Da li Kina okreće leđa Rusiji?

A uobičajena kineska retorika da SAD „dolivaju ulje na vatru” naoružavajući Ukrajinu mogla bi biti samo mala uteha Moskvi. Jer ova izjava se može protumačiti kao samo poslednji u nizu signala da se Moskva i Peking udaljavaju, ili bar da Rusija ne može da računa da će joj Kina držati leđa, kako se verovatno nadala.

Ako možemo da govorimo o pravom zahlađenju, ono je, jasno, rezultat ruske invazije na Ukrajinu, koja je izazvala strašna razaranja u toj zemlji i ekonomska i politička previranja u ostatku sveta, piše Index.hr.

Suprotni signali od Pekinga do Moskve

Ali kineska retorika i politika prema Rusiji mogu se opisati kao strateški ambivalentne. Potvrda tome je jučerašnji telefonski razgovor kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina, održan na Sijev 69. ​​rođendan.

U njemu je Si rekao, pomalo nejasno, da je Kina „spremna da nastavi da podržava Rusiju u pitanjima od fundamentalnog interesa kao što su suverenitet i bezbednost“ i da „intenzivira stratešku koordinaciju između dve zemlje“, navodi kineska državna CCTV.

Kina, štaviše, i dalje odbija da direktno osudi rusku invaziju ili da učestvuje u sankcijama protiv nje, a mnogi je optužuju da obezbeđuje rusko diplomatsko zaleđe.

Prošle nedelje, bomba sa Telegram kanala Generala SVR-a, koju je navodno podržao insajder Kremlja, saopštila je da je Putin izrazio frustraciju zbog odbijanja Kine da pruži finansijsku i materijalnu podršku Rusiji na virtuelnom sastanku sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom.

A ta frustracija je, prema ovom izveštaju, koju je nemoguće nezavisno potvrditi, tolika da je Putin dao „nekoliko pogrdnih i opscenih“ komentara o Siju.

Vašington post: Rusi frustrirani nedovoljnom podrškom Kine

Pouzdaniji izveštaj Vašington posta objavljen ranije ovog meseca kaže da su ruski zvaničnici sve više frustrirani nedostatkom podrške Kine i da je sve više traže u razgovorima sa Pekingom, navodeći obećanje „prijateljstva bez granica“.

Kineski režim, međutim, ne želi da rizikuje američku odmazdu ako prekrši njihove sankcije Rusiji, a jedan kineski zvaničnik opisao je nedavne rusko-kineske razgovore kao „napete“. Si je navodno dao instrukcije svojim savetnicima da pronađu način da finansijski pomognu Rusiji, ali bez kršenja sankcija, što je za rusku stranu nedovoljno.

„Kina je jasno iznela svoj stav o situaciji u Ukrajini i nezakonitim sankcijama Rusiji. Razumemo nevolje (Moskve). Ali ne možemo da ignorišemo sopstvenu situaciju u ovom dijalogu. Kina će uvek delovati u najboljem interesu Kine. ljudi“, rekao je on za Vašington post. kineski zvaničnik u Pekingu upoznat sa ovom debatom.

Američki državni sekretar Antoni Blinken primetio je da SAD nisu primetile nikakav „sistematski napor“ Kine da pomogne Rusiji da izbegne sankcije, kao i značajnu vojnu podršku.

S druge strane, Kina i Rusija su, na primer, održale zajedničke vojne vežbe krajem prošlog meseca, prve od početka ruske invazije – i to ne bilo kakve, već vežbe sa strateškim bombarderima koji su zajedno leteli iznad Istočnog kineskog mora i mora Japan, dok je američki predsednik Džo Bajden posetio Tokio.

Iako su Putin i Si izjavili u zajedničkoj izjavi tokom sastanka u Pekingu u februaru, uoči invazije, da njihovo „prijateljstvo nema granica“, zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Le Jučeng rekao je prošlog meseca da je formulacija pogrešno shvaćena.

To ne znači da je Kina unapred znala za invaziju i podržavala planove Rusije, naglasio je Le i dodao da „Kina nije umešana u sukob” i da se odnosi Kine i Rusije zasnivaju na principima nesavezništva, nesavezništva. sukoba i neciljanja.treća lica“.

Huavej pomalo zatvara prodavnice u Rusiji

Prošle nedelje smo takođe saznali, zanimljivo, da kineski tehnološki gigant Huavej zatvara nekoliko zvaničnih prodavnica u Rusiji. Razlog za to nije, za razliku od zatvaranja mnogih prodavnica zapadnih brendova u Rusiji, političke prirode, već nedostatak proizvoda u skladištima i smanjena potražnja za pametnim telefonima, prenosi ruska novinska agencija RIA Novosti.

