Da li treba osnovati tribunal za ruske lidere zbog Ukrajine, kao što je predložila nemačka šefica diplomatije?

Kako je navela: „Moramo da pošaljemo jasnu poruku ruskom rukovodstvu ovde i sada da agresorski rat neće proći nekažnjeno“.

Berbok je na Akademiji međunarodnog prava u Hagu pozvala na izmene statuta Međunarodnog krivičnog suda sa sedištem u Hagu kako bi se moglo suditi ruskom rukovodstvu za agresiju. Sagovornici Danasa različito komentarišu predg Analene Berbok iako se većinom slažu da je nužno da bi počinioci zločina u Ukrajini trebalo da odgovaraju za svoj zlodela a da žrtve što pre dobiju pristup pravdi.

Goran Miletić iz Organizacije Civil Rights Defenders smatra da je trenutno izvesno da su se u toku rata u Ukrajini desila kršenja međunarodnog humanitarnog prava.

„Čak je 41 zemlja zahtevala od Međunarodnog krivičnog suda da otvori istragu, što je i učinjeno. Međutim, Rusija se od 2016. povukla iz MKS i odbija da sarađuje s njim“, podseća Miletić za Danas.

Zbog toga se, naveo je, u međunarodnoj zajednici pojavljuju drugačije ideje, kao što je ova o tribunalu koji bi se odnosio samo na Ukrajinu. „Takva opcija bi bila moguća, ali je najvažnije da žrtve što pre dobiju pristup pravdi, a da se onima koji su počinioci osiguraju fer i pravično suđenje“, zaključuje Miletić.

Dimitrije Milić, iz organizacije Novi Treći put ukazuje da bi takav sud mogao da vrši svoju funkciju, to bi podrazumevalo potpuni krah Rusije i smenu režima u Kremlju sa vlašću koja bi bila spremna da izruči predstavnike sadašnje vlasti.

„To trenutno ne deluje izvesno, delom i jer je Nemačka suviše troma u dostavljanju naoružanja Ukrajini, za razliku od SAD, Britanije ili Poljske“, navodi Milić za Danas.

Advokat Aleksandar Olenik podvlači da je jedino pravedno, ljudski i moralno da svi, od Putina pa da običnog vojnika, odgovaraju za sve ratne zločine počinjenje u agresiji na Ukrajinu.

„U ovom trenutku je sigurno da su ratni zločini počinjenji u Buči i Irpinu. Krajem prošle godine smo posetili Ukrajinu i bili smo baš u Irpinu i Buči, i to sa genaralnim tužiocem Ukrajine. Nažalost, imali smo prilike da se uverimo u mali deo dokaza o zverstvima ruskih vojnika u Ukrajini.

Posebna tema sastanka sa generalnim tužiocem je bilo pitanje procesuiranja ratnih zločinaca, jer je već sada postavljeno pitanje da li se ovi postupci trebaju da se vode pred stalnim međunarodnim sudom ili posebnim tribunalom za Ukrajinu?“, navodi naš sagovornik.

Olenik ukazuje da na osnovu iskustava iz ratnih zločina počinjenih 90.tih godina, „moje mišljenje je da je jedino moguće uspostavljanje posebnog tribunala za Ukrajinu.

Sa ovim mišljenem se slažu i ukrajinske kolege. Mogući su izazovi u osnivanju ovog tribunala u UN ali sam siguran da će se ti izazovi lako prevladati nakon vojnog poraza Rusije“.

Dragomr Anđelković, politički analitičar, kaže da bi Berbok prvo morala da se založi za formiranje tribunala koji bi sudio nekadašnjim političkim i vojnim liderima NATO država zbog zločina počinjenih tokom agresije na Srbiju 1999. čime bi, kaže, njena izjava o osnivanju specijalnog suda za ratne zločine ruskih lidera u Ukrajini imala ikakvu težinu izuzev jeftine propagande.

„Tada je (1999.) urušeno međunarodno pravo, zbog čega ceh sada plaća ceo svet, odnosno počinjena su brojna nedela u odnosu na civilno stanovništvo naše zemlje.

Naravno, i kada bi nemačka ministarka spoljnih poslova i njoj slični evroatlantski funkcioneri, hipotetički, tako nešto prihvatili, međunarodni tribunal koji bi bio formiran i u vezi sa aktuelnim dešavanjima na istoku Evrope, morao bi da procesuira kako ruske tako i ukrajinske zločine, počinjene ne samo 2022. i 2023. već i sve ono što se dešavalo od početka sukoba 2014, sa težištem na regionu Donbas i gradu Odesi, gde je počinjeno najviše zlodela nad civilima kojim su se opirali prevratu koji se dogodio u Kijevu i vlastima koje su iz njega proizašle“, smatra Anđelković.