Da li je zabrana društvenih medija u Australiji za mlađe od 16 godina dobra odluka?

Trebalo je da održi tri predavanja u jednoj australijskoj školi, ali nakon samo nekoliko minuta prvog predavanja, grupa dečaka je počela da viče uvrede na račun žena predstavljenih u njenoj prezentaciji, što je uobičajeno među mizoginim onlajn influenserima.

Učitelji su pokušali da ih ućutkaju, a onda je devojčica u prvom redu izgovorila komentar pun psovki, zbog čega se Pendergast slomila i uplakana istrčala iz sobe, piše CNN, preneo je Index.hr.

„Ne mogu da verujem da plačem ovde. Verujem da je ponašanje kome sam prisustvovala danas u potpunosti podstaknuto stvarima koje su učenici videli na mreži. U stvari, siguran sam da jeste i to treba da se promeni“, rekla je Pendergast u selfi-videu, snimljenom ubrzo nakon toga u njenom automobilu.

Pendergast je osnivač i izvršni direktor globalne obrazovne kompanije za sajber-bezbednost Safe on Social, i nekada se protivila zabrani društvenih medija za decu, ali se sada potpuno slaže: „Prošla sam kroz apsolutno svaku svađu i imala sam kontraargument za svaku. A onda sam shvatila da to jednostavno treba zabraniti“.

Australijska vlada se nada da će postati prva u svetu koja će ove nedelje usvojiti zakon koji omogućava brisanje korisničkih naloga na društvenim mrežama – uključujući Snapchat, TikTok, Facebook, Instagram, Reddit i Ks – sa uređaja dece mlađe od 16 godina.

Ako zakon bude usvojen, sudovi mogu izreći novčane kazne do 32 miliona dolara kompanijama društvenih medija za koje se utvrdi da nisu preduzele razumne korake da spreče decu da koriste njihove usluge. Vlada ne govori tehnološkim kompanijama kako da to urade, ali očekuje od njih da usvoje tehnologiju za proveru starosti. Ovo izaziva zabrinutost za privatnost koju je vlada rekla da će rešiti kroz zakon.

Kritičari su skeptični

Ali kritičari su i dalje skeptični. Kažu da je to ishitreni, politički motivisan zakon uoči parlamentarnih izbora, koji bi prestupnike dece mogao gurnuti dublje u neregulisana područja interneta. Zagovornici zakona kažu da ga vredi doneti ako spasava jedan život.

Poslednjih meseci još dve mlade devojke pridružile su se sve većoj listi dece koja su sebi oduzela život nakon maltretiranja na internetu.

U septembru je umrla Šarlot O’Brajen, a zatim Ela Ketli-Kroford – obe od 12 godina – i njihove porodice kažu da su bili na meti nasilnika koji su im se rugali na Snepčetu.

U Ellinom slučaju, druge devojke su je navodno prevarile pretvarajući se da su neko drugi u aplikaciji i šireći privatne snimke koje je poslala.

„Nasilje na društvenim mrežama je stvarno“, napisala je njena porodica masnim slovima na GoFundMe stranici postavljenoj da prikupi novac za njenu sahranu.

Šarlotini roditelji Metju Hauard i Keli O’Brajen pridružili su se kampanji za zabranu društvenih medija za mlađe od 16 godina. Oni postupaju po Šarlotinom poslednjem zahtevu – apelu za podizanje i širenje svesti o onlajn maltretiranju.

Oni su otputovali u Kanberu da premijeru predaju peticiju koju je potpisalo 124.000 ljudi u to vreme – najveću na svetu na tu temu – pozivajući da se starosna granica za društvene mreže podigne sa 13 na 16 godina.

