Ratna zbivanja u Ukrajini ponovo demonstriraju relevantnost realističke perspektive u međunarodnoj politici, smatra teoretičar Stiven Valt.
Nakon “hladnog rata”, kada je svet ušao u novu fazu za koju je karakteristično bilo da su Sjedinjene Američke Države postala jedina globalna supersila te da se taj svet ubrzano uvezivao u procesu globalizacije, glavna teorija međunarodnih odnosa,realizam, pala je u drugi plan.
Kako piše Al Džazira za mnoge realizam nije bio dovoljan da se objasni zašto se srušio Sovjetski Savez u vreme dok je još uvek imao svu svoju vojnu i oružanu moć kao tokom Hladnog rata. Tako su u fokus došle teorije kao liberalizam ili konstruktivizam, koji je sovjetski pad objasnile promenama ideja i percepcija u svesti ruskog naroda, pogotovo njihovog lidera Mihaila Gorbačova.
Međutim, čini se da realizam i neorealizam doživljavaju veliki povratak na scenu kao teorije koje najbolje objašnjavaju rusku invaziju na Ukrajinu. Za realiste, savršeno je jasno zašto zemlje istočne Evrope žele u NATO, s obzirom na dugogodišnju zabrinutost za sigurnost zbog Rusije, ali im je također jasno i zašto Putin ne želi da se to dogodi. Može se reći da realisti zastupaju tezu da je Zapad, pogotovo SAD, odgovoran za ukrajinsku krizu.
Jedan od zagovornika ovog argumenta je i poznati realista Džon Miršajmer koji je tokom devedesetih upozoravao Ukrajinu da zadrži nuklearno oružje koje je ostalo na njenom tlu nakon raspada Sovjetskog Saveza, kako bi mogla odvratiti eventualni ruski napad. Miršajmer smatra da je zapad, gurajući Ukrajinu prema NATO-u, izazvala kod ruskih zvaničnika sigurnosne brige. Takođe, ističe da je zapad “izdao” Rusiju tako što nije održao svoje obećanje da neće širiti NATO prema istoku nakon raspada Sovjetskog Saveza, a da je Rusija pogrešila što obećanje nije tražila napismeno.
Dakle, realisti stavljaju naglasak na neku vrstu kompromisa što ustvari oslikava njihov stav o tome koliko je Ukrajina sposobna da vojno porazi Rusiju. Oni smatraju da je Ukrajina puno slabija i da na kraju neće imati izbora nego da pristane na ustupke Rusiji. Takav stav je izneo i bivši američki državni sekretar, realista i geopolitičar, Henri Kisindžer, na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu što je jako razljutio ukrajinskog predsednika. Kisindžer je rekao da zapad mora prestati insistirati na porazu Rusije u Ukrajini, jer bi posljedice toga bile katastrofalne po evropsku stabilnost dugoročno. Predložio je i da se Moskvi daju ustupci i dodeli dio ukrajinske teritorije.
U realnosti je Ukrajina iznenadila mnoge što se tiče njene sposobnosti da se brani i otpora koji je pružila Moskvi na ratištu, budući da su mnogi mislili da će Rusija veoma brzo ostvariti svoje ciljeve. Ipak, to se nije desilo. Ukrajinci su čak odbranili Kijev, ali ruska ofanziva na istoku zemlje pokazuje da Kremlj ostaje uporan u svom cilju da uzme ukrajinsku teritoriju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.