Da li se Putin suočava sa još jednom pobunom?

Ukrajinska Glavna obaveštajna uprava (GUR) izvestila je o „rastućim“ sukobima između proukrajinskih stanovnika Krima i ruske vojske stacionirane na poluostrvu koje je Putin nasilno anketirao 2014.

GUR je na svom Telegram kanalu napisao da su ovi stanovnici sistematski „napadaju ruske vojne baze molotovljevim koktelima na Krimu, što je primoralo Rusiju da pojača nadzor u regionu“.

Džejson Džej Smart, politički savetnik za postsovjetsku i međunarodnu politiku, rekao je za Njuzvik da Krim „nije bastion promoskovske podrške kao što Rusija voli da kaže svetu“.

„Realnost je da tamo ima dosta ljudi koji se suprotstavljaju ruskim okupatorima i shvataju da se njihov čas oslobođenja možda bliži i tako nastavljaju da učestvuju u proterivanju strane vojne sile“, rekao je Smart.

Do nemira na Krimu dolazi nešto više od mesec dana nakon što je Vagnerova grupa ruskih plaćenika pokušala pobunu protiv Moskve krajem juna. Iako je mir postignut u Vagnerovoj pobuni dan nakon što je počela, incident je privukao pažnju širom sveta, a mnogi posmatrači su ga okarakterisali kao jedan od najvećih direktnih izazova Putinovoj moći.

U međuvremenu, Putin je takođe suočen sa neslaganja koja su bliža njegovoj kući, jer je kontinentalna Rusija bila opterećena nedavnim nizom napada na vojne registre. Najmanje devet takvih kancelarija bilo je na meti piromana od subote, navodi Moskovski tajms (The Moscow Times) od utorka.

Zajedno sa incidentom u kancelariji na Krimu, navodno su se dogodili pokušaji podmetanja požara u regrutnim centrima u Sankt Peterburgu, Kazanju, regionima Moskve i drugim lokacijama.

„Putinove probleme sve više pogoršava ne samo rat u inostranstvu, već i domaći partizani koji žele da odbace Kremlj“, rekao je Smart.

U izveštaju ukrajinske obaveštajne službe o napadima na vojne baze na Krimu navodi se da je kao rezultat toga došlo do „masovnih pritvora i hapšenja“.

GUR je napomenuo da su većina uhapšenih bili predstavnici krimskih Tatara, muslimanske etničke manjine koja živi u regionu.

Profesor na Univerzitetu Džordž Mejson, Mark N. Kac, rekao je za Njuzvik da je uprkos takvim izveštajima „veoma teško reći koliko je široko rasprostranjeno protivljenje Rusiji na Krimu“.

„Veliki deo ukrajinskog i krimskotatarskog stanovništva otišao je u vreme aneksije 2014. Veliki deo preostalog ruskog ili proruskog ukrajinskog stanovništva je navodno velikom većinom glasao za podršku aneksiji na referendumu održanom te godine, ali teško da je to bilo slobodno i pošteno glasanje“, rekao je on.

Kac je dodao: „Ipak, ne mislim da stalno rusko stanovništvo želi da vidi Krim vraćen pod ukrajinsku kontrolu. Dakle, iako se na Krimu možda dešavaju antiruske opozicione aktivnosti, nije jasno koliko je to rasprostranjeno.

Budućnost Krima će biti jedno od najtežih pitanja za rešavanje, veliki deo domaćeg stanovništva će možda želeti da ostane sa Rusijom, ali veliki deo stanovništva koje je pobeglo želeće da se vrati u Krim koji pripada Ukrajini“.

Skot Savic, viši inženjer u korporaciji RAND, rekao je za Njuzvik da, iako nema direktna saznanja o lokalnim napadima na Krimu, smatra da su „Krimljani koji se protive ruskoj vlasti verovatno bili ohrabreni snažnim otporom Ukrajine i perspektivu – koju su ranije mogli odbaciti kao nezamislivu – da budu vraćeni pod ukrajinsku vlast“.

„Ponižavanje sposobnosti Rusije da deluje iz sigurnih baza na poluostrvu nameće velike troškove resursa ruskim snagama tamo; za suzbijanje niza potencijalnih napada potrebno je mnogo više resursa nego za njihovo sprovođenje“, rekao je Savic.

„Saznanje da barem neki neprijateljski Krimljani napadaju ruske snage može da uznemiri rusko osoblje koje deluje u onome što su ranije smatrali utočištem“.

Savic je takođe pomenuo kako su ovi prijavljeni incidenti došli nakon što je ukrajinska vojska gađala lokacije ključne za Putinove snage u regionu.

„Krimljani koji doprinose sopstvenom oslobođenju uredno dopunjuju napore Ukrajine da cilja ruske snage na Krimu i da umanji ključne veze između Krima i Rusije, posebno više puta oštećivajući most u Kerčkom moreuzu“, zaključio je on.