Da li SAD nagovara Ukrajinu na pregovore sa Rusijom?

U trenutku kada Vašington više ne krije svoju otvorenost za okončanje rata Rusije protiv Ukrajine, administracija predsednika Džoa Bajdena bez oklevanja radi na povećanju pomoći i oružja koje se šalje ukrajinskoj strani.

General Mark Mili, načelnik štaba vojske Sjedinjenih Država (SAD), najviše vojne funkcije u Pentagonu, pozvao je Ukrajinu da bude otvorena za ideju pregovora sa Rusijom.

General Mili je istakao da Rusi sada konsoliduju kontrolu nad 20 odsto ukrajinske teritorije i da su linije fronta od grada Harkova do grada Hersona stabilne. On, međutim, dodaje da „izgledi za postizanje ukrajinske vojne pobede, zasnovane na proterivanju Rusa iz svih delova Ukrajine, uključujući i poluostrvo Krim, nisu veliki sa vojne tačke gledišta, prenosi Al Džazira.

Napredni dronovi

U međuvremenu, dvostranačka grupa senatora pozvala je Bajdenovu administraciju da preispita svoju odluku da ne šalje napredne dronove u Ukrajinu. Oni tvrde da bi tehnologija mogla da pomogne Kijevu da zadrži teritoriju i dobije zamah na bojnom polju.

U pismu ministru odbrane Lojdu Ostinu, koje je video The Vall Street Journal, 16 senatora iz obe stranke pozvalo je američku administraciju da Ukrajini obezbedi naoružane bespilotne letelice MK-1C ili Grei Eagle. To su naoružani dronovi koji lete na srednjoj visini i mogu da lete više od 24 sata. Imaju ogroman destruktivni kapacitet i precizno pogađaju svoje mete.

„Dugoročna prednost snabdevanja Ukrajine bespilotnim letelicama MK-1C je značajna i mogla bi da promeni strateški tok rata u korist Ukrajine“, napisali su zakonodavci.

Da li Vašington podržava napore Kijeva da vrati sve svoje teritorije?

Stručnjak za odbranu Majkl Bek rekao je u intervjuu za Al Džaziru: „Ukrajina je postigla neverovatan uspeh u zaustavljanju ruske invazije. Ona je oslobodila više od polovine svojih zauzetih teritorija, ali se i dalje postavlja pitanje: da li je Ukrajina u stanju da oslobodi preostale svoje teritorije i ostvari odlučujuću pobedu na bojnom polju kako bi zaobišla pregovore?“

Bek je primetio: „Iako je učinak ruske vojske u ratu bio loš, Putin i dalje ima značajne resurse, uključujući potencijal da mobiliše milione novih vojnika. Čak i ako nisu dobro obučeni ili naoružani, svi ovi novi ruski regruti su zabarikadirani u odbrambenim utvrđenjima i mogu naneti velike gubitke Ukrajini.

Vilijam Volffort, profesor na Univerzitetu Dartmut i stručnjak za američku spoljnu politiku, potvrdio je u intervjuu za Al Džaziru da se „zvaničnici administracije ne slažu oko toga da li je došlo vreme za početak pregovora. To je razumljivo, jer racionalni ljudi mogu da se razlikuju po ovom pitanju.”

Profesor Volffort nije isključio mogućnost da iza kulisa postoji „američki pritisak na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, pošto SAD imaju mnogo načina, direktnih i indirektnih, da prenesu te poruke“.

Republička kontrola Predstavničkog doma

S obzirom na to da su republikanci osvojili većinu u Predstavničkom domu posle izbora na sredini mandata, mnogi stručnjaci ne kriju zabrinutost da bi republikanci mogli da opstruišu isporuku dodatnih količina naoružanja i pomoći ukrajinskoj strani.

Kevin Makarti, za koga se očekuje da postane predsednik Predstavničkog doma, ranije je upozorio da njegova stranka neće ispisati „blanko ček” Ukrajini ako preuzme kontrolu nad Predstavničkim domom.

Istovremeno, ankete pokazuju da Amerikanci nerado „upletu svoju zemlju“ u direktne borbe u Ukrajini, dok jačaju pokret koji se protivi pomoći velikih razmera Kijevu. Takođe, republikanci će pojačati pritisak na administraciju Džoa Bajdena da podstakne Kijev da pokaže spremnost da pregovara sa Rusijom o okončanju borbi.

Bajdenova administracija je obezbedila oružje i pomoć Ukrajini, čija je vrednost procenjena na više od 20 milijardi dolara, uz obećanje da će se povećati na 52 milijarde dolara tokom nove fiskalne godine.

Neki stručnjaci smatraju da bi Bajdenova administracija trebalo da iskoristi ostatak ove godine (hroma patka), pre nego što novo zasedanje Kongresa počne 3. januara sledeće godine, da usvoji odluku o velikom paketu pomoći Ukrajini.

Pregovori nisu samo odluka Ukrajine

Visoki dužnosnici Bidenove administracije ponavljaju da samo Ukrajina može donositi bilo kakve odluke u vezi s ratom, mirom i pregovorima. Međutim, stvarnost je dosta složenija, s obzirom na to da se ukrajinska strana gotovo u potpunosti oslanja na američku opremu, oružje, pomoć i obavještajne informacije.

Što se tiče deklariranog cilja Ukrajine da povrati sve teritorije pod kontrolom Rusije, uključujući Krim i Donbas, profesor Wolfforth vjeruje da je “zvanični stav Sjedinjenih Američkih Država taj da žele prestanak rata i slobodnu i nezavisnu Ukrajinu na način koji je u skladu s Poveljom Ujedinjenih naroda.”

“Dok ukrajinske snage nastavljaju napredovati, neki vjeruju da je pravi trenutak da sjednemo za pregovarački sto i da Ukrajina ima snažnu pregovaračku poziciju”, dodaje Wolfforth.

Kijev i inicijativa na terenu

Nasuprot tome, Kijev smatra da ima inicijativu na terenu i stoga je razumljivo da nevoljko razmatra bilo kakve ustupke, pogotovo jer ruski napadi na civilnu infrastrukturu ljute stanovništvo. Rusija pak vjeruje da će uskoro ponovno preuzeti inicijativu, pa nerado smanjuje svoje ciljeve u ratu u ovoj fazi.

S druge strane, vojni stručnjak Michael Beck sumnja u to da bi se Ukrajina, bez ”postizanja odlučujuće vojne pobjede, mogla nadati tome da će političko i ekonomsko nezadovoljstvo natjerati predsjednika Putina da prizna poraz ili da će nova ruska vlada preuzeti vlast i priznati poraz. Takav ishod je daleko od izvjesnog i moglo bi proći još dugo vremena da se to dogodi.”

Beck smatra da stvarna odluka nije u rukama Ukrajine, jer “u vrijeme kada stanovništvo Ukrajine i evropska ekonomija pate, ogromna američka i evropska podrška ne mogu se dugoročno uzimati zdravo za gotovo. Ukrajinski kontranapad može biti toliko uspješan da ukrajinska strana ne mora pribjegavati pregovorima, ali ostaje pitanje: Koja je cijena koju su Ukrajina i njeni saveznici spremni platiti da to saznaju i da dođu do ove tačke?”