Da li su lideri zemalja dovoljno mudri da spreče svetski nuklearni rat?

Sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji preti da će upotrebiti nuklearno oružje u Ukrajini, opasnost od nuklearnog rata ponovo je prisutna, ali ovog puta stručnjaci su manje sigurni kako da je eliminišu, piše N1.

Američki predsednik Džo Bajden upozorio je početkom oktobra da svetu preti nuklearno uništenje prvi put od 1962. godine, rekavši da se Putin „ne šali” da će upotrebiti ovo razorno oružje jer ruska vojska „ozbiljno propada” u Ukrajini.

Bajden je rekao da traži „izlaz“ za Putina. Ali nema naznaka da ga Putin želi.

„Mislim da bi ova situacija, kao nijedna od 1962. godine, mogla da eskalira do upotrebe nuklearnog oružja“, rekao je Džordž Perković, potpredsednik za studije Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Radim u ovoj oblasti već 40 godina i ovo je izuzetno izazovno jer imate državu sa nuklearnim oružjem, Rusiju, čiji lider ovu situaciju smatra egzistencijalnom.

Za razliku od 1962. godine, svet se suočava sa nizom žarišta nuklearne krize, od naznaka da se Severna Koreja sprema za drugi atomski test do tenzija između Indije i Pakistana koje i dalje tinjaju i Irana koji ubrzava svoj nuklearni program.

Međutim, Ukrajina predstavlja jedinstvenu opasnost jer su dve najveće nuklearne sile na svetu suprotstavljene.

Očekuje se da će Rusija napasti taktičkim oružjem, ciljajući na liniju fronta, a ne na drugi kontinent, ali sam Bajden je upozorio da je teško „ne završiti u Armagedonu“ kada se upotrebi nuklearno oružje.

Putin, koji dovodi u pitanje istorijski legitimitet Ukrajine, proglasio je aneksiju četiri ukrajinska regiona i sugerisao da bi napad na anektiranu „rusku“ teritoriju ili direktna zapadna intervencija mogli da ga nateraju da upotrebi nuklearno oružje.

Veliki ulozi?

Brutalni rat koji traje već osam meseci bitno se razlikuje od kubanske krize, gde se radilo o tome kako su sprečili otvoreni sukob zbog otkrića sovjetskog nuklearnog oružja na ostrvu.

Američki predsednik Džon F. Kenedi rekao je u snimljenom govoru da evropski saveznici smatraju da se Vašington „glupo“ fiksira na Kubu, ostrvo udaljeno oko 140 kilometara od Floride sa dugom istorijom američke intervencije.

„Ukrajina je za saveznike Amerike značajno važnija od Kube“, rekao je Mark Selverston, istoričar Hladnog rata sa Univerziteta Virdžinija.

„Izgleda da Putin želi da prekroji granice Evrope i to je za Evropljane zastrašujuće.

Motivi sovjetskog lidera Nikite Hruščova, iako široki, bili su manje kruti od Putinovih.

Tada je Moskva delimično želela da smanji razliku sa Amerikom u raketama i stekne prednost u pogledu podeljenog Berlina.

Politički ulozi su bili visoki za Kenedija u to vreme.

Bio je u nezgodnoj situaciji zbog neuspele invazije CIA u Zalivu svinja godinu dana ranije, koja je imala za cilj da svrgne komunističkog revolucionara Fidela Kastra, a čekali su ga izbori za Kongres.

Ali Kenedi je odbio savet da se pokrenu vazdušni napadi i nametnuo je pomorski „karantin“ na dalje sovjetske pošiljke, izbegavajući reč blokada, što bi predstavljalo ratni čin.

Moskva je odustala nakon što je obećao da neće napadati Kubu i da će tiho povući američke nuklearne projektile iz Turske.

„Kenedijeva najvažnija stvar bila je da smanji izglede za nuklearni sukob“, rekao je Selverstoun.

„Ne znam da li je Vladimiru Putinu ovo prva stvar na umu. Čini se da to zapravo podiže ulog”.

Crvene linije

I 1962. i sada, nuklearne sile su se suočavale sa problemima koje su stvarali saveznici na terenu.

Dok su Hruščov i Kenedi razmenjivali poruke, 27. oktobra 1962. godine iznad Kube je oboren američki špijunski avion U-2, a pilot je poginuo.

Kenedi je ignorisao pozive na odmazdu, pretpostavljajući – kako su istorijski zapisi tačno pokazali – da je naređenje za otvaranje vatre došlo od Kubanaca, a ne od Sovjeta.

Ukrajini predsednik Volodimir Zelenski obećava da će osloboditi sve oblasti koje je okupirala Rusija.

SAD su poslale u Ukrajinu oružje vredno milijarde dolara, ali među njima nema projektila koji bi mogli da gađaju Rusiju jer Bajden ne želi da rizikuje „Treći svetski rat“.

„I Zelenski i Putin su zauzeli maksimalističke pozicije, podižući crvene linije, dok su ih 1962. Kenedi i Hruščov spuštali“, rekao je Selverston.

Perković je rekao da je Bajden, za koga je radio kao senator, miran i istorijski informisan u krizi kao i svaki drugi američki predsednik.

Ali takođe je rekao da je 2022. drugo vreme.

Godine 1962. Rusija je pristala da drži u tajnosti Kenedijev dogovor o povlačenju američkih projektila iz Turske, imajući u vidu političke rizike za predsednika.

„Mnoge krize u istoriji rešavaju se tajnom diplomatijom“, rekao je on.

„Možete li da zamislite da sada, u ovo medijsko doba, sa obaveštajnim podacima ‘otvorenog koda’ i društvenim medijima, dogovor ostaje tajna?“