Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILANRat u Ukrajini, klimatske promene, korona… Malo koja generacija je doživela tako puno kriza. Kakve su posledice? O tome je nemačka Fondacija Fridrih Ebert sprovela istraživanje, piše Dojče vele.
Kako ljudi u starosnoj dobi između 16 i 30 godina ocenjuju svoj život i položaj u društvu u kontekstu stalne krize?
Šta očekuju od politike i partija?
Obimno istraživanje Fondacije Fridrih Ebert, koja je bliska nemačkim socijaldemokratama, potražila je odgovor na to pitanje.
Alarmantno stanje, ali ne i rezignacija
Više od 4.000 građana sa pravom glasa učestvovalo je u anketi koja je sprovedena telefonom i sredstvima elektronske komunikacije.
„Zatekli smo mlade ljude s pravom glasa koji odišu iznenađujućom zrelošću i koji aktuelnu situaciju smatraju alarmantnom, ali ni izdaleka nisu rezignirani“, konstatuje tim od sedam autora među kojima su politikolozi, sociolozi, istraživači javnog mnjenja i trendova.
Jedan od najvažnijih rezultata ankete je to što je većina ispitanika zadovoljna svojim životom, ali se i osećaju nesigurnim zbog postojećih kriza. Veliki značaj se pridaje socijalnoj i finansijskoj sigurnosti, ali i vrednostima kao što su porodica i prijatelji.
„Žele da vode dobar, normalan život“
Pored sveprisutne teme klimatskih promena, na vrhu liste prioriteta mladih ljudi su zbrinjavanje u starosti i stambena situacija. „Veoma realistično posmatraju i svet i sopstveni život i jasno im je šta mogu da očekuju. Žele da vode dobar, normalan život“, navodi se u analizi.
Pošto su odrastali u vremenima velikih lomova i nesigurnosti, za njih se više ne postavlja pitanje da li će živeti bolje nego njihovi roditelji, već „da li njihova generacija može da spreči veliki pad“.
Omladina u Nemačkoj očito s manje optimizma gleda u budućnost od ukupnog odraslog stanovništva u zemlji.
Samo petina je optimistična
Tri četvrtine ispitanika (74 odsto) pokazuje zabrinutost, a samo petina (19 odsto) s pozitivnim stavom ocenjuje trenutnu situaciju u Nemačkoj.
Od ukupnog broja, 69 odsto njih je uznemireno, a 24 odsto optimistično.
U javnosti se često izražava bojazan da će nove generacije biti skeptične prema demokratiji, ali ovo istraživanje tu procenu opovrgava.
Mladi su procentualno jednako zadovoljni političkim sistemom kao i sve ostale generacije punoletnih građana.
Međutim, otprilike polovina ispitanika „nije nikako ili je malo zadovoljna“ funkcionisanjem demokratije.
Partije moraju pokazati veće interesovanje za mlade
Izgleda da je uzrok u nedostatku atraktivnosti partija i njihovog uglavnom starijeg kadra.
Sedam od deset ispitanika smatraju da partijama nedostaje otvorenost za ideje mladih ljudi.
Samo jedna petina ispitanika kaže da politika ozbiljno shvata njihove brige.
A skoro 40 odsto doživljava jezik političarki i političara kao nerazumljiv.
Ipak, većina misli da politika ima veliki uticaj na njihov život.
Čak 45 odsto ispitanika smatra da ne mogu da promene nešto u svom okruženju i u oblastima koje su njima važne.
Prokletstvo i blagoslov društvenih mreža
Preko 80 odsto mladih dolaze u dodir sa politikom preko svakodnevnog konzumiranja medijskih sadržaja.
Važnu ulogu imaju društvene mreže, ali i lični razgovori u porodičnom krugu i sa prijateljima, u školi i na poslu.
Kanali kao što su Instagram ili TikTok imaju sumnjivu reputaciju.
Mladi vide prednost društvenih mreža u kratkom i lako razumljivom sažimanju tema. Kao negativne aspekte mladi navode algoritme društvenih mreža i uticaj influensera. Prema njima je opasno kada mladi protiv svoje volje dospeju u „eho komoru“ obezbeđenu „filterima mehura“ i kada to na njih izvrši jednostran uticaj.
Nepoverenje prema algoritmima i lažnim vestima
Ipak, istraživanje pokazuje da se mladi ljudi kreću kroz digitalnu stvarnost sa „zdravim nepoverenjem prema algoritmima i lažnim vestima“.
Svoje mišljenje formiraju tražeći objektivnije formate, koji nude neutralni pregled partijskih pozicija.
Tim koji je sproveo istraživanje preporučuje strankama da se mladima obraćaju tamo gde se oni kreću – na društvenim mrežama.
Pritom je najvažnija verodostojnost.
S jedne strane se očekuje da poslanici i političari pokažu stručnost, ali ne smeju da budu uobraženi, od njih se zahteva što neutralniji nastup i razumljiv jezik.
„Mladi su zainteresovani za političke teme“
Direktor Fondacije Fridrih Ebert, Martin Šulc, koji je 2017. kao socijaldemokratski kandidat poražen na izborima od Angele Merkel, kaže: „Mladi ljudi su zainteresovani za političke teme i za učešće u odlučivanju. To je dobar znak.“
On dodaje da mlađe generacije smatraju da političke partije nemaju dovoljno sluha za njih i da se ta primedba mora uzeti ozbiljno: „Prihvatanje političkih odluka je od egzistencijalnog značaja za demokratiju.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
