Da li rat u Ukrajini sve više postaje rat za infrastrukturu?

Oštećenje brane Kahovka izazvalo je bujicu vode koja je poplavila mali grad i dvadesetak sela, što je izazvalo evakuaciju 17.000 ljudi.

I Rusija i Ukrajina krive jedna drugu za napad. A, zašto je brana Kahovka važna? Ono što je paradoiksalno je da obe strane imaju štetu.

Poplavljeni su čitavi ruski pukovi, a ugroženo je snabdevanje Krima vodom. Ukrajina je otežala sebi put ka Krimu, ukoliko je imala nameru da ga oslobađa. Sve to je još jedna misterija ovog neprozirnog sukoba.

BRANA NAČETA U NOVEMBRU Izgrađena 1954. za snabdevanje električnom energijom juga Ukrajine, tri kilometra duga Nova Kahovka, poznata i kao Kahovka, jedna je od šest hidroelektrana na Dnjepru, koji se proteže od Belorusije na severu, do Dnjeparskog zaliva i Crnog mora na jugu.

Objekat je došao pod kontrolu ruskih snaga nekoliko nedelja nakon invazije 24. februara 2022. Već je ranije bio oštećen: krajem oktobra ili početkom novembra. A oko 11. novembra, eksplozija, koju su verovatno izazvale ruske trupe u povlačenju, uništila je deo kolovoza iznad brane.

To je navelo neke analitičare da kažu da se brana možda urušila sama od sebe – zbog nemara, namerno ili ne – posebno s obzirom na to koliko je njen gornji rezervoar bio prepun zbog prolećnog topljenja snega.

Nakon povlačenja sa zapadne obale, ruske trupe su se ukopale na suprotnoj obali, gde su bile zauzete gradnjom utvrđenja, kao i stvaranjem minskih polja kako bi sprečile bilo kakav potencijalni prelazak reke ukrajinskim trupama. Takođe su iskoristili istočnu obalu da granatiraju grad Herson, oslobođen u novembru, i okolna područja.

Brana je držala masivni rezervoar koji je strateški izvor vode za oblast Herson na jugu Ukrajine i poluostrvo Krim, a poplave bi potencijalno mogle da blokiraju ukrajinske snage koje žele da povrate izgubljenu teritoriju.

Naneta šteta povećala je strahove od nuklearnog incidenta, jer se u blizini nalazi Zaporoška nuklearna elektrana – najveća nuklearna elektrana u Evropi.

Poplave bi takođe mogle imati implikacije na očekivanu kontraofanzivu ukrajinskih snaga da povrate teritorije koje je Rusija zauzela tokom svoje 15-mesečne invazije.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski okrivio je Rusiju za rušenje brane i sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost. „Svet mora da reaguje“, rekao je on na društvenim mrežama, dodajući da je Rusija izvršila „unutrašnju eksploziju struktura brane“ u 2.50 po lokalnom vremenu.

„Ovo je još jedan ruski teroristički akt. Ovo je samo još jedan ruski ratni zločin“, dodao je on, optužujući Rusiju da je počinila akt „ekocida“.

„Rusija je u ratu sa životom, sa prirodom, sa civilizacijom“, dodao je on.

„Rusija mora da napusti ukrajinsku zemlju i mora da bude u potpunosti odgovorna za svoj teror. Ukrajinski operater hidroelektrane rekao je da je elektrana povezana sa branom Kahovka takođe „potpuno uništena“.

„Brana ne može da se obnovi, potpuno je uništena… Hidraulična konstrukcija su razorene“, rekao je na TV Ihor Sirota, šef Ukrhidroenerga.

SABOTAŽA Kremlj je u međuvremenu optužio Ukrajinu za „namernu sabotažu“, tvrdeći da su ukrajinske snage oštetile branu nakon što su navodno pretrpele rane gubitke u njihovoj kontraofanzivi pokrenutoj pre 48 sati.

Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da je u pitanju „katastrofa“, dok je turski predsednik Erdogan u razgovoru s Putinom predložio osnovanje međunarodne komisije koja bi ispitala rušenje brane.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takođe upozorio da bi šteta mogla da ima „veoma ozbiljne posledice po desetine hiljada stanovnika, ekološke posledice i posledice drugačije prirode koje tek treba da budu utvrđene“.

Kijevski režim treba da snosi svu odgovornost za sve posledice“, rekao je Peskov novinarima.

Vest o šteti stigla je nakon što je Rusija tvrdila da je Ukrajina započela svoju dugo očekivanu kontraofanzivu.

Ukrajina je saopštila da je cilj Rusije da „stvori prepreke“ za ofanzivu Kijeva da preuzme teritoriju od moskovskih snaga.

