Foto: EPA-EFE/JORGE ZAPATAU skorijem političkom sećanju, gotovo da nije bilo spektakla onoliko iznenađujućeg kao što je to prizor Dejvida Kamerona koji se vraća u Dauning strit da postane novi ministar spoljnih poslova Velike Britanije. Ali Kameronov povratak mogao bi da bude zasenjen uskrsnućem karijere prognanog katalonskog separatiste Karlesa Pućdemona, piše Gardijan. Nakon neubedljivih prevremenih izbora u Španiji tokom leta, Pućdemonova stranka Zajedno za Kataloniju neočekivano se našla u ulozi kingmejkera, jer privremeni premijer Pedro Sančes pokušava da obezbedi dovoljno glasova da ostane na vlasti.
Cena ove podrške je sporazum o amnestiji koji bi mogao da bude od koristi Pućdemonu i stotinama drugih aktivista koji su suočeni sa krivičnim optužbama povezanim sa njegovom neuspelom kampanjom za nezavisnost.
Sančes poznat po političkom kockanju
Sančes je poznat po svom političkom kockanju, ali ovo bi moglo da bude najveće.
Pošto je takvu amnestiju isključio pre izbora, matematika rezultata ga je primorala da ponovo razmisli.
Ankete ukazuju da se više od dve trećine Španaca protivi amnestiji, a rehabilitacija ratobornog Pućdemona će verovatno biti još manje popularna.
Tokom vikenda širom zemlje su održani protesti koje su organizovali Narodna partija (PP) desnog centra i krajnje desničarski Voks.
Pravni proces, koji će biti sprovođen od slučaja do slučaja, će verovatno biti dugotrajan, razvučen i nepopularan.
Ipak, bez obzira na ovako težak kontekst, Sančes je u pravu što rizikuje, i to ne samo na osnovu sopstvenog političkog interesa.
Godine 2021. takođe je došlo do negodovanja nakon njegove odluke da pomiluje devet zatvorenih katalonskih separatista.
U to vreme, on je primetio da „špansko društvo treba da se pomeri iz loše prošlosti u bolju budućnost – a to će zahtevati velikodušnost“.
Šest godina nakon što je loše osmišljeni Pućdemonov referendum izazvao drakonski odgovor Madrida, to je i dalje tačno.
Pomilovanja su nesumnjivo pomogla u smirivanju otrovnih sukoba koji su doveli do najgore ustavne krize u Španiji od povratka demokratije.
Katalonski entuzijazam za unilateralnu akciju je splasnuo od 2017. godine, dok je podrška nezavisnosti pala sa visokih 49 odsto i sada se nalazi na niskim 40-im.
Sančesov kolega socijalista Santos Serdan opravdano je prošle sedmice rekao da su trenutni pregovori ponudili „istorijsku priliku za rešavanje sukoba koji bi mogao – i trebalo bi – da bude rešen samo politički”.
Dvodnevna parlamentarna debata, koja obećava da će biti burna, gotovo sigurno će dovesti do toga da Sančes bude tesno potvrđen za premijera u četvrtak – uz pomoć glasova baskijskih nacionalista, kao i katalonskih separatista.
U zemlji u kojoj je politika postala duboko fragmentirana i polarizovana, ovo je haotičan i nestabilan ishod.
Ali on je takođe daleko bolji za Španiju od vlade predvođene Narodnom partijom, čime bi se krajnja desnica vratila po prvi put od kraja diktature.
Nakon razočaravajućeg učinka na izborima, ultranacionalistički Voks će iskoristiti amnestiju kao sredstvo za pregrupisavanje.
Protestni skupovi u kojima su učestvovali političari Voksa i neofašističke grupe doveli su do nasilnih sukoba sa policijom.
Lider stranke Santijago Abaskal pozvao je na kampanju otpora i predstavio glasanje u četvrtak kao „državni udar“.
Sančes će imati težak zadatak da navede mejnstrim javno mnjenje u Španiji, i mnoge članove pravosuđa, da se pomire sa njegovim sporazumom sa Pućdemonom i kompanijom.
Ali, kao bedem protiv takvog ekstremizma krajnje desnice, njegovo dalje prisustvo na vlasti biće dobra vest kako za zemlju, tako i za Evropu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
