Da li pada kiša dijamanata na Uranu i Neptunu i šta to zaista znači?

Unutrašnja struktura Neptuna je slična je Uranovoj. U nižim delovima atmosfere povećane su koncentracije metana, amonijaka i vode. Pritisak i temperatura rastu sa dubinom, ali temperatura brzo prelazi kritičnu tačku i atmosfera se ne tečni, već postepeno prelazi u superkritični fluid. Stručnjaci veruju da su uslovi mogući na dubini od 7.000 km gde se metan raspada u kristale dijamanata koji se potom spuštaju ka jezgru.

Međutim, prema novim istraživanjima, unutrašnjost Urana možda nije tako „blistava“ kao što se ranije mislilo. Teorijski modeli pokazuju da idealni uslovi za formiranje dijamanata mogu nastati unutar Neptunovog plašta, ali je pitanje da li se oni mogu pojaviti na Uranu.

Tajanstvena unutrašnjost ledenih divova

Ledeni divovi su podvrsta džinovskih planeta gde, u poređenju sa gasovitim divovima poput Jupitera i Saturna, relativno veliki deo ukupne mase čini led. Njihova unutrašnjost je i dalje prilično misterija, a naučnici navode da ćemo sa sigurnošću znati da li pada dijamantska kiša tek nakon što ponovo pošalju letelicu u spoljašnji deo Sunčevog sistema.

Nakon preleta Voyagera 2 1980-ih, naučnici su primetili da Neptun sija sopstvenom unutrašnjom toplotom, dok Uran samo „vraća“ energiju koju dobija od Sunca. Od tada pokušavaju da otkriju šta tačno uzrokuje ovu razliku, pišu Sky and Telescope.

Prema novom istraživanju naučnika sa Austrijskog instituta za nauku i tehnologiju, odgovor možda leži u ovoj neobičnoj dijamantskoj kiši. Naime, prilikom pada kroz plašt, ovo drago kamenje bi moglo da oslobodi gravitacionu energiju u vidu toplote. Sličan princip se dešava kada asteroidi izgore u našoj atmosferi – meteoriti ili dijamanti stvaraju trenje kada prođu kroz medijum, a ovo trenje stvara toplotu.

Nerešena misterija

Kada su inženjer Bingking Čeng i njene kolege izračunale tačku smrzavanja ugljenika u uslovima poput onih na Neptunu i Uranu, otkrili su da postoji uzak opseg temperatura i pritisaka idealnih za formiranje dijamanata. Pod ovim uslovima, ugljenik i vodonik su odvojeni jedan od drugog, pri čemu je ugljenik koncentrisan u tečnost bogatu ugljenikom koja je savršena za formiranje dijamanata.

Ova koncentrovana tečnost može da se zamrzne i formira kišu dijamanata. Čeng smatra da su takvi uslovi mogući na Neptunu, ali ne toliko na Uranu, što bi moglo da objasni zašto je Uran tamniji od svog rođaka.

Ali planetarni naučnik Ravit Helled sa Univerziteta u Cirihu upozorava da još uvek nemamo baš jasnu predstavu o tome šta se tačno dešava unutar ledenih divova. Čovečanstvo ih je samo jednom pobliže pogledalo, kada je pored njih proletela letelica Voyager 2. Zbog toga Heled veruje da ćemo pravu istinu o kiši dijamanata otkriti tek kada ponovo posetimo spoljašnji deo Sunčevog sistema.

Istraživanje pod nazivom Termodinamika formiranja dijamanata iz mešavina ugljovodonika na planetama objavljeno je u časopisu Nature Communications, prenosi Indeks.