Kijev je ranije optužio Moskvu za miniranje brane dok su u blizini besnele borbe u oktobru, tokom poslednje velike ofanzive ukrajinskih snaga koje su pokušavale da povrate izgubljenu teritoriju.

Rusija je negirala tu tvrdnju. Vojni blogeri bili su podeljeni povodom implikacija poplava na očekivanu kontraofanzivu ukrajinskih snaga. „Nema smisla da bilo koja strana uništava branu“, rekao je Ruslan Levijev, osnivač Conflict Intelligence Teama koji istražuje rusku vojsku.

Rusija, koja kontroliše levu obalu reke Dnjepar, saopštila je da se više od 22.000 stanovnika u 14 oblasti nalazi u potencijalnim poplavnim zonama, ali da nema rizika od poplava za glavne populacione centre.

Pored poplava, urušavanje brane izazvalo je strah od nuklearnog incidenta jer se nuklearna elektrana Zaporožje oslanja na rezervoar Kahovka za svoj sistem hlađenja.

Međunarodna agencija UN za atomsku energiju saopštila je da njeni eksperti „pomno prate situaciju“, ali da „ne postoji neposredni rizik za nuklearnu bezbednost u elektrani“. Direktor fabrike koga je postavila Rusija, Jurij Černičuk, ponovio je agenciju UN i rekao da „u ovom trenutku ne postoji bezbednosna pretnja za nuklearnu elektranu Zaporožje“.

„Nivo vode u bari za hlađenje nije promenjen“, rekao je on i dodao da je „situaciju kontrolisalo osoblje“.

Černičuk je rekao da sistem vodenog hlađenja nije u direktnom kontaktu sa spoljnim okruženjem i da bi se mogao dopuniti iz nekoliko alternativnih izvora.

Ukrajinski nuklearni operater Energoatom međutim rekao je da se nivo vode u akumulaciji Kahovka „brzo smanjuje, što predstavlja dodatnu pretnju za privremeno okupiranu nuklearnu elektranu Zaporožje“.

VELIKA GRADILIŠTA KOMUNIZMA Kahovska HE je jedna od „konstrukcija komunizma“, ili „velikih građevinskih projekata Staljinove ere“.

Tako se još za Staljinovog života nazivao niz sovjetskih megaprojekata elektrana, kanala i drugih industrijskih i poljoprivrednih objekata. Građeni su 1940-ih i 1950-ih, često uz upotrebu prinudnog rada. Velike hidroelektrane u SSSR počele su da se grade 1920-ih godina u vezi sa planom elektrifikacije i industrijalizacije: industriji je bila potrebna energija.

Godine 1948. izgradnju je podstakao program „naučne regulacije prirode“ – Staljinov plan za preobražaj prirode.

To je, između ostalog, uključivalo klimatske promene i navodnjavanje ogromnih površina iz kanala i rezervoara. Projekat je osmišljen za period 1949-1965.

Nakon Staljinove smrti, plan je prekinut, ali je izgradnja hidroelektrane nastavljena.

Kao rezultat toga, od kasnih 1920-ih do sredine 1970-ih, na Donjem Dnjepru je izgrađena kaskada od šest rezervoara sa hidroelektranama: Dnjeproges (1941. i 1943. – dva puta dignut u vazduh), posle – stanice Kahovska, Kremenčug, Kanev, Kijev i Dnjeprodžeržinsk (sada Srednjedneprovsk). Najveća stanica kaskade je Dneproges, visoka 60 metara. Visina brane Kahovske hidroelektrane je 30 metara.

Tokom izgradnje HE Kahovka radilo je oko 12 hiljada ljudi – i za razliku od drugih velikih građevinskih projekata nisu koristili rad zatvorenika, naglašavaju istraživači sovjetskog komunizma.

Dekret o izgradnji je izdat 20. septembra 1950. Projekat je obuhvatao izgradnju hidroelektrane Kahovka (uključujući i izgradnju hidroelektrane sa mestom za montažu i mašinskom salom, branom i jednokomornom brodskom prevodnicom), kao i južnoukrajinskim i severnokrimskim kanalima – a već 1951, kad je preostalo dve decenije do završetka projekta, sva tri objekta su označena na markama iz serije Velika gradilišta komunizma.

Izgradnja komunizma najradikalnije je uticala na pejzaž. Kad je u jesen 1955. i u proleće 1956. popunjen rezervoar hidroelektrane Kahovska, poplavljena je istorijska oblast Velikog Luga, povezana sa istorijom Zaporoške Seče.

Podaci o poplavljenim selima su različiti – od 27 do 90 naselja. Ispostavilo se da je pod vodom 257.000 hektara poplavnih područja Dnjepra – poplavna ostrva sa plodnim zemljištem i povrtnjacima.

Komentatori koji su ocenjivali ovu katastrofu kažu da samo onaj ko nije ništa gradio, može ovako da ruši.