Da li prijateljstvo Sija i Putina toliko cveta da bi SAD trebalo da se zabrinu?

Državna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga svom prijatelju, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, odigrala se u ključnom trenutku za ruski rat u Ukrajini i za uspostavljanje Pekinga kao velike sile čiji se uticaj sada proteže daleko izvan Azije, piše Si-En-En.

Cela ova poseta se prelama kroz prizmu zajedničkog antagonizma ove dve zemlje prema Sjedinjenim Državama.

A na svakom koraku Vašington izražava prezir prema ideji da se Kina posmatra kao mirotvorac u Ukrajini i optužuje Sija da pruža diplomatsko pokriće nasilničkom ruskom lideru kojeg je Međunarodni krivični sud upravo optužio za ratne zločine.

Ali, ostaje pitanje da li su Kina i Rusija zaista stvorile takvu vrstu ujedinjenog antiameričkog fronta od kakvog zvaničnici u Vašingtonu zaduženi za spoljnu politiku već dugo strahuju.

Ipak, izvesno je da SAD pred sobom sada imaju ozbiljan spoljnopolitički izazov.

SAD se pripremaju za ono što stručanjaci upozoravaju da bi mogao da postane Hladni rat sa Kinom i istovremeno sa svojim neprijateljem posredno vode borbu u Ukrajini.

A Kina i Rusija, ujedinjene, imaju više mogućnosti da osujete američke ciljeve u Ukrajini i drugde.

Si i Putin su ujedinjeni po pitanju osnovnog prioriteta spoljne politike, a to je diskreditovanje i čak rasturanje svetskog poretka za koji oni veruju da je izgrađen na zapadnjačkom licemerju i da im uskraćuje dužno poštovanje kao velikim globalnim silama.

Ova ogorčenost je rasla u Putinovom umu još od kada se Sovjetski Savez raspao i on je godinama pokušavao da preoblikuje međunarodni sistem.

Ali, sudeći po strategiji za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Džozefa Bajdena, Kina je jedini konkurent SAD-u sa „ekonomskom, diplomatskom, vojnom i tehnološkom moći“ dovoljnom da preoblikuje taj poredak.

Mirovni predlog Kine za rat u Ukrajini uglavnom ide protiv ciljeva SAD da Moskva bude kažnjena zbog njene neisprovocirane invazije.

Ali čak iako Kina odbija ono za šta SAD tvrde da su zahtevi Rusije da joj obezbedi smrtonosno oružje, širenje njenih ekonomskih i trgovinskih veza sa Moskvom bi moglo da pomogne Putinu da duže ostane u ratu.

Produženje konflikta ne samo da bi iscrpelo ukrajinsku vojsku, već bi moglo da postane i test za odlučnost SAD i savezničkih zemalja da nastave da finansiraju otpor Ukrajine, kao i da stvori političke podele na zapadu kakve su već na pomolu.

A ako Vašington ostane duboko posvećen Ukrajini – i zbog toga iscrpi svoje sopstvene zalihe municije i naoružanja, na primer – mogao bi da postane manje fokusiran na ono što bi moglo da bude generacijski sukob sa Kinom u Aziji.

To bi Pekingu sasvim odgovaralo.

Kako bi narušila koreografiju jedinstva u Moskvi ove nedelje, Bela kuća je u odnosima s javnošću pokrenula kontraofanzivu tokom susreta Putina i Sija.

Takođe je pojačala svoju više milijardi dolara vrednu podršku vladi ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, najavivši u utorak, ranije nego što je očekivano, raspoređivanje američkih sistema za protivraketnu odbranu Patriot.

Pored toga, SAD će skratiti vreme koje je potrebno za slanje Abrams tenkova Ukrajini tako što će poslati starije modele, izjavila su dva američka zvaničnika u utorak.

Cilj Amerike je ovde očigledan – da demonstrira da, iako je Putin ugostio Sija i dobio dodatnu podršku za svoj brutalni rat, zapad ne posustaje u svojoj podršci Ukrajini u konfliktu koji je Bajden opisao kao ključan za spasavanje globalne demokratije od autokrata.

Ali rivalstvo SAD i Kine se odigrava i na mnogo široj globalnoj pozornici – onoj gde bi Rusija, uprkos smanjenju svog globalnog uticaja, mogla takođe da bude saveznik Kini.

Si nije pokušao da sakrije da je njegov put u Moskvu bio u službi slabljenja moći SAD i zapada.

Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, je u intervjuu za Si-En-En sažeto izložio o kakvim se strateškim ulozima radi.

„To je brak iz interesa, ne iz naklonosti, niti ljubavi. Ono što im je zajedničko jeste otpor prema SAD i našem uticaju širom sveta. Oni bi hteli da promene pravila igre, a jedno u drugom vide korisnog saveznika za to“, rekao je on.

Kineski model autoritarnog kapitalizma kao osnov za novi globalni sistem mogao bi da se pokaže kao privlačan za neke od zemalja širom sveta, dok Peking teži da izgradi veze u Africi, centralnoj Americi i drugde.

Neke zemlje na „globalnom jugu“, kao što je na primer Južna Afrika, dele antipatiju Kine prema nekim od politika koje sprovode SAD i njihovi saveznici.

Ali, istovremeno, ambicije Kine i Rusije će se suočiti sa izazovom zbog činjenice da je zapadno savezništvo zdravije od kada je Rusija počela invaziju na Ukrajinu nego što je bilo godinama pod Bajednovim ujedinjujućim liderstvom.

Rusko-kinesko prijateljstvo bi takođe moglo da bude manje čvrsto nego što pompa u Kremlju možda nagoveštava.

Tokom susreta u Kremlju nije bilo znaka ni da se Si obavezao da će Putinu pružiti punu podršku time što će naoružati ruske snage u Ukrajini, niti da je ubedio ruskog lidera da odstupi sa svoje nemilosrdne staze na način koji bi mogao da legitimizuje njegov status mirotvorca.

A s obzirom na to da se kinesko-ruski model oslanja na autokratiju i zastrašivanje, te da je Moskva sve više izgnanik na svetskoj sceni i da je nacionalistički pristup Kine zabrinuo neke od manjih sila, ima razloga da se dovede u pitanje koliko bi uspešna njihova zajednička globalna diplomatska ofanziva mogla da bude.

Kina već žanje znatnu korist od rata u Ukrajini – u smisli povećanja trgovine i mogućnosti da po sniženoj ceni kupuje ruski gas i naftu koji su blokirani na evropskim tržištima.

Istorija je pokazala da Kina zasniva svoje strategije isključivo na nemilosrdnim proračunima svojih nacionalnih interesa.

Stoga bi njen globalni imidž – kao i krajnji cilj stvaranja političkog i diplomatskog sistema koji bi bio alternativa u odnosu na zapadom predvođen globalni poredak – mogao da ima više koristi od toga da se predstavlja kao mirotvorac u Ukrajini, nego da bude Putinov štitonoša u ratu koji bi Rusija mogla da izgubi.

Dakle, iako ima razloga da SAD budu zabrinute zbog toga kako bi rusko-kineska saradnja mogla da se proširi posle samita dvojice lidera, malo je verovatno da će to imati toliko značajan uticaj koliko bi Putin voleo da ima.