EPA-EFE/RICCARDO ANTIMIANIAko dovoljno dobro pogledate, širom Njujork Sitija ćete uočiti izbledele žute znakove na kojima piše „Atomsko sklonište“.
To su ostaci hladnoratovskog programa, koji su ukazivali na prostore u okviru običnih zgrada – od škola, preko banaka do Bruklinskog mosta – sa adekvatnim zalihama i dovoljno debelim zidovima za bezbedno preživljavanje nuklearne eksplozije.
U mnogim ovim skloništima bez prozora je bilo malo više od pacova i kanalizacije pre nego što je praksa prekinuta 1979.
Gradski departman za obrazovanje je 2017. naredio uklanjanje „obmanjujućih“ znakova sa svojih zgrada, ali mnogi su ostali – podsetnici na strahove od nuklearne eksplozije koji se nikada nisu materijalizovali.
Ovi strahovi ponovo postaju malo realniji usred nuklearnih pretnji Vladimira Putina.
Kabinet gradonačelnika Njujorka Erika Adamsa je u julu izdao saopštenje o tome šta raditi u slučaju nuklearne eksplozije.
Pre par nedelja priprema za nuklearnu eksploziju je ponovo postala glavna tema u medijima kada je Ministarstvo zdravlja saopštilo da kupuje zalihe „nplatea“, leka protiv radijacije, mada je agencija negirala da je to odgovor na bilo koju određenu pretnju.
Zbog svega ovoga se postavlja pitanje – da li smo danas bolje pripremljeni da preživimo nuklearnu eksploziju nego što smo bili pre 60 godina kada je izgledalo da sve što možemo jeste da se uputimo u podrum i molimo?
Gardijan piše da Džef Šlagelmilč godinama pokušava da odgovori na ovo pitanje kao šef Nacionalnog centra za pripreme za katastrofu, istraživačkog programa Univerziteta Kolumbija, koji sarađuje s Vladinim agencijama.
Međutim, iako su SAD od Hladnog rata ostvarile brojne napretke kada je reč o pripremi za nuklearnu eksploziju, „neki od njih su izgubili na značaju zbog smanjenja finansija i zato što je pažnja usmerena na nešto drugo“, rekao je.
Jedan od najvećih izazova jeste edukacija javnosti, koja zahteva stalnu komunikaciju, nešto što postaje gotovo nemoguće s obzirom na današnju političku polarizaciju i kratkoročnu pažnju, rekao je Šlegelmilč.
Zvaničnici za pripreme za katastrofu zbog toga traže „poučne trenutke“ poput velikih medijskih događaja da proguraju svoju poruku. Iako trenutno nismo na nivou „svi u bunker, zgrabite svoje šlemove“, ovo je važan trenutak da se ljudi informišu, ukazao je Šlagelmilč.
U slučaju nuklearnog incidenta, stručnjaci se slažu da treba da se sklonite u zgradi s debelim zidovima i tamo ostanete najmanje 24 sata da biste izbegli najgore radioaktivno zračenje dok čekate na dalje instrukcije.
Ako dođe do nuklearne eksplozije, verovatno će biti poslate tekstualne poruke poznate kao „bežična upozorenja za hitne slučajeve“ (WEA).
Ono što možda može da bude veća zabrinutost u domenu pripreme za nuklearni incident jesu pitanja koja će se iznedriti nakon prve eksplozije.
Osim u slučaju scenarija totalnog Armagedona, najverovatnije bi milioni ljudi preživeli, ali bi im hitno bila potrebna pomoć.
Iako je Šlagelmilč rekao da Vladine agencije dugi niz decenija iza kulisa obavljaju „veoma ozbiljan“ posao, on brine da to nije ni približno dovoljno.
„Kada je reč o specijalnim potrebama, kada je reč o više socijalnih aspekata, još nismo dovoljno spremni“, rekao je.
Dve među najvažnijim kancelarijama koje nadziru napore SAD za pripremu za nuklearni incident – Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama (Fema) i manje poznata Administracija za stratešku pripremu i odgovor (ASPR), deo Ministarstva zdravlja zadužen za odgovor na katastrofu, sumirali su svoj pristup za raspodelu oskudnih resursa nakon nuklearne katastrofe u dva velika vodiča.
Femin Vodič za planiranje odgovora na nuklearnu detonaciju, koji je poslednji put dopunjen u maju i Vodič odlučilaca: Medicinsko planiranje i odgovor na nuklearnu detonaciju na 212 strana ASPR-a, koji je poslednji put dopunjen 2017. godine, treba da ponude ekspertizu zvaničnicima u slučaju krize u vezi sa svim pitanjima – od obrazaca nuklearnog zračenja do preporučenih poruka za tretiranje žrtava sa opekotinama.
Obe agencije su takođe dosta investirale u tehnološka sredstva, uključujući komandne table, čiji je cilj da se zvaničnicima obezbedi vizualizacija toga kako se odvija katastrofa.
Te investicije u visoku tehnologiju mogu da ulivaju poverenje, ali same po sebi nisu ni približno dovoljne. Iako ASPR održava strateške nacionalne zalihe SAD, tajno skladište lekova za spasavanje života, uključujući lek protiv radioaktivnog zračenja, Šlagelmilč je rekao da ga izuzetno zabrinjavaju medicinski resursi nakon nuklearne eksplozije ili kapaciteti da se raspodele raspoloživi resursi.
Naročito je zabrinut da neće biti dovoljno podrške u domenu mentalnog zdravlja i socijalne pomoći.
„To su domeni za koje će ljudi uvek da kažu da su veoma važni, ali ne vidimo dodatne resurse.“ A nakon bilo kakve potencijalne nuklearne katastrofe biće mnogo više ljudi kojima će biti potrebne ove usluge nego što će one biti dostupne, rekao je.
Jedan od glavnih problema jeste taj što je bilo velikih rezova finansija za programe za pripremu za katastrofu, koji su usvojeni nakon 11. septembra 2001. Za ključni program Program za bolničku pripremu (HPP) ASPR-a, koji je predstavljen kao „primarni izvor federalnih finansija za pripremu i odgovor zdravstvenog sistema“ u slučaju vanrednih situacija i katastrofa ogromnih razmera, izgubljeno je 62 odsto finansija do 2021.
Takođe ne izgleda da ima političke volje da se više investira u pripremu za katastrofu uprkos kovid pandemiji.
„Dosta toga se svodi na polarizaciju u našoj politici, a to je veoma, veoma opasan put. To nas sprečava da preduzmemo one korake koji su nam pred nosem“, rekao je Šlegelmilč.
On je rekao da ista polarizacija može da izazove haos nakon nuklearnog događaja – ako mislite da su dezinformacije o kovidu bile loše, zamislite tek one koji negiraju nuklearnu eksploziju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
