Da li smo u novom hladnom ratu? Eksperti su podeljeni, ali svi upozoravaju na opasnost od Vladimira Putina

Generali Lord Danat i admiral Lord Vest veruju da će se novi hladni rat značajno razlikovati od sukoba između Zapada i Sovjetskog Saveza 1945-1991, uglavnom zato što će nepredvidljivost predsednika Vladimira Putina značiti da je još napetije.

„Prva razlika između Hladnog rata iz prošlosti i sadašnjeg je ta što sada nije mnogo hladno“, kaže Denat, koji je bio načelnik Generalštaba britanske vojske do 2009. „Ovo je vruć rat između Rusije i Ukrajine“.

Ali kada se vrući rat ohladi, Danat, koji je služio u Zapadnoj Nemačkoj 1980.-ih, veruje da će se pojaviti novi hladni rat, ali oblik koji će poprimiti zavisi od ishoda rata u Ukrajini.

„Ako Rusija ne bude poražena u Ukrajini na prilično odlučan način, tako da recimo Putin padne i manje tvrdolinijaški lider preuzme kontrolu nad Kremljom – a većina ljudi misli da se to neće desiti – onda ćemo i dalje imati nekog Putina u Kremlju.

Ako se to dogodi, onda moramo biti spremni da se suočimo sa daljom ruskom agresijom duž zajedničke granice Rusije sa zapadnoevropskim zemljama, uključujući baltičke nacije“, navodi. .

Znači da ćemo morati da imamo kritične i jake vojne snage raspoređene napred u zemljama koje se graniče sa Rusijom, ukazuje.

Za Vesta, koji je služio veći deo od voje 25. godišnje pomorske karijere tokom Prvog hladnog rata, nova verzija će biti još nepredvidljivija od prve samo zato što je Putin „iznova i iznova“ pokazao da nema poštovanja prema međunarodnim normama kada je reč o vojnom ili ekonomskom angažovanju sa drugim nacijama.

„Užasnom invazijom na Ukrajinu Putin je pokazao potpuno nepoštovanje svetskog poretka koji je uspostavljen posle Drugog svetskog rata“, rekao je Vest.

„Nadali smo se da će raspadom Sovjetskog Saveza, okončanjem Hladnog rata, sve biti slatko i lagano, kraj istorije, sve te stvari“, kaže Vest. „Zapravo, otkrili smo da to nije slučaj.“

„Putin se užasno ponaša. Ne bih to nazvao hladnim ratom, ali sa Putinom smo u veoma opasnim vremenima. On je nerekonstruisan, a pokušaj da se utvrdi kako će se ponašati u bilo kom trenutku je još teži nego kada smo znali da će, ako SAD ili Rusija lansiraju nuklearno oružje, drugi odgovoriti istom merom.“

Uobičajena mudrost kaže da Treći svetski rat nije izbio tokom Hladnog rata jer su Vašington i Moskva znali da niko ne bi preživeo.

Međutim, ispaljeno je mnogo drugih projektila. Bilo je mnogo prilika kada su sukobi i ratovi širom sveta, u stvari, predstavljali bitku između Zapada i Sovjetskog Saveza. Vijetnam, Avganistan, Koreja…

Kako kaže profesor Vilijam Hurst, zamenik direktora Centra za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu, Hladni rat je bio „intenzivna bipolarna konkurencija svetskih razmera“ u kojoj su mnoge značajne sile bile podeljene na ova dva tabora – Zapad, uključujući SAD i zemlje NATO-a, protiv Sovjetskog Saveza i onih nacija kao što su Istočna Nemačka i Poljska koje su bile članice Varšavskog pakta.

„Imali smo zapadni i sovjetski kamp, i oni su se suočili jedni protiv drugih, a da se zapravo nisu direktno borili“, kaže on.

„Bilo je mnogo proksi ratova i nižih nivoa intenziteta u različitim delovima sveta u razvoju. Ali supersile se nikada nisu međusobno borile.“

Hurst i drugi akademici koji su proučavali Hladni rat veruju da postoji jedna ključna razlika između Hladnog rata i onoga što neki veruju da će postati poznato kao novi Hladni rat.

Ta razlika je ideologija. Hladni rat je bio isto toliko borba zapadnog kapitalizma protiv sovjetskog komunizma koliko i trka u naoružanju.

Razlog zašto mnogi veruju da neće biti drugog hladnog rata je taj što je komunizam pao zajedno sa Berlinskim zidom u novembru 1989.

Profesor Holger Nering, sa katedre za savremenu evropsku istoriju na Univerzitetu Stirling, dodaje: „U Hladnom ratu imali ste dva fundamentalno različita modela organizovanja društva. Jedno je bila liberalna demokratija, a drugo komunizam“.

Iako sada možemo da vidimo da se neki ljudi zalažu za ovo, gde kažu da se Ukrajina bori za slobodu, za evropske vrednosti liberalne demokratije, ali ja u tome trenutno ne vidim nikakvu vuču jer nema kontrapunkta“.

Mark Kramer, direktor projekta studija hladnog rata na Harvardu, je još jedan koji ne veruje da ulazimo u novi hladni rat.

„Iako se metafora ‘novog hladnog rata’ sada može uobičajeno koristiti, ona je obmanjujuća i ne bi trebalo da služi kao osnova za kreiranje politike SAD“, kaže on.

„Američko-ruski odnosi su bili napeti i okrutni poslednjih godina, ali sukobi nisu bili ekvivalentni ponovnom pojavljivanju Hladnog rata kakav je postojao od sredine 40-ih do kasnih 80-ih“.

