Da li Švajcarci brinu zbog toga što im zemlja kliza udesno?

SVP je na izborima 22. oktobra osvojila 28,6 odsto glasova i devet mandata više nego na izborima pre četiri godine pa će u švajcarskom parlamentu imati 62 od ukupno 200 poslanika.

Partija koja je u Švajcarskoj najjača već 20 godina u kampanji je koristila oprobane metode – podilazila strahovima građana, huškala protiv stranaca, posebno muslimana, predstavljala sebe kao zaštitnika švajcarske kulture i upozoravala protiv približavanja Evropskoj uniji.

To je i razlog zašto AfD tu stranku smatra svojim uzorom, navode mediji na nemačkom jeziku.

Međutim, dok mnogi u Nemačkoj i članicama EU nagli rast popularnosti AfD posmatraju sa velikom zabrinutošću, u Švajcarskoj je deljenje vlasti sa SVP već dugogodišnja tradicija, što ima brojne razloge.

„SVP i AfD su u u principu slične, u nekim temama je SVP još desnija“, izjavio je za agenciju dpa politikolog Mihael Herman. Ali, prema njegovim rečima, dok SVP u izbornim kampanjama nastupa sa krajnje tvrdih pozija, na vlasti se ponaša drugačije. „Ta dvostruka igra je vrlo etablirana i prihvaćena“, rekao je Herman. ; ; ;

Prema oceni politikologa, u kriznim i nesigurnim vremenima sa ratovima i sukobima su konzervativne partije, koje žele očuvanje onog starog, tradicionalno jače. Teme poput klimatskih promena, na kojima obično poentiraju Zeleni ili socijaldemokrate, gurnute su u drugi plan. ;

Istoričar Damir Skenderović sa univerziteta u Friburu kaže da desnica „uvek nudi jednostavna rešenja“ i koristi „klasičnu strategiju žrtvenog jarca: U društvu postoje problemi i mi smo identifikovalii grupe koje su za to krive!“. ; ; ; ;

Ipak za razliku od AfD koja je kao antisistemska ekstremno desna partija osnovana tek 2013. godine, koreni SVP sežu više od 100 godina unazad, do seljačke partije iz Ciriha, od koje je zatim u koaliciji sa još nekim partijama 1970. nastala SVP.

O saradnji sa tom strankom, koja je uzor za mnoge krajnje desne partije u Evropi, u Švajcarskoj nikada nije postavljano pitanje, što umnogome ima veze i sa švajcarskim političkim sistemom.

Već decenijama u Švajcarskoj sedmočlanu saveznu vladu sastavljaju četiri najjače partije. Po dva člana vlade su iz tri najjače partije, a jedan je iz stranke koja je četvrta po snazi. U toj formuli ništa ne menjaju ni parlamentarni izbori, iako mogu da promene odnos snaga u parlamentu.

Na izborima je izabran i deo članova gornjeg doma parlamenta, gde 46 poslanika zastupa interese švajcarskih kantona.

Izbori se ne smatraju ni prilikom da građani vladi pokažu žuti ili crveni karton, pošto oni o mnogim pitanjima odlučuju na brojnim referendumima, koje svako može da inicira uz dovoljno prikupljenih potpisa.

Na taj način građani mogu da drže pod kontrolom i obore odluke vlade. Na samim saveznim parlamentarnim izborima odziv je najčešće ispod 50 odsto.