Da li Tviter postaje desničarska mreža?

Kupovina Tvitera je i jedan od najvećih poslova ikada, kako u tehnološkom, tako i u korporativnom svetu. Iznos od 44 milijarde dolara, veći od ukupne vrednosti mnogih globalnih kompanija u tzv. „klubu 500“, nije bio problem za Maska, čije je bogatstvo procenjeno na više od 200 milijardi dolara.

Prvi potez Maska po preuzimanju kompanije je, očekivano, bio da raspusti odbor izvršnih direktora. Mask je više godina unazad bio veoma kritički nastrojen prema Tviteru, smatrajući da se „na njemu guši sloboda govora i sprečava širenje informacija“, piše Al Jazeera Balkans.

Sa druge strane, u kompaniji su smatrali da su oni „svetionik slobode i izražavanja“, navodeći desetine hiljada aktivista, nevladinih organizacija i institucija širom sveta, koje primarno koriste Tviter za komunikaciju sa medijima i javnošću.

Ponuda koja se ne odbija

Prva ponuda Ilona Maska, sredinom godine, obuhvatala je 40-ak milijardi dolara, od kojih su 6,5 milijardi bile akcije Tesle, a ostatak razne vrste bankarskih kredita. Kompanija je ovo nazvala klasičnim pokušajem „nasilnog preuzimanja“ (hostile takeover).

Inače, ovakav način poslovanja je relativno uobičajen u američkom biznisu, i u suštini obuhvata „davanje ponude koja se ne odbija“, obično akcionarima kompanije koja se želi preuzeti.

Tviter je, takođe, na inicijalnu ponudu odgovorio „otrovnom pilulom“ (poison pill), što je sistem kupovine akcija kompanije unutar same grupe krupnih akcionara, koji na taj način podižu njihovu vrednost.

Finansijski stručnjaci su u početku bili zapanjeni ovakvim odbijanjem Tvitera, imajući u vidu da je njen ukupni godišnji obrt manji od dve milijarde dolara.

Mask je nakon ove inicijalne ponude prodao deo svojih akcija u Tesli za oko sedam milijardi dolara, želeći da na taj način uveri deoničare Tvitera da je ozbiljan u svojoj nameri da preuzme kompaniju.

U sve se uključila i američka Agencija za hartije od vrednosti (SEC), budući da je u pitanju bio potencijalno najveći posao u istoriji Kalifornije, kao i jedna od najvećih berzanskih transakcija u istoriji Vol Strita. Neki od akcionara su čak pokrenuli i sudske postupke protiv Maska, navodeći da je prekršio zakone o sprečavanju manipulisanja tržištem koji važe u Kaliforniji. Nakon toga, u slučaj se uključila i Federalna komisija za trgovinu (FTC).

Mask je, u svom stilu, odgovorio povlačenjem ponude, citirajući „netačne podatke o radu same kompanije“.

On je, naime, više puta zahtevao od Tvitera da mu objasni na koji način funkcioniše algoritam koji prikazuje tvitove korisnika, kao i ukupan broj lažnih naloga (tzv. botova) na ovoj mreži. Iako je sam Tviter tvrdio da je broj lažnih naloga manji od dva odsto, veliki broj tehnoloških stručnjaka, kao i sam Mask, tvrdili su da je ta brojka daleko viša, čak oko 28 odsto ukupnog broja korisnika.

Takođe, u poređenju sa drugim društvenim mrežama, poput veoma popularnog TikToka ili Instagrama, Tviter beleži pad broja novih korisnika već nekoliko godina. Razloge treba tražiti i u činjenici da najveći broj ljudi Tviter smatra „profesionalnom mrežom“, koju mahom koriste javne ličnosti i kompanije za objave usmerene ka javnosti.

Iako to jednim delom jeste tačno, najveći broj korisnika su zapravo obični ljudi, koji Tviter koriste kao neku vrstu „oglasne table“. Već duži niz godina postoji i pogrešno shvatanje da je „plava zvezdica“ pored imena naloga znak podrške mreže određenom korisniku.

