Da li su odnosi Srbije i SAD na „tankom ledu“?

One dolaze u momentu kada SAD vrše diplomatske pritiske na Beograd i Prištinu da smanje tenzije na severu Kosova.

Istovremeno, odnose Beograda i Vašingtona opterećuje i odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji na čemu Zapad insistira.

Da li su kritike znak da SAD šalju upozorenja vlastima u Beogradu?

Za Igora Novakovića iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond), jesu.

„SAD jasno iscrtavaju granice do kojih su voljni da tolerišu određene ličnosti i određene poteze Srbije. Tu pre svega mislim na odnos prema Rusiji“, kazao je Novaković za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Srbija i Rusija prepreka za Srbiju i SAD?

Srbija je podržala rezolucije u Ujedinjenim nacijama kojima se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu.

Ipak, zvanični Beograd odbija da uvede sankcije Rusiji, na šta su više puta pozivali Brisel i Vašington.

„Čini se da postoji određeno razumevanje po pitanju stava Srbije o konfliktu u Ukrajini, ali sa druge strane, SAD su očigledno pokazale da ne žele da tolerišu određenu vrstu bliskosti pojedinih funkcionera sa zvaničnom Moskvom“, ukazao je Igor Novaković.

Šefa obaveštajne službe Aleksandra Vulina SAD su sankcionisale, optužujući ga za korupciju i umešanost u trgovinu drogom. Ali, i zbog veza sa Rusijom.

Novaković kaže da, formalno-pravno gledano, Srbija nije u obavezi da na to reaguje „pošto su to unilateralne odluke SAD-a“.

„Ipak, sankcije su svakako vrlo snažan politički signal o perspektivi odnosa Srbije i SAD. Mislim da bi sumnjičenja koja dolaze iz SAD-a trebalo da budu dovoljna da pokrenu određene procese u Srbiji. Međutim, vidimo da se to i dalje ne dešava.“

Vulin je i dalje direktor BIA. Za sankcije protiv njega odgovornost je „preuzeo“ predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Da sam samo dan pre toga najavio uvođenje sankcija Rusiji, Vulinu ne bi bile uvedene sankcije“, rekao je Vučić 13. jula za televiziju Pink.

Vučić nije rekao da li će direktor BIA biti smenjen.

„Ako dostave bilo kakvu relevantnu informaciju, mi ćemo procesuirati Vulina. Ali od toga nema ništa jer im je trn u oku situacija sa Rusijom“, rekao je Vučić.

Komentarišući sankcije Vulinu, američki senator Kris Marfi (Chris Murphy) kazao je da su SAD jasno stavile do znanja, ne samo Srbiji, već svim američkim prijateljima, da će biti posledica ukoliko te zemlje odluče da se ne pridruže sankcijama i budu uključene u tajne aktivnosti sa Rusima.

„Želimo da Srbija bude deo evroatlantskog pokreta, da njena budućnost bude u Evropi. Nadam se da će Vučić uvideti da Vulin ugrožava njegove napore da izgradi prijateljstvo sa Evropom i SAD“, rekao je Marfi 21. jula za Glas Amerike (Voice of America).

Na listi američkih sankcija 21. jula, među 120 firmi i pojedinaca uglavnom iz Rusije, našla se i jedna firma iz Srbije zbog „tehnološke podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu“. Sankcije toj firmi nije komentarisao niko od državnih zvaničnika Srbije.

Sankcije podrazumevaju zamrzavanje imovine i računa, ukoliko ih firma i pojedinac imaju u SAD, a američkim državljanima je zabranjeno da sa njima trguju.

Koliko su snažne sankcije SAD-a?

Branka Latinović, ambasadorka u penziji i članica nevladinog Foruma za međunarodne odnose, ističe da bi američke sankcije svaka država trebalo „ozbiljno da shvati“.

„To je momenat kada vi morate da stanete i da razmislite kako ćete dalje – da li ćete da nastavite po istom, što će sigurno imati odgovarajuće negativne posledice pre svega po državu i njene građane, ili ćete videti kako to da se zaustavi i da se izbegne čak i nagoveštaj njihovog proširivanja“, smatra.

Ističe da su sankcije snažan instrument SAD-a u sprovođenju njihove spoljne politike i ostvarivanju ciljeva, koje oni sve više koriste.

„Američke sankcije nisu obične sankcije. Kada ih SAD uvede i druge države moraju da vode računa o njima, da ih imaju u vidu. Ukoliko uđu u poslovne veze ili kontakt nekim koje sankcionisan i one same mogu da se nađu na meti američkih sankcija ili nekog drugog vida ograničenja“, objašnjava ona.

Koliko je SAD važan partner Srbiji?

„Eventualno narušavanje odnosa sa SAD-om moglo bi da ugrozi kompletnu investicionu klimu koja postoji u Srbiji, kao i ekonomske benefite koji trenutno postoje od saradnje sa Zapadom“, smatra Igor Novaković.

Srbija je i dalje energetski zavisna od Rusije. Ipak, EU je tradicionalno je ključni trgovinski partner Srbije koja je od 2012. kandidat za članstvo u Uniji.

