Da li je Rusija gubitnik u ratu između Izraela i Hamasa?

Rasprava je bila izuzetna po tome koliko je bila van baze: upravo tada je Moskva počela da se ponovo pojavljuje kao glavni igrač u Siriji i širom regiona.

Danas je uticaj Rusije na Bliskom istoku na još jednoj prekretnici. Sputana svojom katastrofalnom invazijom na Ukrajinu, opadajući značaj Rusije u regionu naglo je olakšan erupcijom sukoba na Bliskom istoku.

Dok je Moskva bila centralna za diplomatiju koja je okruživala građanski rat u Siriji pre 10 godina, rusko nastojanje u Savetu bezbednosti UN za prekid vatre u Gazi nije dobilo veliku snagu. Kontrast je simboličan za kraj decenijskog povratka Moskve u region.

Čak i pre nego što je ponovo preuzeo rusko predsedništvo u maju 2012, Vladimir Putin je bio odlučan da vrati Rusiju na istaknutu ulogu na Bliskom istoku, za koju je verovatno verovao da je nužno da bi Rusija bila velika sila.

Kritikujući odluku tadašnjeg predsednika Dmitrija Medvedeva da se uzdrži od rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se odobrava upotreba sile u Libiji, koju je Putin uporedio sa srednjovekovnim krstaškim ratovima, izgleda da je bio spreman da spreči Zapad da ikada ponovo dobije odrešene ruke.

A kako je građanski rat u Siriji izbio 2011. i intenziviran 2012. Kremlj je zauzeo tvrdu liniju protiv bilo kakve akcije UN, plašeći se ponavljanja događaja u Libiji.

Usred sirijskog rata Moskva je zacrtala svoj kurs ka ponovnom značaju na Bliskom istoku. Putin je tamo napravio svoj prvi veliki korak u septembru 2013.

Dok su se Sjedinjene Države spremale za oružanu intervenciju nakon što je sirijski režim prešao „crvenu liniju“ koju je javno najavio tadašnji predsednik Barak Obama i upotrebio hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda, Putin je osmislio diplomatski kompromis, kojim je Rusija obećala da će pomoći u eliminaciji sirijskog arsenala hemijskog oružja.

Dve godine kasnije, Rusija je učvrstila svoju obnovljenu poziciju u regionu vojnom intervencijom u Siriji. Za manje od godinu dana, moskovske snage su preokrenule tok rata i obezbedile vladavinu sirijskog diktatora Bašara el Asada.

Sa svojim čvrstim držanjem u Siriji, Rusija je postala centralno mesto u regionalnoj diplomatiji od Ankare preko Rijada do Kaira. Radeći sa Iranom i Hezbolahom na bojnom polju u Siriji, odnosi Moskve sa Teheranom počeli su da se zagrevaju.

Primoran da uzme u obzir ruske vojne snage u susedstvu – posebno ruske jedinice protivvazdušne odbrane koje bi potencijalno mogle da prizemlje izraelsko vazduhoplovstvo – Izrael je sve više angažovao Moskvu.

Irak i Egipat su tražili rusku obaveštajnu i saradnju u borbi protiv terorizma. Ubrzo su u Libiju počele da pristižu snage koje podržava Rusija da intervenišu i u tom građanskom ratu.

Moskva je iskoristila svoj novi pristup u regionu da se postavi kao alternativa Sjedinjenim Državama, koristeći nezadovoljstvo Vašingtonom da pojača svoj uticaj.

U Turskoj, Moskva je iskoristila percepciju podrške Zapada neuspelom puču protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana 2016. kao i uporne sukobe oko saradnje SAD sa kurdskim snagama u Siriji koje Ankara smatra terorističkim grupama.

U Egiptu, Putin je iskoristio zabrinutost Obamine administracije nakon što je egipatska vojska 2013. zbacila demokratski izabranu vladu predvođenu Muslimanskim bratstvom da razvije tople odnose sa novim egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom al-Sisijem.

Putin je u Izraelu iskoristio ledene odnose između Obame i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da dodatno ojača veze sa Izraelom.

U Saudijskoj Arabiji, Putin se rano kladio na ambicioznog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, koji se demonstrativno rukuje na samitu G-20 2018. samo mesec dana nakon što su operativci saudijske vlade ubili američkog novinara Džamala Kašogija.

Pristup Moskve zasnovan na interesima i vešta diplomatija pomogli su joj da uspešno prevaziđe regionalne podele. Ruska politika je bila pragmatična, pa čak i cinična, nevezana za ideologiju ili vrednosti kao što je demokratija.

Rusija je mogla istovremeno da poboljša veze sa Iranom, Izraelom i Saudijskom Arabijom. Uspela je da angažuje tursku vladu i kurdske grupe u Siriji, vešto izbegavajući kritike koje je Ankara uputila Vašingtonu.

Međutim, ruska invazija na Ukrajinu u februaru 2022. postepeno je počela da razotkriva uticaj Kremlja na Bliskom istoku.

Prvo, ničim izazvan napad Rusije ukaljao je njen međunarodni ugled, čineći je manje privlačnom alternativom za igranje protiv Vašingtona.

Kairo je, na primer, suočen sa pritiskom Vašingtona, pristao da zaustavi planirane isporuke oružja Rusiji koje bi podržalo njen rat u Ukrajini.

Ankara je navodno izbegavala kupovinu još jedne serije ruskog sistema protivvazdušne odbrane S-400, verovatno zaključivši da je igranje na kartu Rusije sa Vašingtonom sada manje kredibilno i efikasno.

Poluga Moskve u njenim odnosima sa ključnim državama u regionu je takođe preokrenuta. Dok je Rusija bila u stanju da uvede bolne sankcije Turskoj kao odgovor na njeno obaranje ruskog borbenog aviona 2015. i na kraju primora Erdogana da se izvini, Rusija se sada oslanja na Tursku kao na kanal za pretovar robe da bi se zaobišle sankcije Zapada.

Ruski avioni sada prolaze kroz Istanbul i Dubai kako bi izbegli ograničenja evropskog vazdušnog prostora. Moskva kupuje naoružane bespilotne letelice iranske proizvodnje i čak gradi fabriku za proizvodnju dronova sa iranskom licencom u Rusiji.

Iako Rusija i dalje ima ključnu pomorsku i vazdušnu bazu u Siriji, smanjila je neke od svojih snaga i opreme tamo da bi podržala vojne operacije u Ukrajini.

Da bi ‘nahranila’ svoju ratnu mašinu Rusija je čak regrutovala sirijske borce. Iako Rusija održava prisustvo u Libiji kroz ono što je bila paravojna grupa Vagner, ona je, kako se izveštava, takođe prerasporedila snage iz te grupe kako bi pomogla u borbi u Ukrajini.

Hamasov napad na izraelske civile i oštar odgovor Izraela verovatno će označiti tačku bez povratka za opadajući uticaj Rusije na Bliskom istoku.

Odnosi Rusije i Izraela već su bili zategnuti ruskom invazijom na Ukrajinu, ali je Putinov odgovor na krizu u Gazi verovatno pogoršao stvari.

Uzdržanost Moskve da se stavi na stranu Izraela nije prošla nezapaženo, pošto je političar iz Netanjahuove stranke otišao na rusku državnu TV kako bi osudio odgovor Rusije.

Iako je Putin verovatno oštetio svoje lične veze sa Netanjahuom, bilateralni odnosi bi se verovatno još više pogoršali ako bi ovaj napustio funkciju kao rezultat krize u Gazi.