Foto: EPA-EFE/STRUčestali i sveobuhvatni napadi Rusije na ukrajinsku elektroenergetsku infrastrukturu gurnuli su milione ljudi u mrak, lišavajući ih toplote, struje i vode baš kada je stigla zima i temperature pale ispod nule.
Mnogi ukrajinski i zapadni lideri požurili su da osude napade kao ratne zločine zbog štete nanete civilnom stanovništvu, piše Index.hr. Međutim, napadi na električne mreže su dugo bili deo ratovanja. Da li je ruska strategija kršenje međunarodnog prava?
Uz određena ograničenja, delovi električne mreže neke zemlje mogu se smatrati legitimnim metama ako se koriste za napajanje vojnih objekata, piše Bi-Bi-Si.
Ovo važi čak i ako ciljevi imaju civilnu i vojnu namenu, sve dok uništavanje objekta „pruža jasnu vojnu prednost“.
Iračku energetsku infrastrukturu napale su 1991. američke snage, iako je strategija naišla na žestoku osudu. NATO snage su takođe gađale elektroenergetsku mrežu u Srbiji 1999. godine. U oba slučaja, nestankom struje je pogođeno civilno stanovništvo.
U stvari, ponekad je bolje neutralisati vojni objekat isključivanjem njegovog napajanja nego ga direktno gađati projektilima ili artiljerijom.
„Da li bih radije lišio struju civilnom stanovništvu na ograničeni period nego rizikovao da ubijam civile zbog kolateralnih efekata upotrebe kinetičkog oružja? Da, mislim da bih“, rekao je Majkl Šmit, profesor emeritus na Američkoj pomorskoj akademiji. the BBC.
Rusija poriče da je namerno gađala civile i pokušava da opravda svoje napade na ukrajinsku infrastrukturu kao napade na „ukrajinski vojni komandni sistem i povezane energetske objekte“, navodi se u saopštenju ruskog Ministarstva odbrane od 18. novembra.
Međutim, čak i kada je objekat legitiman vojni cilj, i dalje postoje ograničenja kada i kako može biti napadnut.
„Prema međunarodnom humanitarnom pravu, postoji obaveza da se izabere cilj ili taktika koja će uzrokovati manje štete civilima. Dakle, manje smrti i manje povreda, ali uz postizanje vojne prednosti“, rekla je dr Marija Varaki sa Britanskog Kraljevskog ratnog koledža Studije.
Smrt i ranjavanje civila izazvanih napadima na vojne ciljeve ne predstavljaju nužno kršenje međunarodnog prava. Ali mora se primeniti princip proporcionalnosti koji kaže da šteta za civile ne sme biti prevelika u odnosu na stečenu vojnu prednost. Zaraćene strane takođe moraju stalno voditi računa da poštede civilno stanovništvo i civilnu imovinu.
U Ukrajini, posle napada na gradove u novembru, predsednik Volodimir Zelenski je rekao da je 10 miliona ljudi ostalo bez struje i da je polovina elektroenergetskih kapaciteta u zemlji isključena. Šest miliona ljudi i dalje je bilo bez struje u četvrtak uveče.
U određenom trenutku, kaže profesor Šmit, patnja civila je toliko teška da jednostavno ne možete povući obarač. Vrsta prednosti stečene napadom je takođe faktor kada se razmatra da li postoji kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
„Demoralisanje i terorisanje ljudi ne smatra se prihvatljivom vojnom prednošću“, objašnjava dr Varaki. U stvari, kaže ona, upravo je suprotno: „Terorisanje civila se smatra ratnim zločinom“.
Uz insistiranje Rusije da gađa samo vojne objekte, Kremlj je nagovestio da postoji još jedan razlog za udare – da ubedi Kijev da pregovara.
„Ovo je posledica nespremnosti ukrajinske strane da reši problem, da započne pregovore i njenog odbijanja da traži zajednički jezik“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Sila koja napada može se nadati da će uništavanje civilne električne mreže smanjiti moral neprijatelja, ali to nije dovoljno da opravda napad prema međunarodnom pravu. Mora postojati i konkretna vojna prednost da bi se napad smatrao legalnim.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
