Da li je portparol Kremlja prvi put rekao istinu o pregovorima Rusije i Ukrajine? 1Dmitrij Peskov Foto: EPA

„Jedno je sigurno: Ukrajinci ne žele nikakve pregovore“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u četvrtak u Moskvi.

I to je verovatno najveća istina koju je Peskov ikada izgovorio. Ukrajinci ne žele pregovore. Niko ne želi da sedi sa neprijateljem koji neselektivno bombarduje njihove domove i uništava njihovu energetsku infrastrukturu, zaklanjajući domove mrakom i terajući hirurge u bolnicama da rade operacije uz svetlost baterijskih lampi, piše Politiko, preneo je N1info.hr.

Pronađeni ostaci civila koje su mučili ruski vojnici tokom okupacije Hersona samo raspiruju žestok gnev Ukrajinaca koji su već gnevni zbog ranije dokumentovanih zločina – od silovanja do ničim izazvanog ubijanja nevinih civila u Buči i Irpinu.

U pozadini SAD i Evropa pozivaju Ukrajinu da ostavi mogućnost pregovora na stolu iako ne žele da primoravaju Kijev ni na šta.

Međutim, u utorak je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio na te pozive, rekavši liderima G20 da njegovoj zemlji ne nude apsolutno nikakav mirovni sporazum koji bi kompromitovao nezavisnost Ukrajine od Rusije.

Potom je predstavio mirovni plan od deset tačaka u kojem traži da Rusija prihvati odgovornost za ratne zločine počinjene na teritoriji Ukrajine. On je takođe pozvao na povlačenje svih ruskih trupa sa ukrajinske teritorije, uključujući ceo region Donbasa i poluostrva Krim, kao i na isplatu ratne odštete i odštete za prouzrokovana razaranja i smrt.

Ovo je bila njegova verzija odgovora koji je američki general Entoni Mekolif dao na zahtev Nemaca za njegovu predaju tokom bitke kod Bulgea 1944.

„Lud!“ Razlika je, naravno, u tome što Zelenski i njegovi ljudi nisu opkoljeni, a ostvarili su dve neverovatne pobede na bojnom polju – jednu kod Harkova na severoistoku Ukrajine i drugu nedavno u regionu oko Hersona.

Ukrajinci odustajanje od teritorije smatraju suludim

Kako stvari stoje na bojnom polju, pobeda Ukrajine u Hersonu je okončala svaku šansu da ruske snage zauzmu ukrajinsku obalu Crnog mora, uključujući Odesu, a sada je okupirani Krim u dometu ukrajinskih raketa i artiljerije.

Reč „lud” takođe dobro opisuje reakciju „običnih” Ukrajinaca sa kojima je ove nedelje razgovarao reporter Politika, pitajući ih da li bi podržali mirovne pregovore i da li su voljni da se u ime mira odreknu teritorije Kri- ma ili Donbasa.

Julija Grigor, čiji se suprug trenutno leči od teškog oblika šoka od granate, kaže da Ukrajina može da dobije ovaj rat ako Zapad nastavi da ga podržava.

Tridesetpetogodišnja Julija, koja je poreklom iz Mariupolja, ali sada živi u Lavovu, rekla je: „Rusi ne razumeju da se nećemo predati, popustiti ili pregovarati, ma koliko granata na nas bacili. Oni nas ne mogu podeliti“.

„Nemamo o čemu da razgovaramo. Putin ne razume da je Ukrajina suverena zemlja i da je jedinstvena po ovom pitanju. On čak ni ne razume značenje reči ‘mir’. Razgovarati sa njima nema smisla“, dodala je ona.

Na pitanje o prepuštanju teritorije – Donbasa i/ili Krima – u ime mira, odgovara: „Ti regioni su ukrajinski. Kako da se odreknemo naše zemlje?“

Julija nije usamljena u ovakvom stavu. Novinar je razgovarao sa desetinama drugih Ukrajinaca u podzemnoj garaži tržnog centra u Lavovu koji sada služi kao sklonište i svi su bili podjednako nepokolebljivi.

