Da li je Putin na korak da izgubi Krim i hoće li se NATO usuditi da pređe „crvenu liniju“: Analiza vojnog komentatora za Telegraf

Prošle nedelje poslednji preostali ratni brod – patrolna fregata klase Projekt 1135 – tiho je isplovio iz luke Sevastopol, koja je bila glavna baza ruske Crnomorske flote od 2014. Portparol ukrajinske mornarice Dmitro Pletenčuk sugerisao je da bi „trebali da zapamtimo ovaj dan“.

Tom Šarp, vojni komentator britanskog Telegrafa sugeriše da je to znak da bi ruski predsednik Vladimir Putin uskoro mogao da napusti Krim.

„Operativno gledano, gubitak luke je značajan iako se dugo očekivao. No, je li razmera ove sramote dovoljna da ima strateški učinak?, navodi on.

Ovo je poslednje, dodaje Šarp, na dugom popisu poniženja koje je Crnomorska flota pretrpela od invazije 2022.

„U aprilu 2022. potopljen je admiralski brod flote, krstarica Moskva. To je bio prvi javni pokazatelj da su ruski ratni brodovi uglavnom nesposobni obraniti se čak i od osnovnih napada.

U oktobru te godine dogodili su se prvi višestruki bespilotni napadi s dronovima sa vazduha i mora koji su upali u Sevastopol i oštetili korvetu Admiral Makarov.

U septembru 2023. izveden je složeni napad raketama Storm Shadow, koji je onesposobio ratni brod Minsk i podmornicu Rostov na Donu, kao i pogodio zgradu sedišta mornarice u Sevastopolu“.

Ti napadi omogućeni su delovanjem specijalnih snaga i raketnim napadima na ruske sisteme PVO obrane S-400.

Rusko pomorsko vođstvo povuklo se nekoliko kilometara do svoje postaje u Verkhne Sadovoe, koja je i sama bila pogođena nekoliko dana kasnije.

Otprilike u isto vreme kada su projektili Storm Shadow izazivali pustoš u Sevastopolju, tri bespilotna plovila (USV) ciljala su tanker Yaz i brod za prevoz oružja Ursa Major.

Britanski ministar oružanih snaga Džejms Hipi izjavio je septembra prošle godine da je Crnomorska flota „u funkcionalnom smislu poražena“.

„Bila je to preuranjena izjava iz dva razloga. Prvo, u tom trenutku ruski pokušaji da ograniče izvoz žitarica kroz Bosfor još su bili uspešni.

Drugo, Rusija je još imala operativne brodove i podmornice naoružane raketama Kalibr, koje mogu da dosegnu celo Crno more“, piše dalje Šarke za Telegraph.

Do decembra, nakon niza napada i zbog nedostatka ruskih aviona za nadgledanje, vode između Odese i Zmijskog ostrva postale su dovoljno sigurne za trgovačke brodove.

Teretni brodovi mogli su sigurno ploviti između ukrajinskih luka i teritorijalnih voda Rumunije, Bugarske i Turske, gde se Rusi nisu usuđivali intervenisati.

Do marta ove godine napadi bespilotnim plovilima (USV) značajno su oslabili rusku flotu te je trećina Crnomorske flote bila uništena. Zbog toga je britansko Ministarstvo obrane flotu proglasilo „funkcionalno neaktivnom“.

U maju su vazdušni i površinski dronovi napali luku Novorosijsk, rafineriju Tuapse i obližnji naftni terminal, što je ponovno pokazalo slabost ruskih obrambenih sistema.

Nekoliko dana kasnije američke rakete ATACMS pogodile su pristanište u Sevastopolju, kada je potopljen minolovac Kurovets i oštećena korveta klase Karakurt.

Dva pokušaja napada na most Kerč, jedan kamionom punim eksploziva i jedan bespilotnim plovilima, doveli su do oštećenja, ali nisu bili odlučujući.

Most je važan i taktički i simbolično, pa se očekuje novi pokušaj napada na njega. Još nije jasno je li Amerika isporučila ATACMS rakete s bojevim glavama koje bi mogle efikasno da unište most.

