putem oko Afrike.

Hans-Jakob Šindler, stručnjak za Bliski istok iz međunarodne organizacije Counter Extremism Project, predviđa „ozbiljan globalni ekonomski problem“ ako se takva situacija nastavi: „Ne možemo bez Sueckog kanala godinu dana“, ukazuje Šindler za DW.

Nemačka vlada prepoznala je ozbiljnost situacije. Očekuje se da će se Nemačka uskoro pridružiti pomorskoj misiji koju predvode SAD u Crvenom moru protiv napada Hutija.

Berbok je takođe nagovestila da nemačka vlada više neće stajati na putu isporukama britanskih borbenih aviona Jurofajter Saudijskoj Arabiji. Pošto je Jurofajter zajednička proizvodnja, Nemačka mora takođe da dâ zeleno svetlo.

U svom koalicionom sporazumu, stranke vladajuće koalicije u Berlinu, Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP) zapravo su se složile da ne izvoze oružje u zemlje poput Saudijske Arabije, odnosno zemlje koje su uključene u rat u Jemenu. Postoje i kritike na račun stanja ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji. Ali, pošto ta zemlja sada presreće rakete Hutija prema Izraelu, nemačka vlada će verovatno ostaviti svoju zabrinutost po strani.

Nemačka kritika Izraela

Kada je reč o suštinskom sukobu između Izraela i Hamasa, nemačka ministarka spoljnih poslova ostaje pri svom prethodnom stavu: s jedne strane, da uveri Izrael da se može „osloniti na našu solidarnost u borbi protiv slepog terora koji želi da zbriše Izrael s karte“.

Ali, o vojnoj akciji Izraelau Pojasu Gaze s mnogo mrtvih palestinskih civila, ona kaže: „Patnja mnogih nevinih ljudi ne može ovako da se nastavi. Potrebna nam je manje intenzivna operacija.“

Berbok je takođe ponovo kritikovala nasilje izraelskih doseljenika na Zapadnoj obali nad Palestincima i tokom posete izjavila da je izgradnja izraelskih naselja „ilegalna“.

Ko bi trebalo da upravlja Pojasom Gaze u budućnosti?

Što se tiče budućnosti Pojasa Gaze, Berbok se jasno suprotstavila mišljenjima pojedinih ultradesničarskih izraelskih ministara koji bi najradije isterali palestinsko stanovništvo iz tog područja. „Gaza pripada Palestincima“, rekla je ona u Izraelu – i u tom se u potpunosti složila sa svojim američkim kolegom Blinkenom.

„Nažalost, ne postoji jedinstven stav izraelske vlade s kojim bi se moglo nešto učiniti“, kaže Hans-Jakob Šindler. Na izraelskoj strani se izgleda pojavljuje osnovni konsenzus da „neka vrsta izraelske bezbednosne strukture treba da nastavi da postoji (u Pojasu Gaze) u srednjoročnom i dugoročnom periodu“.

Tu se postavlja pitanje: „Ko bi onda trebalo da upravlja Gazom? (…) Nema dobrovoljaca. Ujedinjene nacije, koje bi mogle da upravljaju, izgubile su poverenje Izraela, posebno u poslednjih nekoliko meseci. Arapske države napravile su ogroman korak unazad. (…) Ko bi drugi to uradio? Sigurno ne Evropljani. Nema dobre ideje“, kaže Šindler.

Svojom vojnom akcijom u Pojasu Gaze, Izrael je samo „kupio vreme da reorganizuje Gazu“, upozorava Šindler. Možda čitavu deceniju. Ako Izrael ne nađe bolje rešenje, onda će se suočiti sa sličnim bezbednosnim problemom kao i ranije, bilo da se neprijatelj tada bude zvao Hamas ili nekako drugačije.

Vašington ne želi da naljuti ni Arape, ni Jevreje

Pa koji onda manevarski prostor ostaje za nemačku bliskoistočnu politiku? S jedne strane, tu su očigledno glavnu ulogu odigrale SAD, a ne Nemačka ili EU, kaže Šindler.
Faktor sile SAD: Vašington je poslao nosač aviona „USS Ajzenhauer“ u istočni Mediteran

S druge, Nemačka ima kontakte s veoma različitim akterima u regionu, posebno sa arapskim državama. Osim toga, prema Šindleru, manevarski prostor Bajdenove vlade takođe je ograničen, s obzirom na početak američke predizborne kampanje. „Jasni stavovi Vašingtona imaju političku cenu. (…) Oni ne žele da naljute ni arapske, ni jevrejske glasače u Americi.“

Reakcija u arapskom svetu

U arapskim medijima, poseta nemačke ministarke spoljnih poslova Analene Berbok protekla je u senci Blinkenovog putovanja u region, koje se odigralo u isto vreme. Ali, televizija Al-Arabija, koju finansira Saudijska Arabija, pomenula je govor Berbok na Zapadnoj obali u kojem je ministarka rekla da je Izrael dužan da zaštiti Palestince u toj oblasti.
Analena Berbok osudila je izraelsko nasilje nad Palestincima na Zapadnoj obali

Londonski list Al kuds al arabi, koji finansiraju palestinski investitori, kritičan je prema nemačkoj bliskoistočnoj politici – a time i prema putovanju Berbok. Na konferenciji za novinare u Kairu, nemačka ministarka spoljnih poslova poslala je, ocenjuje taj medij, „poruke podrške izraelskoj okupaciji u njenoj agresiji na Pojas Gaze“.

Generalno se nemački stav u ratu Izraela protiv Hamasa posmatra pretežno kritički. Nemačka politička elita svoju podršku Izraelu opravdava „navodnim osećanjem krivice“ za Holokaust i potrebom da se iskupi podrškom Izraelu, navodi se u komentaru na portalu katarske televizije Al-Džazira na engleskom jeziku. Ta televizija optužuje nemačku vladu da normalizuje antiarapski i antimuslimanski rasizam i opravdava još drakonskiju antiimigracionu politiku.

Generalno govoreći, nemačka pozicija u ratu opisana je kao jednostrana, a na Nemačku, kao jednu od najodlučnijh pristalica Izraela, gleda se negativno.