Da li je Nemačka vlada mnogo bolja nego što je bije glas?

Kako objasniti sledeće: u ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), samo 19 odsto Nemaca zadovoljno je vladom Socijaldemokrata (SPD), Zelenih i Liberala (FDP), dok studija Fondacije Bertelsman koja je sada objavljena pokazuje da taj trojac, koji je na vlasti od decembra 2021, generalno odrađuje dobar posao.

Koalicioni sporazum pod lupom

Ova na prvi pogled očigledna kontradikcija, podrobnijim razmatranjem može se brzo razrazrešiti: studija koju je sprovela privatna Fondacija Bertelsman je naučno utemeljena analiza koalicionog sporazuma i izbornih obećanja koja su u njemu formulisana. Plus – dopunjena je reprezentativnom anketom.

„Ta metoda omogućila je da se uporedi stvarni i percipirani status ispunjenosti koalicionih obećanja“, navodi se u uvodnom tekstu studije. Da bi to učinili, dvojac autora, Robert Ferkamp (Fondacija Bertelsman) i Terez Matis (Univerzitet u Triru) sagledao je svih 453 većih i manjih obećanja nemačke koalicione vlade i proverio šta se s njima u međuvremenu dogodilo.

Više novca za decu i brže do nemačkog državljanstva

Među obećanjima su krupne političke reforme, kao što jeborba protiv siromaštva dece i za to predviđeno uvođenje osnovne finansijske podrške, o čemu su se u koaliciji nedeljama javno sporili, da bi potom iznašli kompromis. Tu je i novi zakon o državljanstvu koji ima za cilj brže sticanje nemačkog pasoša. I oko te centralne teme su se SPD, Zeleni i FDP složili tek nakon žestokih rasprava i svađa.

Upravo te i druge kontroverzne teme formiraju imidž vlade u velikom delu stanovništva i izazivaju rast nezadovoljstva. Prema studiji, skoro dve trećine koalicionih obećanja je ili u potpunosti sprovedeno ili je pokrenuto njihovo sprovođenje.

Javne rasprave i otvorena pitanja

Robert Ferkamp ovako sumira rezultat studije: „Sveukupno gledano, reč je o veoma obećavajućem bilansu rada vlade u prvom poluvremenu, koji je, međutim, zasenjen i okarakterisan javnim sporovima koalicionih partnera i mnogim otvorenim pitanjima.“

Sa tačke gledišta tima koji je radio na studiji, koalicioni sporazum, zaključen 2021. godine, veoma je ambiciozan zbog velikog broja obećanja. U poređenju s prethodnom koalicionom vladom Socijaldemokrata i Demohrišćana (CDU/CSU), broj obećanja povećao se sa 296 na 453. Aktuelna vladajuća-koalicija, u narodu poznata i kao „semaforska koalicija“ (zbog stranačkih boja, crvene za SPD, žute za FDP i zelene za Zelene), postavila je sebi 50 odsto konkretnijih ciljeva.

Koalicioni sporazum s mnogo obećanja i velikim ambicijama

„Veliki broj obećanja odražava, kako kompleksnost semaforske koalicije kao saveza tri programski različite stranke, tako i mnogo veći stepen ambicioznosti i zahtevnosti sporazuma“, objašnjava Terez Matis sa Univerziteta u Triru.

Ali nasuprot tome, percepcija „semaforske vlade“ u javnosti je takva da samo 12 odsto ispitanika veruje da će „sva, skoro sva ili veliki deo“ dogovorenih koalicionih obećanja biti ispunjena, a čak 43 procenta pretpostavlja da će biti sprovede samo „mali deo obećanja ili jedva neka od njih“.

Novo pokretanje saradnje i samoprezentacija?

Kako bi poboljšala reputaciju među stanovništvom, nemačkoj vladi je potreban novi početak u koalicionoj saradnji, ali i sopstvenom predstavljanju i prezentaciji u okviru koalicije, kaže Volfgang Šreder iz berlinskog trusta mozgova „Progresivni centar“ (Das Progressive Zentrum), koji je učestvovao u izradi analize. Njegov zaključak je sledeći: „Sporovi unutar vladajuće koalicije koji se javno prenose dovode do potcenjivanja stvarnog učinka vlade i toga da ona posvećeno i verno ispunjavanja obećanja zacrtana u koalicionom sporazumu.“

Čini se da rezultati studije odražavaju dilemu, s kojom su očigledno suštinski suočeni političke koalicije u Nemačkoj: „Glavni izazov za sve koalicione vlade i stranke u ovoj zemlji ostaje niska tolerancija na frustraciju i spremnost na kompromis kod birača prilikom prosuđivanja“, pišu Robert Ferkamp i Terez Matis.

Slabo prihvatanje političkih kompromisa

Iako 85 odsto ispitanika smatra da je „veoma važno ili važno“ da stranke zaista implementiraju ciljeve i planove iz njihovih izbornih programa, samo 40 odsto se složilo da bi mogli da postoje „prihvatljivi razlozi“ za to što izborna obećanja nisu ispunjena. Od toga samo nešto manje od trećine (31 odsto) vidi potrebu za kompromisima kao prihvatljivim razlogom za to što eventualno nisu održana obećanja.

„Čini se da parlamentarni oblik vladavine koji se zasniva na kompromisima, mnogi vide kao izdaju partijskih principa i ideala“, zaključuje autorski dvojac Ferkamp-Matis koji je izradio studiju Fondacije Bertelsman.