Više od 59 odsto ukupnih stranih direktnih investicija realizovanih u proteklih 13 godina u Srbiji došlo je iz EU. SAD je šesta na toj listi sa oko 2 odsto.

„Amerika, svakako nije taj ključni ekonomski partner kao što je Evropska unija, ali su u bezbednosnom smislu SAD su ključni igrač u regionu i na neki način garant stabilnosti“, objašnjava Novaković.

Da li pitanje Kosova narušava odnose Srbije i SAD?

Jedno od ključnih razmimoilaženja u stavovima Beograda i Vašingtona jeste i pitanje odnosa prema Kosovu.

Srbija ne priznaje nezavisnost koju je Kosovo, kao bivša pokrajina Srbije, proglasila 2008. godine.

„Amerika čvrsto stoji na poziciji koja je ustanovljena još 2008, a to je da je Kosovo nezavisna država i oni polažu na to partnerstvo sa Kosovom“, ukazuje Novaković.

Istovremeno, Sjedinjene Države podržavaju dijalog o normalizaciji između Srbije i Kosova koji se od 2011. odvija pod pokroviteljstvom EU.

Krajem jula predstavnici Srpske liste, najveće partije kosovskih Srba koja ima podršku Beograda, otputovali su u zvaničnu posetu Vašingtonu.

U Stejt Departmentu su sa zamenikom pomoćnika sekretara i specijalnim predstavnikom za Zapadni Balkan, Gabrielom Escobarom (Escobarom) razgovarali o političko-sigurnosnoj situaciji na Kosovu.

„To je dobar i ohrabrujući momenat koji ja vidim kao jedan novi element u političkoj realnosti srpske zajednice na severu Kosova. Jednostavno su prelomili i shvatili da sva pitanja koja imaju ne mogu da reše, a da nemaju dobar i produktivan kanal komunikacije sa SAD-om“, zaključila je Branka Latinović.

‘Potezi SAD pokušaj očuvanja stabilnosti u regionu’

Osim spora Beograda i Prištine, u fokusu SAD-a na Zapadnom Balkanu je i politička kriza u Bosni i Hercegovini.

Rukovodstvo iz bh. entiteta Republika Srpska je napravilo nekoliko poteza koji podrivaju Dejtonski sporazum, kojim je 1995. godine okončan rat u BiH, i dovode u pitanje funkcionisanje države.

SAD su 31. jula na listu sankcioniranih osoba zbog „pretnji Dejtonskom mirovnom sporazumu, integritetu i suverenitetu BiH“ dodale članicu Predsedništva BiH Željku Cvijanović.

Ranije je na listu sankcionisanih osoba stavljen i Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

„Samo uvođenje sankcija direktoru BIA Aleksandru Vulinu je jedno ozbiljno upozorenje, ali ga ne treba posmatrati izolovano od onog što se dešava u BiH, odnosno Republici Srpskoj“, kazala je ambasadorka u penziji Branka Latinović.

Smatra da se sve to može tumačiti kao „nagoveštaj ozbiljnijih mera koje SAD planiraju da preduzmu kako region ne bi izmakao kontroli, jer su sva pažnja i energija sada usmerene prema Ukrajini“.

Na pojačanu aktivnost SAD-a u regionu od početka rata u Ukrajini ukazuje i Igor Novaković iz ISAC fonda.

„Region Zapadnog Balkana nesumnjivo nije američki prioritet, međutim on predstavlja slabu tačku u kontekstu rata u Ukrajini i ako to tako posmatramo onda je i logično da se na određeni način aktivnosti sa domaćim akterima ovde povećaju“, zaključuje on.

Na crnoj listi SAD-a i kosovski Srbi

Sankcije američkog ministarstva finansija, uvedene su u decembru 2021. protiv 13 građana sa Kosova srpske nacionalnosti i preko 20 sa njima povezanih firmi, označenih da su deo koruptivne mreže.

Na vrhu liste su Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, biznismeni poreklom sa Kosova. Radoičić je i potpredsednik Srpske liste. Njih dvojica su pod sankcijama zbog sumnji na korupciju i međunarodni organizovani kriminal. Vlasti Kosova povezuju ih sa kriminalnim aktivnostima.

Ostali sankcionisani pojedinci i firme, osnovane u Srbiji i na Kosovu, dovode se u vezu sa njima.

Sankcije protiv Veselinovića i Radoičića uvela je i Velika Britanija u novembru 2022. Tada se na „crnoj listi“ Ujedinjenog Kraljevstva našlo još jedno ime srpskog državljanina sa američke liste sankcija – Slobodan Tešić, međunarodni trgovac oružjem.

Slobodan Tešić je i pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim. Opisan je kao „jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu“.

SAD Tešića dovode u vezu sa Vulinom, uz optužbe da je Vulin „održavao odnos na obostranu korist“ sa Tešićem, pomažući da se „njegove ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica“. Nije dato više detalja o navodnim vezama Tešića sa Vulinom.

Tešić je od 2003. do 2013. godine bio i na listi zabrane putovanja Ujedinjenih nacija, zbog kršenja sankcija UN-a o izvozu oružja u Liberiju.

Srbija nikada nije uskladila svoju politiku sa američkim sankcijama u slučaju Tešića.