Da li je velika ruska ofanziva zaista počela?

Američki institut za rat danas tvrdi da je ruska ofanziva već počela pre nekoliko dana.

Istovremeno, britansko Ministarstvo odbrane ocenjuje da neće biti velikih ruskih ofanziva zbog loših vremenskih uslova i (pre)dubokog blata.

Činjenica da je toliko najavljivana ruska prolećna ofanziva možda počela, a možda i nije, najbolje govori kako će ona biti, ako je bude.

Neće to biti operacija velikih razmera sa dubokim ruskim prodorima u pozadinu Ukrajine, već veliki broj malih bitaka za naselja i sela, pri čemu će rusko svakodnevno napredovanje biti od ničega do najviše nekoliko kilometara. Uz ogromne žrtve.

Jer kada se snage u ofanzivnoj akciji stalno susreću sa organizovanom odbranom, trpe veoma teške gubitke.

Jedina mogućnost da se smanje gubici napadača je da se razbije odbranu i brzo prodre duboko. Baš kao što su to uradili Ukrajinci u septembru u Harkovskoj oblasti.

Ruska odbrana se raspala, pretrpela ogromne gubitke, a za sobom je ostavila stotine tenkova, drugih borbenih vozila i artiljerije.

Svi se slažu oko ciljeva ofanzive

Svakako nisu tačne tvrdnje najviših ukrajinskih zvaničnika da su Rusi za ovu ofanzivu okupili čak 500.000 vojnika.

Procene zapadnih analitičara od oko 200.000 mnogo su bliže istini.

Otprilike toliko su ruske snage imale u februaru prošle godine, kada je počela agresija na Ukrajinu.

Međutim, tada su svi bili profesionalni vojnici. Sada su ruske snage samo delimično sastavljene od profesionalnih vojnika, a uglavnom od vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka i mobilisanih rezervista.

Zbog toga je borbeni kvalitet ovih jedinica znatno niži nego pre godinu dana.

Na drugoj strani je neuporedivo bolje obučena i naoružana ukrajinska vojska. Spremni i sposobni da nanesu ogromne gubitke Rusima.

Zanimljivo je da se proukrajinski i proruski izvori slažu oko ciljeva ruske ofanzive – okupacije celog Donjecka.

Dogovaraju se čak i kako će ruske snage pokušati da to ostvare.

Prvo, aktiviranjem čitavog ratišta od ukrajinsko-ruske granice pa sve do grada Kamjanska na obali jezera Dnjepar.

Tako bi trebalo da razvuku ukrajinske rezerve i olakšaju prodore na odabranim pravcima.

Jedan od tih pravaca trebalo bi da vodi kroz Bahmut, koji prvo treba opkoliti, a zatim zauzeti.

Zatim južno prema Kramatorsku. Istovremeno, ruske snage sa severoistoka treba da probiju ukrajinsku odbranu kod gradova Svatov i Kremin i izbiju na reku Oskil.

Severnim krakom prodreti do Izjuma i ponovo ga zauzeti, a istočnim do Limana. Nakon toga počele bi borbe za Slovjansk i Kramatorsk.

Putin postavio rok?

Navodno, Putin je lično odredio rok za ispunjenje do kraja marta ove godine.

Da je rok odredio za mart naredne godine, ceo plan bi bio podjednako neostvariv.

Ruski napadi na Bahmut počeli su još 1. avgusta prošle godine.

Šest i po meseci kasnije, i nakon što je više od 40.000 pripadnika Vagnerove privatne vojske ubijeno, teško ranjeno, zarobljeno ili dezertirano, Rusi i dalje pokušavaju da opkole grad.

Krvave ulične borbe za sada su napuštene.

Da bi ispunili Putinove želje da završi okupaciju celog Donbasa, što pre svega znači Donjeck, Rusi bi morali da osvoje stotine Bahmuta. I to za mesec i po dana.

Načelnik Generalštaba ruske vojske general Valerij Gerasimov, koji je i vrhovni komandant svih ruskih snaga u Ukrajini, zna da će za nekoliko meseci ukrajinska vojska početi da dobija sve veće količine zapadnih tenkova i pešadije.

Zajedno sa novim isporukama samohodnih haubica i druge artiljerije.

žTrenutno je više od 50.000 Ukrajinaca na obuci van Ukrajine, sa tendencijom povećanja ovog broja.

Dolazak novih protivvazdušnih raketnih sistema ne samo da će otežati ruske napade krstarećim raketama, već i dejstva ruskog vazduhoplovstva iznad ratišta.

Najgore za Gerasimova

I što je najgore po Gerasimova, hiljade vojnika koji će poginuti i biti teško ranjeni u ofanzivi neće imati ko da ih zameni.

Mesecima je jedna od glavnih tema u Rusiji bila da li će doći do promene vojnog roka, kojim bi bili obuhvaćeni svi muškarci od 18 do 30 godina i vraćena obaveza služenja na dve godine.

To bi omogućilo da se donekle poveća ruska vojska, ali Ruskinje i dalje nekako pate kada im muževi umiru u Ukrajini, ali su njihovi sinovi nešto sasvim drugo.

Gerasimov dobro zna da čak i kada bi uspeo da osvoji ceo Donjeck, ne bi primorao Kijev na kapitulaciju. Niti bi stvorio takav odnos snaga da bi Ukrajina pristala da se odrekne okupirane teritorije.

Pogotovo ne sve dok sa Zapada stiže bolje oružje.

Tvrdnje Moskve da će zapadne isporuke oružja samo produžiti rat sa njihove tačke gledišta više su nego tačne.

Kad su već morali da odustanu od okupacije i deukrajinizacije cele Ukrajine, pa čak i od okupacije Odese i čitavog primorja, onda bi trebalo da imaju bar pravo na ono što su već osvojili.

Pa, izgleda da ne razumeju zašto Ukrajinci još žele da se bore.

Stoga Gerasimov mora da računa na to da će nakon prolaska ruske ofanzive, bez obzira na rezultate, uslediti velika ukrajinska ofanziva, prenosi Indeks.