Prošle nedelje dogodio se veliki udar na potporne objekte u Sevastopolju, a Rusija tvrdi da su uništili 33 bespilotne letjelice (UAV) i 10 bespilotnih površinskih vozila (USV).

Gledajući napred, postoje tri ključna aspekta ovoga, smatra Šarpe, inače bivši pripadnik britanske Kraljevske mornarice.

Prvi aspekt je smanjenje sposobnosti ruskih pomorskih snaga da se bore na moru, blokiraju trgovinu i osiguravaju vlastitu logistiku.

Te su sposobnosti sada gotovo potpuno izgubljene, čak i s nekoliko preostalih lansera raketa Kalibr.

Iako možda još uvek imaju lanser i brodove, verovatno nemaju dovoljno raketa Kalibr za njih.

Takođe, Rusija više ne može efikasno locirati i pratiti ciljeve u velikom delu Crnog mora, što znači da ne mogu koristiti rakete Kalibr čak i ako ih imaju.

Rusija više ne može premeštati zalihe morem, što na istočnom delu ratišta nije toliko problematično.

Međutim, na zapadnom delu fronta sve zalihe moraju dolaziti ili preko mostova Kerč ili preko kopnenog mosta koji vodi od ruske granice iz 2014.

Taj kopneni most sada je potpuno unutar dometa raketa ATACMS. Ako mostovi budu uništeni, ruske trupe na Dnjepru i Krimu neće imati siguran put za povlačenje i biće na kraju dugih i ranjivih linija snadbevanja.

Druga važna tačka je situacija na Krimu.

Putin ovo poluostrvo naziva ruskom „svetom zemljom“, ali on više nije održiva baza za pomorske operacije.

Moguće je da će Putin shvatiti – ako već nije – da je Krim postao teret, a ne vojna prednost.

Most Kerč u dometu je ukrajinskih raketa ATACMS i Storm Shadow/SCALP, kao i bespilotnih plovila Stalker i Magura.

Ukrajina je pokazala da može efikasno da koristi ova oružja zajedno. Ako Krim bude odsečen i njegova vojska, kao i preostali civili, budu izgladnjivani, kakav će to imati uticaj na celi rat? Izgubiti Sevastopolj je jedno, ali može li Putin politički i strateški podneti gubitak Krima?

Šharp dalje piše da nas to dovodi do treće i možda najvažnije tačke: upravljanje eskalacijom.

Strah od prelaska Putinovih crvenih linija uticao je na tempo i prirodu odgovora NATO-a i drugih saveznika.

SAD je posebno bio optuživan za preteranu opreznost, dok su Velika Britanija i Francuska prednjačile u isporuci borbenih tenkova i projektila dugog dometa.

Hoće li se sada, zbog događaja u Sevastopolju, ovaj pristup promeniti? Koliko još crvenih linija mora biti pređeno pre nego što predsdnik SAD Džo Bajden i njegov tim pojačaju podršku?

Nešto se sigurno događa u Vašingtonu. Hoće li to biti dovoljno da nivo podrške postane odlučujući? Možda je prerano reći, ali to treba pratiti, smatra komentator Telegrapha.

Gledajući šire od Crnog mora, nije samo Putin taj koji je dopustio da se prelaze crvene linije bez posledica.

I Zapad je kriv za to. Sirija 2013. je očit primer, ali u novije vreme beskrajne ruske i kineske aktivnosti na moru odvijale su se u sivoj zoni gde su proporcionalni i zakoniti odgovori teško izvodljivi.

Tiho prelazeći Putinove crvene linije, predsednik Volodimir Zelenski i njegovi zapadni saveznici konačno pružaju otpor.

„Gubitak glavne pomorske baze u jedinom aktivnom ratnom području za Rusiju je sramotan potez i značajan udarac.

Međutim, važno je razumeti da, iako je to veliki gubitak, stvarne operativne posledice možda nisu toliko presudne koliko su strateški učinci“, zaključuje Šarp, dodajući da oni uključuju upravljanje eskalacijom sukoba, podršku NATO-a i moral ukrajinskih snaga.