Da li su finansije Francuske uništene?: Politico analizira uspon i pad ekonomske politike Makrona

Kada je Emanuel Makron došao na vlast 2017. hvaljen je kao bivši bankar Rotšilda koji je prijateljski nastrojen za poslovanje i koji će pretvoriti Francusku u svetski najbolju investicionu destinaciju smanjenjem javne potrošnje i smanjenjem stope poreza.

Sedam godina kasnije, ekonomski akreditivi francuskog predsednika su na ‘optuženičkoj klupi’. piše Politico.

Rebalans budžeta od četvrtka — povećanje poreza za 19,4 milijarde evra i smanjenje potrošnje za 41,3 milijarde — jasan je znak da je francusko upravljanje novcem skrenulo sa šina na Makronovom planu.

Predsednikovi politički protivnici uživaju u ovom Makronovom iznenadnom padu fiskalnog upravljanja i ‘oštre noževe’.

Tradicionalno, Makron je uvek nastojao da osvoji političke poene tako bi se stilizovao u ekonomskim dosijeima.

U ovogodišnjoj kampanji za parlamentarne izbore, on je osudio i krajnje levičarskog kandidata Žan-Lika Melanšona i liderku krajnje desnice Marin le Pen kao neodgovorne rasipnike koji bi Francusku bacili u finansijski ponor.

Sada predsednik dobija ukus sopstvenog leka jer protivnici i saveznici podjednako napadaju njegov (ne) dostignuća. Očekuje se da će francuski javni deficit ove godine dostići neverovatnih 6,1 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, u poređenju sa 2,6 odsto u 2017.

„Uništili su Francusku i lagali Francuze“, izjavila je prošle nedelje liderka krajnje desnice Le Pen, kritikujući „finansijsku nesposobnost ‘Mocarta finansija’“, što je aluzija na Makronovu raniju karijeru investicionog bankara u Rotšildu.

Možda je još upečatljivije to što je Eduard Filip, koji je bio premijer tokom prvog Makronovog mandata i koji je u trci da ga nasledi, takođe optužio odlazeću vladu da krije istinu od javnosti i od EU o ogromnom nivou duga Francuske.

„Niko ne veruje!“ rekao je on, govoreći o obećanju da će se deficit uskladiti sa pravilima EU do 2027. godine.

Ekonomisti i finansijske instirucije kao što su francuska centralna banka i revizorski sud sada takođe dovode u pitanje Makronov ekonomski recept, koji je karakterisao mešavinu smanjenja poreza za kompanije i bogate pojedince u kombinaciji sa izdašnim subvencijama kompanijama.

Raščišćavanje nereda

Nova vlada imenovana nakon poraza Makronovih centrista na vanrednim parlamentarnim izborima u julu i koju predvodi premijer Mišel Barnije sada se suočava sa teškom budžetskom krizom.

Barnije optužuje svoje prethodnike da Francuzima nisu rekli celu istinu o lošoj budžetskoj slici države.

Francuski deficit – razlika između toga koliko zemlja troši i koliko prima u vidu poreza – skočio je tokom proteklih nekoliko meseci i iznosiće oko 6 odsto BDP-a ove godine, znatno iznad zvanične prognoze prethodne vlade od 5,1 odsto i ograničenje deficita od tri odsto utvrđeno pravilima EU.

Francuska se već suočava sa takozvanom procedurom prekomernog deficita u Briselu zbog kršenja pravila o potrošnji EU prošle godine.

Na početku njegovog prvog mandata, vlada je uspela da zadrži deficit Francuske ispod granice od tri procenta BDP-a koji je propisala EU u 2018, a Francuska se izvukla iz prethodne procedure EU o prekomernom deficitu.

Istovremeno, stopa nezaposlenosti u zemlji pala je na 7,5 odsto ove godine sa 7,9 odsto u 2017, a zemlja je postala najatraktivnija destinacija u Evropi za strane investitore, prema istraživanju EY.

Makronov ekonomski medeni mesec završio se kada je javna potrošnja naglo porasla da bi se izborila sa ekonomskom krizom izazvanom pandemijom.

Kao i druge zemlje EU, Francuska je izvršila ogromne državne intervencije kako bi održala svoju ekonomiju na površini, postavši drugi najveći evropski potrošač u subvencijama za poslovanje posle Nemačke.

Tokom energetske krize koju je podstakla ruska invazija na Ukrajinu, Francuska i druge zemlje EU nastavile su da troše kako bi pomogle pogođenim kompanijama i ograničile cene gasa i struje.

Kada je kriza popustila, vlada se borila da dovede svoje javne finansije u red. Odustala je od vrste velikih rezova u potrošnji ili povećanja poreza koji bi mogli učiniti Makrona nepopularnijim na izborima za EU ​​i nacionalnim izborima ovog leta.

Tokom proteklih nekoliko meseci, u hodnicima moćnog francuskog ministarstva ekonomije poznatog kao „Bersi“, zvaničnici su upozoravali da francuski deficit izmiče kontroli.

Ali u javnosti, ministarstvo je stalno objavljivalo preterano optimistične prognoze deficita.

Ovog proleća, kada je situacija izgledala sumorno, tada je ministar ekonomije Bruno Le Mer predložio uvođenje takozvanog korektivnog zakona o budžetu za 2024. kako bi se sprovela dodatna smanjenja potrošnje i novi porezi – opcija koju je Makron tada javno odbacio.

Makron i njegov premijer Gabrijel Atal protivili su se smanjenju potrošnje i povećanju poreza jer su strahovali od reakcije uoči izbora za EU ​​prošlog leta.

Isto rezonovanje važilo je nakon što je Makron sazvao iznenadne vanredne izbore, a budžetska situacija je „progresivno izmakla kontroli“, dodao je jedan zvaničnik administracije koji je želeo da ostane anoniman.

Sve do budžeta u četvrtak, povećanje poreza bilo je tabu za predsednika.

Makron je napravio velika smanjenja poreza za kompanije, smanjivši stopu korporativnog poreza sa 33 odsto na 25 odsto profita, te obavezne doprinose koje kompanije moraju da plaćaju bez obzira na svoju dobit i ukinuvši porez na bogatstvo.

Revizorski sud Francuske rekao je da su ta smanjenja poreza deo problema.

„Ova smanjenja poreza, koja nisu nadoknađena smanjenjem potrošnje, produbili su državni deficit i povećali njen dug“, napisao je francuski revizorski sud u izveštaju objavljenom ove godine, navodeći da je Makronovo smanjenje poreza koštalo 62 milijarde evra između 2018. i 2023.

Makronovo obrazloženje je bilo da bi niži porezi na kompanije povećali ekonomsku aktivnost i, zauzvrat, generisali veći poreski prihod u državnoj kasi.

„U principu, to nije bila loša strategija“, rekao je ekonomista Žan Pizani Feri, idejni tvorac Makronovog ekonomskog programa, u nedavnom intervjuu za Le Nouvel Obs. „Ali nije uspelo.“