„Poruka je bila da im se kaže da ne prave fatalnu grešku kopirajući Putina“: Da li su SAD i Kina partneri ili rivali?

U njihovim očima, istovremeni sukobi u Ukrajini, na Bliskom istoku i u Tajvanskom moreuzu uništili bi zapadni uticaj i resetovali bi globalni poredak.

Za Evropu, upletenu u sopstvenu trgovinsku i ekonomsku zavisnost od Kine, ulozi su toliko visoki da je čak i Nemačka preduzela probne vojne korake da podrži Amerikance, ističe Majkl Šeridan, dugogodišnji dopisnik sa Dalekog istoka u analizi za CEPA.org.

Šeridan je autor biografije Si Đinpinga „Crveni car“ i knjige „The Gate to China (2021)“.

Problematične nemačke industrije vezane su i za Kinu i za Tajvan, sa svojom kritičnom industrijom čipova, tako da je stabilnost u azijsko-pacifičkom teatru vitalni interes, navodi on.

Dva nemačka vojna broda, fregata Baden-Virtemberg i brod za popune Frankfurt na Majni, nalaze se u morskim putevima kod Kine i uskoro bi mogli da prođu kroz Tajvanski moreuz, što bi razbesnelo Kinu.

Luftvafe je ranije ove godine poslao borbene avione u Japan na njihove prve zajedničke vežbe.

Raspoređivanje reafirmiše signal poslat 2021. kada je nemački ratni brod plovio kroz Južno kinesko more prvi put posle skoro dve decenije.

Problem za Evropljane je što su često isključeni iz prostorije kada se odluke donose u Vašingtonu, dok Peking ostaje crna kutija unutar koje namere predsednika Si Đinpinga ostaju kao Šredingerova mačka – misaoni eksperiment u fizici koji pokazuje da čestice može biti u dva stanja odjednom.

Bajdenova administracija odlučila je početkom 2023. da postoji veliki rizik od pogrešne procene Kine između rata i mira.

Ne znamo šta je izazvalo upozorenje. Pretpostavlja se da će memoari učesnika na kraju otkriti da li je ovo poteklo od špijuna, curenja informacija ili presretanja.

„Poruka je bila da im se kaže da ne prave fatalnu grešku kopirajući Putina“, kaže bivši obaveštajni zvaničnik.

Izgleda da je uspelo.

Uznemireni Evropljani mogu da nauče više iz dve fotografije koje je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven objavio nakon retkog putovanja u Peking.

Jedna je pokazala mršavog Salivana u slabom rukovanju sa samim Sijem, dokaz da je vođa podržao dijalog.

Si mu je rekao da moraju „pre svega pronaći dobar odgovor na sveobuhvatno pitanje: da li su Kina i Sjedinjene Države rivali ili partneri?“, što predstavlja inkapsulaciju kineskog binarnog pristupa „voli me ili ostavi me“ američkim odnosima.

Druga je zabeležila trenutak kada je Salivan upoznao generala Zanga Juksiju, ratobornu ličnost koja je jedan od dva potpredsednika kineske Centralne vojne komisije pod Sijem.

Zang je skoro nepoznat van Kine, ali njegov rang i uticaj se računaju u porukama.

Počastio je Amerikanca predavanjem o Tajvanu, koje je Salivan sigurno znao napamet pre nego što je izgovoreno. Njegova svrha je bila da pruži zaklon diplomatiji.

Prema kineskom očitavanju, ovo je bila prva poseta Kini savetnika za nacionalnu bezbednost u poslednjih osam godina i „važan korak koji su dve strane preduzele da sprovedu zajednička shvatanja dvojice predsednika“.

Bilo je malo znakova jednoglasnosti između Salivana i njegovog uobičajenog sparing partnera, ministra spoljnih poslova Vang Jia, u, kako je zvanična novinska agencija Sinhua navela, šest sesija tokom dva dana u ukupnom trajanju od 11 sati.

Čini se da su obe strane uvežbale svoje uobičajene tačke razgovora, koje je Bela kuća navela kao „proti vnarkotika, komunikacije između vojske, bezbednost i rizik od veštačke inteligencije, pitanja unakrsnog moreuza, rat Rusije protiv Ukrajine i Južno kinesko more“.

Kineski portparol je na sastancima istakao četiri crvene linije: Tajvan, demokratija i ljudska prava, različiti sistemi i „pravo na razvoj“.

Kina je jasno stavila do znanja da bi „dodirivanje ovih crvenih linija uklonilo tepih ispod američko kineskih odnosa i učinilo zaštitne ograde beskorisnim“.

Postojao je i obavezan podsmeh na ono što je portparol nazvao američkim „zabludama“ i „njenom mentalitetu traženja apsolutne sigurnosti i apsolutne prednosti“.

„Zaista treba da se ponašaju na način koji pogoduje regionalnom miru i stabilnosti, uz uzdržavanje od blaćenja, žrtvovanja ili prebacivanja krivice na Kinu“.

Ali onda je usledila izjava koju je sigurno odobrio Si: „Tihi okean je dovoljno velik i za Kinu i za Sjedinjene Države“.

Dovoljno široka, takođe, da se šahovska tabla proširi.

Kineske jedinice su nedavno pojačale pritisak na sporne vode u blizini Filipina, što je navelo Salivana da izda eksplicitno upozorenje da su SAD imale „gvozdenu obavezu“ da podrže svog saveznika u zakonitom ostvarivanju svojih pomorskih prava.

Obe velike sile znaju da je ovo manji gambit. Prava igra je da se preokrene kinesko usklađivanje sa Rusijom i postoje znaci da to funkcioniše.

Veliki broj kineskih banaka zaustavio je transakcije u rubljama pod pretnjom američkih sekundarnih sankcija, i dok Putin dobija nešto od vojne tehnologije koju želi, to je ograničeno.

San o teoriji „tri rata“ ostaje, za sada, onlajn fantazija. Salivanovim rečima na konferenciji za novinare: „Niko ne traži kriz“.

U svakom slučaju ne još.