„Sve greške koje naprave odmah se emituju celoj grupi“

Dr Danijel Ajnštajn, klinički psiholog i autor, kaže da se škole kreću kroz minsko polje interakcija koje se odvijaju onlajn, van školskih časova, na platformama koje su van njihovog dometa: „Nastavnici su pod velikim pritiskom da se pozabave činjenicom da je kultura podrivana putem društvenih medija, ovo je vrsta zlonamernog ponašanja kojem je suptilno dozvoljeno da postoji samo zato što ga je teško zaustaviti.“

Ajnštajn podržava zabranu društvenih medija jer veruje da mobilni telefoni i grupna ćaskanja zamenjuju interakcije licem u lice koje uče decu kako da se povežu sa ljudima i rešavaju sukobe: „Sve greške koje naprave se odmah emituju celoj grupi. Nemam priliku da napravim te male greške, a da one ne postanu važne.“

Dogovor između glavnih političkih partija nije baš uobičajen u Australiji, ali po ovom pitanju one predstavljaju jedinstven front. Opoziciona Liberalna partija predložila je u junu starosnu granicu za društvene mreže, što je podržao premijer, a zatim i svi savezni i pokrajinski zvaničnici.

„Želim da razgovaram sa australijskim roditeljima. Prečesto društveni mediji uopšte nisu društveni i svi to znamo. Istina je da šteti našoj deci i moramo to da zaustavimo“, rekao je premijer Entoni Albanez u video snimku objavljenom na Instagramu , jedna od meta zabrane.
Deni Elači i njegova žena su pre nekoliko godina popustili pred zahtevima svoje ćerke da koriste svoj stari mobilni telefon. Tada je imala 10 godina.

„U roku od nekoliko nedelja, videli smo da je to preuzelo njen život. Mislim da je poslednja kap bila slanje i primanje poruka u ponoć. Odlučili smo da tako ne može da potraje još 10 godina“, rekao je Elači za CNN.

Oni su pokrenuli Heads Up Alliance da podstaknu druge roditelje da odlažu kupovinu mobilnih telefona za svoju decu. Elači kaže da nema sumnje da društveni mediji štete australijskoj deci.

„Deca koja počine samoubistvo ostavljaju beleške o samoubistvu u kojima piše da su društveni mediji igrali ulogu u njihovoj smrti. I još uvek raspravljamo o tome da li su društveni mediji štetni po mentalno zdravlje naše dece“, kaže Elači.

Za mnoge stručnjake nije pitanje negativnih efekata društvenih medija, već da li je potpuna zabrana pravi odgovor. U oktobru je više od 140 stručnjaka poslalo zajedničko pismo australijskoj vladi rekavši da je zabrana oštar odgovor koji će sprečiti tehnološke kompanije da ulažu u zaštitu dece na internetu.

Komisija koja istražuje društvene medije u Australiji složila se sa stručnjacima i nije pozvala na zabranu u svom konačnom izveštaju. Umesto toga, preporučio je da se zakoni izmene kako bi se „digitalne platforme stavile pod australsku jurisdikciju“ i da se sve promene koje utiču na mlade treba „dogovoriti sa mladima“.

„Zabrana neće doneti olakšanje koje roditelji traže“

Amanda Treći, šef Centra za istraživanje mladih i otpornih na Univerzitetu Zapadni Sidnej, kaže da je za mnogo dece sadašnja 13 godina sasvim adekvatna.

„Ideja zabrane je privlačna roditeljima jer se čini da će se rešiti jedne brige. Zabrana neće doneti olakšanje koje roditelji očekuju. Društveni mediji će ostati ključni deo roditeljstva iu budućnosti“, objašnjava Treći, koji smatra da su pozivi na zabranu politički motivisana i ekonomska pitanja.

U svom saopštenju prošle nedelje, vlasnik mreže „X“ Ilon Mask je ukazao da je predloženi zakon prekomerna vladina intervencija. Samoproglašeni „apsolutista slobode govora“ i bliski saveznik novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa rekao je da zabrana „izgleda kao skriveni način kontrole pristupa internetu za sve Australijance“.