Džozef Naj, Foto: Project SyndicatePrijatelji i saveznici počeli su da gube poverenje u Sjedinjene Države. Poverenje je blisko povezano sa istinom, a predsednika Donalda Trampa bije glas da se labavo odnosi prema istini.
Svi su predsednici lagali, ali nikada u tolikoj meri da to umanjuje vrednost valute poverenja. Međunarodne ankete javnog mnjenja pokazuju da je tokom Trampovog predsednikovanja američka meka moć privlačenja zabeležila nagli pad.
Može li novoizabrani predsednik SAD DŽozef Bajden povratiti poverenje? Na kratke staze da. Promena stila i politike će poboljšati kotiranje Amerike u većini zemalja.
Tramp je strčao u odnosu na američke predsednike.
Predsednikovanje je bio njegov prvi posao u vladi nakon što je karijeru proveo u svetu biznisa s nekretninama u Njujork Sitiju i rijaliti programa s nultom sumom u kojem šokantne izjave drže pažnju medijima i pomažu vam da kontrolišete agendu.
Nasuprot tome, Bajden je oproban političar s dugogodišnjim iskustvom u spoljnoj politici koje potiče od nekoliko decenija provedenih u Senatu i od osam godina provedenih na funkciji potpredsednika.
Od izbora njegove prve izjave i imenovanja imaju izuzetno umirujući efekat na saveznike.
Trampov problem sa saveznicima nije bio njegov slogan „Prvo Amerika“.
Kao što sam naveo u knjizi „Da li je moral bitan? Predsednici i spoljna politika od F.D. Ruzvelta do Trampa“, predsednicima je poverena promocija nacionalnog interesa.
Važno moralno pitanje jeste kako neki predsednik definiše nacionalni interes.
Tramp je izabrao uske transakcione definicije i prema mišljenju njegovog bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona, ponekad je mešao nacionalni interes sa ličnim, političkim i finansijskim interesima.
Nasuprot njemu, mnogi američki predsednici od Harija Trumana pa nadalje su često šire sagledavali nacionalni interes i nisu ga mešali sa sopstvenim.
Truman je smatrao da je pomaganje drugima bilo u nacionalnom interesu Amerike i čak se odrekao toga da njegovo ime bude na Maršalovom planu za pružanje pomoći posleratnoj rekonstrukciji u Evropi.
Nasuprot njemu, Tramp je prezirao savezništva i multilateralizam, što je rado pokazao na samitima G7 ili NATO.
Čak i kada je preduzimao korisne korake u cilju suprotstavljanja uvredljivim trgovinskim praksama Kine, nije uspeo da koordinira pritiskom na Kinu i umesto toga je nametnuo carine američkim saveznicima.
Nije baš veliko čudo što su se mnogi od njih zapitali da li je (ispravno) protivljenje Amerike kineskom tehnološkom gigantu Huaveju motivisano pre trgovinskim nego bezbednosnim problemima.
A Trampovo povlačenje iz Pariskog klimatskog sporazuma i Svetske zdravstvene organizacije posejalo je nepoverenje u vezi s posvećenošću Amerike suočavanju s transnacionalnim globalnim pretnjama, kao što su globalno zagrevanje i pandemije.
Bajdenov plan da ponovo pridruži SAD i jednom i drugom i njegovo otklanjanje sumnji u vezi s NATO imaće neposredan blagotvoran uticaj na američku meku moć.
Ali Bajden će se suočavati s jednim dubljim problemom poverenja. Mnogi saveznici se pitaju šta se dešava američkoj demokratiji.
Kako se zemlji koja je 2016. iznedrila čudnog političkog lidera kao što je Tramp može verovati da neće iznedriti još jednog 2024. ili 2028?
Da li američka demokratija beleži pad, što zemlju čini nepouzdanom?
Pad poverenja u vladu i druge institucije, što je podstaklo Trampov uspon nije počelo s njim.
Nisko poverenje u vladu je američka boljka već pola veka.
Nakon uspeha u Drugom svetskom ratu tri četvrtine Amerikanaca je reklo da imaju veliko poverenje u vladu.
Taj udeo je pao na otprilike jednu četvrtinu nakon Vijetnamskog rata i afere Votergejt 1960-ih i 1970-ih.
Srećom, ponašanje građana po pitanjima kao što je izmirenje poreza je bilo često mnogo bolje nego što su možda ukazivali njihovi odgovori u anketama.
Možda najbolja demonstracija suštinske snage i otpornosti američke demokratske kulture jesu izbori 2020.
Uprkos najgoroj pandemiji u poslednjih sto godina i turobnih prognoza haotičnih uslova glasanja, odazvao se rekordan broj birača, a hiljade lokalnih zvaničnika – republikanaca, demokrata i nezavisnih – koji su upravljali izborima smatrali su pošteno izvršenje svojih zadataka građanskom dužnošću.
U DŽordžiji gde je Tramp tesno izgubio državni sekretar iz redova republikanaca koji je bio odgovoran za nadzor izbora prkosio je neosnovanoj Trampovoj kritici i ostalih republikanaca, rekavši:“Moj životni moto je da brojke ne lažu.“
Trampove sudske parnice u kojima su iznete tvrdnje o masovnoj izbornoj prevari, a kojima manjkaju dokazi koji bi ih potkrepili, sudovi, uključujući i sudije koje je Tramp imenovao, obacivali su jedan za drugim. A republikanci u Mičigenu i Pensilvaniji su pružali otpor njegovim naporima da izdejstvuje da državni zakonodavci preinače izborne rezultate.
Suprotno predviđanjima propasti levice i predviđanjima prevare desnice, američka demokratija je dokazala svoju snagu i duboke lokalne korene.
Ali Amerikanci, uključujući Bajdena, će se i dalje suočavati sa zabrinutostima saveznika u vezi s tim da li im se može verovati da neće izabrati još jednog Trampa 2024. i 2028.
Oni primećuju polarizaciju političkih partija, Trampovo odbijanje da prihvati poraz i odbijanje republikanskih lidera u Kongresu da osude njegovo ponašanje ili čak eksplicitno priznaju Bajdenovu pobedu.
Tramp koristi svoju bazu vatrenih pristalica da uspostavi kontrolu nad Republikanskom partijom tako što je preti da će podržati prvenstveno izazove umerenih koji nisu na njihovoj liniji.
Novinari izveštavaju da oko polovina republikanaca u Senatu prezire Trampa, ali ga se i plaši. Ako Tramp pokušava da zadrži kontrolu nad strankom nakon odlaska iz Bele kuće, Bajden će se suočiti s teškim zadatkom da radi sa Senatom pod kontrolom republikanaca.
Srećom po američke saveznike, iako će Bajdenove političke veštine biti na testu, američki Ustav predsedniku daje više slobode u spoljnoj nego u unutrašnjoj politici, tako da će kratkoročna poboljšanja u saradnji biti realna.
Štaviše, za razliku od 2016. kada je Tramp izabran, nedavno sprovedena anketa Čikaškog saveta za globalne poslove pokazuje da rekordnih 70 odsto Amerikanaca želi spoljnu politiku orijentisanu ka saradnji i otvorenosti.
Ali dugoročno pitanje da li saveznici mogu da veruju Americi da neće iznedriti još jednog Trampa ne može se odgovoriti s potpunom sigurnošću. Mnogo će zavisiti od uspostavljanja kontrole nad pandemijom, obnavljanja ekonomije i Bajdenove političke veštine u upravljanju političkom polarizacijom zemlje.
Autor je profesor na Univerzitetu Harvard, čija najnovija knjiga nosi naziv „Da li je moral važan? Predsednici i spoljna politika od FDR do Trampa“.
Copyright: Project Syndicate, 2020.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
