Da li je posao u Nemačkoj atraktivan za strance?

Džesika Džejms ima 31 godinu, diplomirani je inženjer poslovne administracije i ima devet godina profesionalnog iskustva u raznim bankama. Živi u Islamabadu, glavnom gradu Pakistana, i želi da napusti svoju domovinu. „Ja sam hrišćanka, a Pakistan je muslimanska zemlja. To je glavni razlog zašto želim da odem u Evropu“, kaže u telefonskom razgovoru za DW.

Možda bi mogla da dođe u Frankfurt, jedan od najvažnijih svetskih finansijskih centara?

„Ne“, odgovara, „Nemačka ne dolazi u obzir. Da biste tamo našli posao, morate da naučite nemački, a to je teško. Takođe, Nemačka je prilično stroga kada je u pitanju izdavanje viza, a i čula sam da su Nemci prilično oštri prema ljudima s tamnijom bojom kože i prema imigrantima generalno.“

Mlada bankarka zato želi da emigrira u Holandiju.

OECD uočava veliki potencijal

Ljudi su neljubazni, jezik je težak, teško se dobija viza… Zvuči kao da Nemačka nije zemlja koja privlači kvalifikovane radnike iz inostranstva.

„Nije tačno“, kaže Tomas Libig. „Nemačka je privlačna za radnu snagu.“ Taj ekspert za migracije u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) vidi „veliki potencijal u visokokvalifikovanim ljudima u inostranstvu koji su zainteresovani za Nemačku“.

Libig i njegove kolege anketirali su skoro 30.000 ljudi koji su posetili internet-portal nemačke vlade za kvalifikovane radnike iz inostranstva. Reč je, dakle, o ljudima koji su već zainteresovani za posao u Nemačkoj. Većina može da zamisli da dođe u Nemačku, jer tu za njih postoje dobre mogućnosti za posao i karijeru. Dva od tri ispitanika kao razlog svog interesovanja navode visok standard i kvalitet života u Nemačkoj.

Jedan od njih je Adrijan Oku. „Tražim posao u vašoj zemlji jer bih voleo da živim u Nemačkoj“, kaže on za DW. „Sviđa mi se Nemačka. Nemačka je moj san.“

Oku je iz grada Kavaja u Albaniji, dvadesetak 20 kilometara zapadno od Tirane. Ipa 24 godine i nakon završetka školovanja tamo je radio kao instalater.

U međuvremenu je stigao u tzv. „Centar dobrodošlice“ u Frankfurtu na Majni. To je mesto na kojem se prućaju informacije stručnoj radnoj snazi iz inostranstva. Oku čeka na klupi u teksas-jakni i ne skida sa glave vunenu kapu, jer ovih dana u nemačkim kancelarijama nema mnogo grejanja. I bez toga, Centar osvetljen neonskim svetlom, sa sivim tepisima i zidovima obojenim u žuto, deluje hladno – kao i većina njemačkih ustanova.

Ipak, Alberto Koronado zna kako da razbije taj utisak. On je jedan od tri savetnika, šeta se nasmejan od kancelarije do kancelarije. On želi da uradi sve što je moguće kako bi stranim kvalifikovanim radnicima omogućio da uđu na nemačko tržište rada. „U stranoj zemlji je na početku uvek sve novo“, kaže. „Čak i najpametnijim ljudima u početku nije lako. Mi smo tu da im olakšamo i pomognemo da se snađu.“

Nemački jezik – „težak, ali zanimljiv“

Koronado pregleda Okuovu radnu biografiju. „Ovde bi trebalo da napišete i da ste radili kao električar u ovoj firmi“, objašnjava mladiću. I odmah mu na pamet padaju dve firme u pokrajini Hesen koje bi mogle da budu zainteresovane za mladog Albanca. Uostalom, potražnja za instalaterima je velika. „Prvo moramo da pošaljemo tvoju biografiju“, kaže Koronado. „Ne brini, imaš dobre izglede.“

Najveća prepreka za mladog instalatera iz Albanije je verovatno nemački jezik. Reči izgovara polako, pažljivo razmišljajući šta želi da kaže. „Nemački je zaista veoma težak“, konačno izgovara svoju rečenicu. „Ali i veoma lep.“

U studiji koju je sproveo OECD, četiri od deset ispitanika navode nemački jezik kao prepreku koja ih sprečava da se zaposle u Nemačkoj. U radionicama i konferencijskim salama u nemačkoj ljudi uglavnom govore – nemački. Većina Nemaca to uzima zdravo za gotovo. Da li je to faktor koji slabi Nemačku kada se radi o međunarodnoj konkurenciji u potražnji za radnicima iz inostranstva?

Ako pitate Krisa Pjaka, odgovor je sasvim jasan i glasi: „Da.“ Pjak u Diseldorfu radi ono što Koronado radi za pokrajinu Hesen – savetuje strance koji traže posao u Nemačkoj, Pjak vodi firmu za savetovanje strane radne snage u pokrajini Severna Rajna-Vestfalija, u kojoj je on jedini zaposleni. Na njegov onlajn-bilten se, kaže, pretplatilo 25.000 stručnjaka iz čitavog sveta, kaže za DW. „Glavna prepreka za kvalifikovane radnike iz inostranstva da dođu u Nemačku nisu pravila o useljavanju ili priznavanje kvalifikacija, već jezik. Činjenica je da se samo četiri odsto svih poslova u Nemačkoj oglašava na engleskom.“

„Moramo da pokušamo“

Većina onih poslova za kojima postoji najveća potražnja, može da se radi na engleskom, kaže Kris Pjak, navodeći kao primer programere. „U hiljadama kompanija širom sveta, to je sasvim prirodno.“

Nemačkoj je potrebna nova kultura ophođenja prema useljenicima, dodaje. „Ako želimo da nam dođu oni najbolji, onda moramo i da potrudimo da ih privučemo. Inače će doći samo oni koji nemaju drugog izbora.“

„Podešavanje do u detalj“ Zakona o imigraciji nije toliko važno, kaže. On bi samo trebalo da omogući kandidatima da započnu da rade u Nemačkoj bez priznate kvalifikacije, za koju će se priznanje dobiti naknadno“, objašnjava Pjak.

I za Hamdiju Zerguinea iz Alžira, jezik i kultura u Nemačkoj su bili presudni kada je odlučivao da emigrira. To ga međutim nije odvratilo, već upravo dovelo u Nemačku. „Sviđa mi se nemački jezik i ovdašnji mentalitet“, kaže za DW.

Zar i to što se Nemci smatraju pomalo hladnim i previše vrednim? „To mi se sviđa“, kaže Zerguine: „Kada čujete da je nešto napravljeno u Nemačkoj, to je sinonim za kvalitet.“

Taj 38-godišnjak je diplomirani inženjer sa fokusom na elektroniku i automatizaciju. Ima deset godina radnog iskustva. „Veoma sam ambiciozan“, kaže. „Želim da napravim karijeru u Nemačkoj.“

Zerguine će uskoro imati priliku za to. Nakon nekoliko poslatih aplikacija, dobio je posao. Ako sve bude bilo kako treba, u januaru će početi da radi u novoj Teslinoj fabrici pored Berlina.