Na pitanje da li ćemo da uđemo u novi hladni rat Džon Gadis, profesor vojne i pomorske istorije na Univerzitetu Jejl, kaže „ne“. Ako ga pitate da li će biti novog hladnog rata, onda će možda odgovoriti sa „da“.

„Da, ako mislimo na produženo međunarodno rivalstvo, jer su hladni ratovi u ovom smislu stari koliko i sama istorija“, kaže on. „Ne, ako mislimo na Hladni rat, koji koristimo velikim slovima jer je nastao i popularizovao termin. Ta borba se odvijala u određeno vreme, među određenim protivnicima, i oko određenih pitanja – odnosa snaga posle Drugog svetskog rata, ideoloških sukoba, trke u naoružanju.

Nijedno od tih pitanja sada nije toliko veliko, a tamo gde paralele postoje – rastuća bipolarnost, intenziviranje polemika, zaoštravanje razlika između autokratija i demokratija – kontekst je sasvim drugačiji“, kaže Gadis.

Ključni događaji u hladnom ratu

– februara 1945.  – sastanak na konferenciji na Jalti predsednika SAD Franklina D. Ruzvelta, britanskog premijera Vinstona Čerčila i sovjetskog premijera Josifa Staljina. Tokom sastanka „Velika trojka“ je podelila teritoriju Evrope između Istoka i Zapada, čime je obeležen početak Hladnog rata;

– maj 1945.  – Dan pobede u Evropi;

– avgusta 1945. – Nakon što su SAD bacile dve atomske bombe na Japan, proglašena je pobeda na istoku i završen Drugi svetski rat;

– marta 1946. – Čerčilov u govor na „Sinews of Peace“ objavljuje da se „na Evropu spustila gvozdena zavesa“;

– jula 1946. – SAD izvode operaciju Crossroads, prvu javnu demonstraciju svog atomskog arsenala;

– septembra 1947.  – SAD i 19 zemalja Latinske Amerike pristale su na bezbednosni aranžman poznat kao Pakt iz Rija;

– februara 1948.  – Komunističko preuzimanje Čehoslovačke;

– marta 1948.  – Briselski pakt formiran da zaštiti Evropu od komunizma;

– aprila 1949. – ratifikovan NATO;

– avgusta 1949. –  Sovjeti testiraju prvu atomsku bombu dok trka u naoružanju postaje nuklearna;

– juna 1950. – počinje Korejski rat. Staljin podržava Severnu Koreju koja napada Južnu Koreju opremljenu sovjetskim oružjem, dok Zapad, uključujući SAD i UK, podržavaju Južnu trupama i oružjem;

– oktobra 1952. – Velika Britanijatestirala svoju prvu atomsku bombu;

– marta 1954.  – Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR) osniva KGB, dok CIA pomaže u rušenju režima u Iranu i Gvatemali;

– jula 1954.  – Vijetnam je podeljen duž 17. paraleli;

– maja 1955. – formiran Varšavski pakt;

– septembra 1956. – SSSR šalje vojnu pomoć Avganistanu;

– oktobra 1956. – Suecka kriza počinje izraelskim napadom na egipatske snage na Sinaju;

– oktobra 1957. – Sovjeti lansiraju Sputnjik u orbitu, dok svemirska trka počinje;

– jula 1958. – NASA započinje američki projekat Merkur;

– januara 1959. – Fidel Kastro preuzima dužnost na Kubi;

– jula 1959. – Prvi američki vojnici ubijeni u Južnom Vijetnamu;

– maja 1960. – Sovjeti su oborili američki špijunski avion iznad njene teritorije;

– maja 1961. – Predsednik Džon Kenedi šalje helikoptere i 400 zelenih beretki u Južni Vijetnam i odobrava tajne operacije protiv Vijetkonga;

– avgusta 1961. – Počinje izgradnja Berlinskog zida;

– oktobra 1963. – Kubanska kriza;

– novembra 1963.  – Ubijen je predsednik SAD Džon Kenedi;

– avgusta 1968. – Sovjetska Crvena armija slomila čehoslovačku pobunu;

– jula 1969.  – SAD pobeđuju u svemirskoj trci dok Apolo 11 sleće na Mesec;

– aprila 1970. – Predsednik SAD Ričard Nikson proširuje Vijetnamski rat na Kambodžu;

– aprila 1975. – Severni Vijetnam pobeđuje Južni Vijetnam, koji pada u ruke komunističkih snaga;

– novembra 1979.  – Iranski šah svrgnut sa vlasti što je dovelo do iranske talačke krize;

– decembra 1979. – Sovjetske snage izvršile invaziju na Avganistan;

– oktobra 1983. – Predsednik Ronald Regan naređuje američkim trupama da napadnu Grenadu;

– marta 1985. – Mihail Gorbačov je postao sovjetski lider i otvorio se prema zapadu;

– oktobra 1985. – Regan i Gorbačov se slažu da uklone sve nuklearne rakete srednjeg i kratkog dometa;

– januara 1989.  – Sovjetske trupe se povlače iz Avganistana;

– juna 1989. – Poljska postaje nezavisna od SSSR-a;

– septembra 1989. – Mađarska postaje nezavisna od SSSR-a;

– novembra 1989. – Berlinski zid je srušen;

– decembra 1989. –  Komunističke vlade su pale u Čehoslovačkoj, Bugarskoj i Rumuniji;

– marta 1990. – Litvanija postaje nezavisna od SSSR-a;

– oktobra 1990. – Nemačka je ponovo ujedinjena;

– avgusta 1991. – Kraj Sovjetskog Saveza i Hladnog rata.