„Da li su SAD implicitno priznale da im šteti podrška vojnim ciljevima Netanjahua?“: Izglasavanje rezolucije o Gazi značajan trenutak, ocenjuje Gardijan u analizi

Malo je onih koji su videli velike šanse da će Savet bezbednosti UN biti u stanju da odloži petomesečne podele oko Gaze i dogovori uslove za trenutni prekid vatre, ali u ponedeljak se upravo to dogodilo, dobrim delom usled nekog britanskog diplomatskog ubeđenja i značajne američke promene mišljenja.

Kao rezultat toga, SAD nisu iskoristile svoj veto da blokiraju rezoluciju kojom se zahteva hitan prekid vatre u Gazi.

Kakvu praktičnu razliku to čini na terenu u Rafi i Kan Junisu, prerano je reći, ali sudeći po početnoj besnoj reakciji Izraela i povicima o izdaji SAD, ovo je više od nekoliko reči u tekstu rezolucije UN: označava još jedan trenutak u bolnom, gotovo uznemirenom američkom diplomatskom distanciranju od svog glavnog saveznika na Bliskom istoku, piše Gardijan.

Pre dve nedelje teren je izgledao sasvim drugačije. SAD su u sedištu UN u Njujorku započele usaglašene napore da ponovo potvrde svoju diplomatsku lidersku ulogu nad Gazom. Iako su tri puta stavljali veto na rezolucije o prekidu vatre, SADS su želele da pokažu da mogu da naprave pozitivnu politiku o Gazi, a ne samo da budu u ulozi poslednjeg diplomatskog uporišta Izraela.

Ipak, prošlog petka se ovaj plan raspao kada su Rusija i Kina stavile veto na nacrt rezolucije SAD.

Nacrt je u medijima široko naglašen kao podrška moemntalnom prekidu vatre, ali svako pomno ispitivanje američkog teksta pokazalo je da su osećanja bila složenija.

Rečeno je da prekid vatre mora biti povezan sa oslobađanjem svih talaca, što ga čini uslovnim pozivom. Nacrt je takođe izneo nekoliko eksplicitnih zahteva od Izraela, čak i ako su se mnogi podrazumevali.

U isto vreme, među 10 nestalnih članova Saveta bezbednosti, uključujući mnoge saveznike SAD, kružio je rivalski nacrt rezolucije o prekidu vatre, mnogo kraći i manje uslovljen.

In favour: 14
Against: 0
Abstention: 1

The UN Security Council has adopted a resolution demanding an immediate ceasefire in Gaza and the immediate, unconditional release of all hostages.https://t.co/nOBuQOkxnj pic.twitter.com/QkZ7J7wHgi

— United Nations (@UN) March 25, 2024

Kada je u petak Rusija blokirala američki tekst, pretpostavljalo se da će na ovaj alternativni tekst o prekidu vatre SAD staviti veto.

Tokom vikenda američke diplomate su propisno tražile da se poziv na prekid vatre u nacrtu poveže sa oslobađanjem talaca.

Ali nestalne članice su stajale pri svome, insistirajući na tome da, iako su oslobađanje talaca i prekid vatre imperativ, oni ne mogu biti povezani, jer bi to predstavljalo opravdanje za Izrael da nastavi vojnu akciju u Gazi.

Apsolutni prioritet je morao da bude spasavanje civila u severnoj Gazi od neminovne gladi, a u južnoj Gazi raseljeni su morali da budu spaseni od ugrožene izraelske kopnene ofanzive u Rafi.

Slično, nestalnih 10 članica nije dozvolilo da razgovori između Hamasa i Izraela koje su nadgledale SAD budu bilo šta više od priznatog u tekstu rezolucije. To je značilo da se UN više ne mogu tretirati kao posmatrač diplomatije koju predvode SAD na terenu.

UN su došle do sopstvenog viđenja onoga što je neophodno, a to je da trenutni prekid vatre i oslobađanje talaca budu dva odvojena događaja.

SAD su se suočile sa teškim izborom, posebno zato što njihov najbliži saveznik Velika Britanija nije bila spremna da se uzdrži.

Dejvid Kameron, ministar spoljnih poslova, više nije mogao da sakrije svoj bes zbog neizvesnosti Izraela oko isporuke pomoći.

Dakle, mogu li SAD po četvrti put da blokiraju humanitarni prekid vatre, ostavljajući civile izložene izraelskom obećanom napadu Rafah?

Ili bi umesto toga mogle konačno implicitno priznati da im kontinuirano delovanje kao odred za diplomatsku zaštitu Izraela nije doneo veliki uticaj ni na vojnu ni političku strategiju Benjamina Netanjahua?

Na kraju su SAD priznale da su njihovi napori da prihvate agendu UN u Gazi propali, i umesto toga su priznale šire raspoloženje u UN.

Aplauz u Savetu bezbednosti nakon usvajanja rezolucije bio je izliv olakšanja, podsećajući na trenutak kada je francuski ministar spoljnih poslova Dominik de Vilpen održao svoj zapanjujući govor protiv rata u Iraku 2003.

Izrael je već osetio način na koji vetar duva među zapadnim saveznicima, ali nije raspoložen da prestane da se bori dok Hamas ne bude potpuno slomljen.

„Sve te države koje se sada okreću od Izraela gledaće na ovaj trenutak kao znak srama“, rekao je prošle nedelje izraelski ministar za strateška pitanja Ron Dermer.

„Posle svih tih izjava podrške jevrejskom narodu kada smo mi žrtve, napuštate nas sada, na poslednjoj etapi pred našu pobedu nad genocidnom terorističkom silom? Sramota“.

Osećaj izolovanosti Izraelu će sada biti akutan, ali možda neće biti dovoljan da ga odvrati od testiranja američke odlučnosti.

Koliko god saosećanja Izrael zadržao, glasanje je značajan trenutak u tome kako svet gleda na njegovo ponašanje u ovom ratu.

Malo je znakova da Bajden želi da iskoristi glasanje kao odskočnu dasku za konfrontaciju sa Netanjahuom. Suočena sa žestokim republikanskim i izraelskim optužbama za izdaju, Bajdenova administracija je umesto toga pokušala da umanji značaj glasanja, rekavši da uzdržanost SAD ne predstavlja promenu politike, i ističući da su reference na prekid vatre i taoce u jednoj rečenici.

Bajdenove diplomate takođe iznenađujuće tvrde da je rezolucija neobavezujuća – što je ocena koju Britanci ne dele, jer kažu da je treba odmah primeniti. Služi da podvuče koliko SAD malo kontrolišu događaje.