„Huavej će verovatno nastaviti da zatvara prodavnice u narednim mesecima“, rekao je za RIA izvor blizak kompaniji. Pored toga, ruski list Izvestija je objavio da je Huavej krajem marta prekinuo sklapanje novih ugovora o isporuci mrežne opreme i gedžeta Rusiji.

Fajnenšel tajms je tog meseca izvestio da su veliki kineski proizvođači elektronike, uključujući Huavej, drastično smanjili isporuke Rusiji zbog kolapsa rublje i zapadnih sankcija. Bivši direktor Huaveja objasnio im je da je trenutno „veoma rizično raditi u Rusiji”.

Sberbanka obustavila transakcije u juanima

Najveća ruska banka, Sberbanka, privremeno je suspendovala sve inostrane transakcije u kineskim juanima prošle nedelje. Nije naveden zvaničan razlog, ali Sberbank je među ruskim finansijskim institucijama koje su se našle pod sankcijama SAD, EU i Velike Britanije zbog agresije na Ukrajinu, uključujući njeno izbacivanje iz globalnog bankarskog sistema SVIFT.

Stanislav Mašagin, iz investicione kompanije Infrastruktura Rusije, rekao je za ruski poslovni portal BFM da je Sberbanka imala problema sa obračunom u juanima zbog zapadnih sankcija i da se kineske banke plaše da prekrše te mere zbog straha od američkih kazni.

Sberbanka je za Nevsveek rekla da je suspenzija „privremena mera“ koja utiče na korporativne klijente koji su „učesnici u spoljnoprivrednim aktivnostima i vrše plaćanja u juanima“, dodajući da „banka trenutno radi sa kineskim partnerima na rešavanju situacije i ponovnoj izgradnji naselja“.

Međutim, uvoz iz Rusije je u maju povećan za 79,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine, za 56,6 odsto u aprilu i za 26,4 odsto u martu, preneo je u četvrtak Rojters. Peking je, inače, najveći trgovinski partner Moskve. Prema podacima kineske carinske službe, trgovinski promet dve zemlje prošle godine dostigao je vrednost od 147 milijardi dolara, što je za 30 odsto više nego 2019. godine.

Kina takođe kupuje rusku naftu po sniženoj ceni, delimično zahvaljujući evropskim sankcijama i embargu od 90 odsto na rusku naftu, koji će stupiti na snagu do kraja godine, a nedavno je pregovarala EU. Da bi zadovoljila azijsku potražnju, Rusija je povećala isporuke za oko 20% iz glavne luke Kozmino, a kineski uvoz ruske nafte je u maju porastao za 12%.

Od početka invazije, Peking je pokušavao da se predstavi kao neutralan i igra na žici između podrške javnosti suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine s jedne strane i kritika zapadnih sankcija Rusiji i okrivljavanja SAD i NATO-a za izazivanje rata protiv drugi.

Članak koji je objavio Hu Vei, kineski profesor političkih nauka na Univerzitetu u Šangaju i potpredsednik Centra za istraživanje javnih politika pri Savetodavnoj kancelariji Kineskog državnog saveta, odjeknuo je u martu.

Kineski savetnik je u martu pozvao na raskid sa Putinom

Hu je u članku opisao rusku invaziju kao „nepopravljivu grešku“, predvideo jačanje Zapada i slabljenje, ako ne i ekonomski i politički kolaps Rusije „i pozvao na „raskid sa Putinom i napuštanje neutralnosti“ kako bi se izbeglo dalje izolacija.možemo znati da li je vrh Komunističke partije Kine prihvatio ili odbio ove neočekivane predloge.

Stiv Tsang, direktor Kineskog instituta pri Londonskoj školi za afričke i orijentalne studije (SOAS), rekao je za Nevsveek da je politika kineske vlade „da proglasi neutralnost, podrži (Vladimira) Putina i ne plati nikakvu cenu“.

„Ovo poslednje implicira da Kina ne želi da rizikuje sekundarne sankcije. Dakle, ono što Huavei radi je u skladu sa opštom politikom. Kineske kompanije imaju tendenciju da budu konzervativnije u pogledu rizika od sekundarnih sankcija, tako da samo igraju na sigurno“, objasnio je Tsang. .

Si je, međutim, u maju najavio formiranje Globalne bezbednosne inicijative kao alternative bezbednosnoj arhitekturi koju predvode SAD, koju je Moskva takođe u principu podržavala. Alisija Garsija-Erero, glavni ekonomista za Aziju i Pacifik u investicionoj banci Natiksis, opisala je tu inicijativu kao „način da se zaštiti Rusija kroz bezbednosno partnerstvo Kine, iako Rusija još nije u potpunosti uskočila u to“.