Grupa muškaraca u pedesetim samo je gunđala i odmahivala glavama kada je reporter izneo nedavne komentare američkog vojnog komandanta generala Marka Milija, koji je rekao da Ukrajina možda neće moći da odnese vojnu pobedu i da bi zima mogla da posluži kao prilika za početak pregovore sa Rusijom.

Ističući da su se zapadne vojne procene na početku rata – da će Ukrajina morati da se preda ili rizikuje potpunu okupaciju u roku od nekoliko dana – pokazale pogrešnim, 58-godišnji Oleh je rekao:

„Ne slažem se i ne može biti pregovora ili dogovora jer će Rusija uvek kršiti sve dogovore; ne može im se verovati. Sve zemlje su priznale granice Ukrajine 1991. godine i ovo je naša zemlja. Možemo da pobedimo ako SAD i Evropa nastave da nam pomažu.“

Njegova četiri prijatelja klimnula su u znak slaganja.

Pregovori kao prilika da se Rusija naoruža

Mladi ili stari, sa Zapada ili Istoka, svi Ukrajinci sa kojima je novinar razgovarao rekli su nešto slično, a većina je naglašavala da će Rusija pregovore videti samo kao znak slabosti, iskoristiti ovo vreme da se ponovo naoruža i pokuša da zauzme više delova Ukrajina.

Samo je jedna mlada žena spomenula da bi možda bila spremna da se odrekne Krima ako bi to značilo kraj rata. Niko ne želi da se rat odugovlači, ali sa novopronađenim samopouzdanjem i besom zbog toga šta su meseci rata naneli Ukrajini, kao i zbog bola koji je rat naneo – gubitak života, ogromnu štetu i uništene porodice – mnogi Ukrajinci nisu raspoloženi da učine bilo kakve ustupke Rusiji da bi zaustavili rat.

Oni strahuju da bi svaki mirovni sporazum koji ne ispunjava njihove uslove mogao da dovede do trajnog sukoba, ostavljajući Ukrajinu zauvek zarobljenu kao „ničiju zemlju“ – koja nije deo Evrope i svedenu na igračku koju Kremlj može da muči i provocira.

Pokojni američki diplomata Ričard Holbruk, koji je odigrao ključnu ulogu u Dejtonskom sporazumu koji je doveo do mira u Bosni 1995. godine, govorio je da će sukobljene strane u ratu postići mirovni sporazum tek kada obe budu potpuno iscrpljene.

Ukrajina definitivno nije iscrpljena – uprkos stalnim raketnim napadima na elektroenergetsku mrežu, uprkos hladnoći i strahu od duge zime koja je pred nama. savetnik Zelenskog Andrij Jermak u četvrtak je nazvao stalne napade na energetske ciljeve „naivnom taktikom kukavičkih gubitnika“, dodajući da je „Ukrajina već pretrpela izuzetno teške napade neprijatelja. Nisu doveli do rezultata kojima su se nadale ruske kukavice“.

Mišljenje u političkim krugovima Ukrajine, ali i na ulicama, samo je učvršćeno od marta, kada su ministri spoljnih poslova Ukrajine i Rusije pokušali da održe pregovore u Turskoj, prvi put nakon početka totalne invazije.

Posle 90-minutnog razgovora obe strane su rekle da nema napretka.

„Želim da primetim da se Ukrajina nije predala, ne predaje se i neće se predati“, rekao je tada ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

Istog marta Zelenski je nemačkim medijima rekao da je spreman da razmotri kompromis iako je već odbacio bilo kakvo odustajanje od teritorije ili prihvatanje ruske aneksije Krima. Zelenski sada izražava kolektivno odbijanje bilo kakvog kompromisa Ukrajine. Sudeći po njegovom mirovnom planu koji je predstavljen na samitu G20, on očekuje da će Rusija kapitulirati, ili – jednostavno rečeno – da bi bilo kakvi pregovori u ovom trenutku bili „suludi“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari