Da li se ostvario san Kremlja o globalnom haosu?

Beloruski analitičari su ovu strategiju prikazali kao regionalnu, a ne globalnu, a među njenim ciljevima je bilo povećanje cena nafte i eskalacija tenzija između država koje imaju interese u regionu.

Dok je Kremlj pripremao svoju invaziju na Ukrajinu, njegovi ciljevi su se značajno proširili. Ruske vlasti su se oslanjale na ideju da će „krvavo preoblikovanje sveta“ početi pre njegove agresije, a da će rat postati nova norma čak i za zapadne zemlje.

U ovom scenariju, verovali su da rasejani Zapad, upleten u sukobe na drugim frontovima, neće moći da se ujedini pred ruskom pretnjom, a kamoli da uvede sankcije.

Ove nade se nisu ostvarile i umesto toga, Rusija se pojavila kao primarni remetilac postojećeg svetskog poretka, što je dovelo do neviđene konsolidacije zapadnih zemalja protiv njene agresije i podrške sankcijama.

Ruski stručnjaci poput Vasilija Kašina sa Više ekonomske škole sada nastoje da argumentuju da ratovi predstavljaju „povratak u normalnost koja je postojala pre perioda od 1970-ih do 2010-ih“ i da su poslednje decenije mirne koegzistencije bile aberacija uzrokovana „ružičastim naočarima“.

Kremlj sada može da tvrdi da je takvo tumačenje opravdano. Druga nada Kremlja za globalni haos bila je opklada na rast antizapadnih saveza i organizacija kao što su Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) kojom dominiraju Kinezi i grupa zemalja u razvoju BRICS.

Analitičari Kremlja očekivali su da će ove grupe uspostaviti „nova pravila igre“. Ovo nije uspelo.

Zapadni analitičari ističu prepreke BRICS-u da postane antizapadna grupa, uključujući inherentne protivrečnosti između njegovih članica, od kojih većina ne želi da raskine svoje ekonomske veze sa Zapadom.

Ove zemlje takođe nisu spremne da stvore jedinstvenu valutu ili da podrže rusku agresiju u Ukrajini.

Rusija u međuvremenu trpi ozbiljne probleme uključujući gubitak uticaja u Aziji i na Bliskom istoku, a da ne spominjemo Kavkaz. Ovaj pad čini gotovo nemogućim izgradnju saveza oko Moskve, a umesto toga, drugi autoritarni igrači iskorišćavaju zavisnost Kremlja od njegovih novih partnera (Kina i Indija, na primer, iskoristile su slabost Rusije da plaćaju niže od tržišnih stopa za uvoz energije.)

Treća nada Kremlja za katastrofalan preokret bila je da će razaranja novih ratova biti toliko užasna da će ceo svet biti primoran da pređe u režim preživljavanja. Prokremljovski analitičari su se kladili na sposobnost Rusije da izdrži takve strašne okolnosti, naglašavajući faktore kao što su guste šume, voda za piće, umerena klima, plodno tlo i vredni resursi poput nafte i gasa, kao i strateški minerali.

Ostavljajući po strani činjenicu da su ovi apologeti Kremlja nehotice priznali da Rusija nema čime da se pohvali iz Putinovih godina, ovo pitanje prevazilazi propagandu.

Izbijanje rata velikih razmera, povratak velikih armija i mobilizacija ruske ekonomije smatraju se neupitnim prednostima strategije. U najnovijem izveštaju kluba Valdaj, Putinovog omiljenog istraživačkog centra, neuspeh Zapada da „obuzda Rusiju da pokrene specijalnu vojnu operaciju“ i „zašti Ukrajinu od žrtava i razaranja“ opisuje se kao „poraz za Sjedinjene Države“.

U izveštaju se tvrdi da su rat i razaranja primarni pokretači ekonomije i da olakšavaju razvoj svih drugih sektora. Škole su prikazane kao „osnovni element u pripremi i negovanju budućih vojnika“, na primer, a zdravstvena zaštita se smatra ključnom za ispunjavanje potreba ovih budućih boraca.

Autori sa ponosom napominju da su „ovi trendovi već očigledni u Rusiji“.

Najubedljiviji način da se stanovništvo ubedi u neophodnost postojanja u stanju ekstremnog opstanka i spremnosti za rat jeste da se obezbedi da je ostatak sveta na sličan način primoran da izdrži i da se uključi u rat.

U tom kontekstu, propagandisti će iskoristiti priliku da tvrde da uslovi u Rusiji nisu ništa lošiji, a možda čak i bolji, nego drugde. Od svih neispunjenih težnji Kremlja za globalnim haosom, ovaj se čini najpragmatičnijim i sugeriše da će Moskva istrajati u svojim naporima da maksimizira globalnu destabilizaciju.