Da li prilikom hapšenja levičarske teroristkinje RAF-a Danijele Klete korišćena veštačka inteligencija i zašto su sada mnogi u Nemačkoj zbog toga zabrinuti?

Majkl Kolborn je bio i više nego iznenađen kada su prvi rezultati na njegovom ekranu počeli da se pojavljuju posle samo pet do deset minuta. Kompletna pretraga bila je gotova za pola sata.

Kolborn je istraživač u globalnoj mreži „Bellingcat“ sa sedištem u Amsterdamu. Vodi projekat o desničarskim ekstremistima u Evropi. Za autore podkasta „Legion“, koji se emituje na nemačkom javnom servisu RBB, prošle jeseni je istraživao slučaj Danijele Klete.

Ona danas ima 65 godina, a bila je pripadnica tzv. treće generacije „Frakcije Crvene armije“ (RAF). Za njom se tragalo punih 30 godina. Uhapsila ju je policija Donje Saksonije prošlog ponedeljka, 26. februara, u Berlinu. Nešto kasnije u njenom stanu pronađena je i municija.

„Ja nisam dao nikakve informacije policiji. A nisam ni jedini koji ju je tražio“, rekao je Kolborn za berlinski „Tagescajtung“.

Pretraga interneta – samo pola sata

Istina je da je poslednjih godina bilo više pokušaja da se uđe u trag Danijeli Klete. U novembru prošle godine istražitelji su, nakon jedne dojave, držali na oku njen stan u Berlinu. Istovremeno su i novinari podkasta „Legion“ tragali za Klete, a u oktobru su zamolili Kolborna da analizira fotografije iz 2017. na kojima je navodno bila Klete.

Kolborn je za pretragu koristio veštačku inteligenciji, odnosno program koji poredi lice na fotografiji s fotografijama na internetu, pre svega na društvenim mrežama. „Ceo proces je trajao oko 30 minuta. Dakle, od potrage za licem Danijele Klete, do hipoteze da su fotografije starije žene snimljene u jednom brazilskom kulturnom centru, najverovatnije fotografije Danijele Klete“, kaže Kolborn.

Da bi bio siguran, rezultate je proverio uz pomoć još jednog programa. „Prema softveru, na obe slike je bila ista osoba. Smatrao sam da je rezultat verovatan i to sam rekao novinarima podkasta. Preporučio sam im da prate taj trag.“

Kontroverzni softver iz Dubaija

Jedan od programa koji je Kolborn koristio zove se „PimEyes“. Svima je dostupan, a on ga je, kaže, platio samo 30 evra. Program koristi veštačku inteligenciju da pronađe veze između različitih fotografija na internetu i tako prati ljude na različitim slikama. Ako je fotografija javno dostupna, „PimEyes“ može da je čita i analizira.

Taj start-ap je osnovan 2017. u Poljskoj, a danas je u vlasništvu jedne kompanije iz Dubaija. Zbog svoje netransparentne poslovne prakse i kontroverznog postupanja po pitanju zaštite podataka, „PimEyes“ je više puta kritikovan, a protiv kompanije je u Baden-Virtembergu krajem 2022. čak pokrenut i krivični postupak.

Ovo nije prvi put da upotreba softvera za prepoznavanje lica dospeva na naslovne strane, o čemu je i DW više puta izveštavao u poslednjih nekoliko godina, a ticalo se, između ostalog, i Srbije. Poslednji slučaj je iz jeseni prošle godine, kada je jedan nalog na TikToku privukao pažnju nakon što je snimke sa koncerata Tejlor Svift ubacio u takav program i identifikovao ko su bili posetioci koncerta. To su gledali milioni korisnika te mreže.

Za i protiv upotrebe spornog softvera

Postavlja se pitanje kako je Majkl Kolborn, čovek koji čak i ne zna nemački jezik, mogao za pola sata da pronađe teroristkinju, a nemačka policija za 30 godina nije? Odnosno, zašto policija nije koristila takav program u potrazi za Danijelom Klete?

Zato što ih koči zakon o zaštiti ličnih podataka. „Programe koje su koristili novinari i istraživači, policija sme da koristi samo u ograničenoj meri ili pod posebnim uslovima, objašnjava Danijela Berens, ministarka unutrašnjih poslova Donje Saksonije. Ona pritom naglašava da je policija samostalno ušla u trag Danijeli Klete, da „uspeh potrage nema nikakve veze s istraživanjem podkasta“.

Ministarka Berens (SPD), ujedno kaže: „Već dugo se zalažem da našim bezbednosnim organima obezbedimo modernije metode nadzora, omogućimo upotrebu veštačke inteligencije i naoružamo je ovlašćenjima koja su kompatibilna s vladavinom zakona i slobodnim društvenim poretkom“, rekla je Berens za „Tagesšpigel“.

S njom se slaže i predsednik Saveznog sindikata policije Johen Kopelke. „Nije nam jasno zašto policiji nije dozvoljeno da koristi tako koristan softver u doba veštačke inteligencije, automatizacije i digitalizacije“, rekao je Kopelke i ukazao da su policije u drugim, susednim državama EU u tom pogledu već daleko napredovale. On se, kaže, zalaže da se tehnologija za prepoznavanje lica koristi na železničkim stanicama, aerodromima i fudbalskim stadionima.

Oglasila se i opozicija. Aleksander Trom iz redova Hrišćansko-demokratske unije (CDU) rekao je da vladajuća koalicija „konačno mora da prestane da ne veruje našim policajcima i mora da ih opremi veštinama koje su u 21. veku neophodne“.

Poslanik vladajućih Liberala (FDP) Konstantin Kule smatra, međutim, da je policijska upotreba softvera za prepoznavanje lica „veoma problematična“. „Građani moraju biti u mogućnosti da se kreću u javnom prostoru, a da se ne mogu da budu identifikovati na svakom koraku“, kaže on.

Orvelova 1984?

Istraživač Mihael Kolburn smatra da je u svakom slučaju neophodna društvena debata o tome da li i kako koristiti takve programe. „Mislim da organi za sprovođenje zakona ne bi trebalo da postavljaju kamere u stilu Orvelove ’1984.’ i da svuda koriste softver za prepoznavanje lica. To bi bilo strašno. Ali, mislim da policija treba bolje da se upozna s digitalnim tehnologijama.“

A na pitanje da li ga muče etičke sumnje zbog toga što je njegovo istraživanje možda posledično dovelo do hapšenja Danijele Klete, Kolburn odgovara: „Ne. Za njom se već tragalo i to ne zbog lažnih optužbi. Ali, možda bih više voleo da sam umesto toga pronašao nekoliko odbeglih neonacista.“