„Da li je ruska omladina zaražena putinizmom?“: Istoričar Ian Garner otkriva i analizira najnovije rezultate istraživanja

Novo veliko istraživanje ukazuje na to da bi se, uprkos previranjima i katastrofama tokom dvogodišnjeg rata protiv Ukrajine, moskovska politika prema mladima mogla pokazati efikasnijom nego što se mnogi zapadni posmatrači nadaju, ukazuje u analizi za The Moscow Times Ian Garner, istoričar i analitičar ruske kulture i ratne propagande.

Istraživanje, koje je anketiralo više od hiljadu Rusa starosti od 18 do 35 godina, najveće je i najvažnije te vrste objavljeno od ruske invazije na Ukrajinu. Uz određena upozorenja, izveštaj ukazuje da su mladi Rusi prijemčiviji za sve nasilnije i autoritarnije poruke države nego što bi se moglo pretpostaviti na osnovu raskošnog izveštavanja zapadne štampe o omladinskim protestima.

Paravojne i državne omladinske grupe doživele su bum po broju članova. Paravojna grupa Omladinske armije (Junarmija), koja podučava patriotske vrednosti i vojne veštine osmišljene za pripremu dece za vojnu službu, jedva može da prati potražnju jer je njen broj – prema poslednjoj i sada zastareloj proceni – narastao na skoro jedan i pola milion.

Nova grupa Pokret prve (Dvizheniie pervikh), pokrenuta u decembru 2022. kao prijatniji, demilitarizovani pandan Omladinskoj vojsci, navodno već broji milione članova u svojim redovima.

Brojke bi mogle biti preuveličane, ali odražavaju ozbiljnu stvarnost: mnogi mladi Rusi, po izboru ili silom, uče ideale putinizma i u školi i van nje.

Zaista, Putin pozdravlja ono što njegovi propagandisti predstavljaju kao spontani entuzijazam mladih Rusa za njegov režim. Tokom svojih predizbornih aktivnosti, čak je posetio Svetski festival mladih, čiji je domaćin bila država u blizini Krasnodara, da bi razgovarao sa hiljadama delegata konferencije.

Po proglašenju pobede, Putin je održao govor sa podijuma okružen ne sredovečnim i starijim funkcionerima i vojnicima koji u stvarnosti dominiraju i politikom i društvom, već mladim Rusima.

Dok je pozdravljao vojnike ruske prošlosti koji su vodeći rat mislili na „buduće generacije“, njegova mlada publika je klimnula glavom. „Rusija, Putin, zauvek“ pisalo je na njihovim majcama. Mladi su, simbolično, zauvek prihvatili „putinizam“.

Koja verzija narativa je najbliža istini: projekcija zapadne štampe o bednoj i potlačenoj generaciji koja očajnički želi da se oslobodi putinističkog ugnjetavanja? Ili blistavu viziju Kremlja o živahnoj omladini koja prihvata militarizovanu i etatističku budućnost? Ili ove dve suprotstavljene realnosti koegzistiraju, balansirajući jedna drugu?

Nova anketa Čikaškog saveta za globalne poslove predstavlja sumorno štivo za one koji se nadaju da je slika podrške mladih nacionalizmu koji sponzoriše država čista propagandna poslastica.

Glavni nalaz – da je 82 odsto mladih Rusa i dalje ponosno što su građani Rusije – mogao bi zaprepastiti one koji se nadaju da će buduća generacija odbaciti gnusno i nezakonito ponašanje njihove zemlje kako u zemlji tako i u inostranstvu.

U međuvremenu, samo 13 odsto ispitanih izjavilo je da su njihovi politički stavovi značajno drugačiji od njihovih roditelja. Široko prijavljeno nasilje i nezakonitost koja karakteriše ponašanje njihove vojske u Ukrajini, nacionalistička kultura isključenosti i militarizma propagirana u obrazovnim institucijama i popularnoj kulturi, i sve nasilniji pristup gušenju ne samo demonstranata, već i neruskih manjina i LGBTQ+ zajednice izgleda da nije narušio nacionalni ponos ili podstakao masovno preispitivanje putinizma.

Isto tako, nalaz da 48 odsto mladih Rusa preferira demokratiju kao oblik vladavine ne znači nužno okretanje zapadnom liberalizmu: na kraju krajeva, u nerealnosti lažnih vesti i dezinformacija Vladimira Putina, Rusija je već uzor demokratije.

Nalazi ankete o široko rasprostranjenoj političkoj apatiji pružaju najveću utehu onima od nas koji se nadaju da Rusija može pronaći put iz nasilja i bezakonja. Prema rezultatima, malo mladih Rusa glasa, učestvuje u javnom zagovaranju, potpisuje peticije ili podnosi žalbe državnim organima.

Ipak, mogli bismo se zapitati da li je učešće u ovim tradicionalnim aktivnostima ono što predsednik zaista želi. Da li želi da vidi generaciju željnih žalioca, advokata i saradnika? Ili bi radije da se mladi ljudi, poput automata, pridruže kampanjama i aktivnostima koje vode sve uticajnije grupe poput Omladinske armije i Pokreta prvih?

Ne treba precenjivati nalaze ankete (iako oni podržavaju istraživanja drugih anketara i akademika). Potrebno je još da se uradi pre nego što možemo da izjavimo da su nade za sledeću generaciju potpuno uzaludne.

Bez obzira na to, znatan broj — više miliona — mladih Rusa možda ide u državnu službu, vojsku i druge privilegovane položaje koji će im pomoći da održe putinizam dugo nakon što Putin ode iz Kremlja.

Do sada, ponašanje Rusije u Ukrajini i njen rat protiv domaćeg stanovništva nisu učinili mnogo da se to promeni.