U stvarnosti, oznaka „verifikovanog profila“ (verified account) samo znači da mreža potvrđuje da je u pitanju pravi i jedini korisnik sa tim ličnim imenom ili imenom kompanije.

Početkom oktobra, Mask je ponovo aktivirao svoju ponudu, nakon odluke federalnih agencija i lokalnih službi u Kaliforniji da ponuda ne krši propise. Već 27. oktobra posao je bio završen, a Mask je na svom profilu napisao „The bird is freed“ (Ptičica je oslobođena), budući da je zaštitni znak mreže upravo plava ptičica.

Dotadašnji CEO kompanije Parag Agraval je odmah otpušten, uz otpremninu od 38,7 miliona dolara, dok je izvršni direktor Med Sigel dobio otpremninu od 25,4 miliona dolara.

Povratak Trampa

Ilon Mask je kao najveću novinu najavio promenu politike kompanije prema „najpoznatijim tviterašima“.

Jedan od njih je svakako i bivši američki predsednik Donald Tramp, čiji je zvanični nalog na Tviteru (kao i na drugim društvenim mrežama) ukinut nakon događaja od 6. januara 2021. godine i pokušaja nasilnog upada demonstranata u američki Kongres.

Tramp je još za vreme trajanja svog mandata nazvan „Tviter predsednikom“, budući da je ovu mrežu često koristio za zvanična obraćanja javnosti, te za najavu bitnih odluka Bele kuće. Tramp je bio i jedan od tviteraša sa najvećim brojem pratilaca.

https://www.danas.rs/svet/asosiejted-pres-mask-otpustio-je-sve-clanove-uo-i-postao-jedini-direktor-tvitera/

Trampov način komunikacije sa javnošću je bio inspiracija i za veliki broj političara širom sveta, naročito one sa desnog političkog spektra. Među njima su predsednik Brazila Žair Bolsonaro, mađarski premijer Viktor Orban, te čitav niz manjih lidera stranaka i lokalnih nosilaca javnih funkcija.

Marin Le Pen, francuska opoziciona političarka, je svojevremeno na svom nalogu na Tviteru nazvala Trampa „modernim svetionikom slobode govora“. Ništa manje fascinirani bivšim američkim predsednikom nisu ni desničarski lideri u Italiji, Španiji, Poljskoj, Češkoj i Mađarskoj.

I u zemljama Balkana „efekat Tramp“ je doveo do toga da lideri manjih stranaka i pokreta gotovo isključivo koriste Tviter, kako za obraćanje medijima i javnosti, tako i za svoje međusobne političke obračune.

Još jedan kontroverzni tviteraš je i veoma popularni američki muzičar i producent Kanje Vest, koji je u međuvremenu promenio svoje ime u Ye.

Vest je neskriveni poštovalac Donalda Trampa, a poslednjih godina se u javnosti često mogao videti sa kačketom iz Trampove izborne kampanje (i natpisom „Make America Great Again“). Sam Vest je najavljivao i sopstvenu kandidaturu na predsedničkim izborima 2024, a od koje je, za sada, odustao.

Nakon serije tvitova u kojima je koristio vulgarne izraze, te netačne istorijske informacije, Tviter je ukinuo njegov nalog, iako je bio verifikovan i imao više od 32 miliona pratilaca.

Platite da budete tviteraš

Uz promenu celokupnog borda izvršnih direktora, Mask je pre par dana najavio i „suštinske promene“ (complete overhaul) algoritama na kome mreža počiva, kao i samog načina na koji ona bira tvitove koje će prikazati korisnicima.

Takođe, verovatno će od sada nalozi koji imaju veliki broj pratilaca ili veliki „saobraćaj“ (content traffic) morati i da plaćaju ovu uslugu. Postoji mogućnost i da će nalozi sa „plavom značkom“ od sada plaćati 20-ak dolara mesečno za korišćenje mreže, a ovo će se odnositi i na nove, kao i na dosadašnje verifikovane profile.

Mask planira da u kompaniju dovede poznatog tehnološkog investitora Džejsona Kalakanisa, koji će verovatno biti i novi izvršni direktor kompanije.

Aktivisti i borci za slobodu govora već kritikuju ovakve Maskove poteze, navodeći da će to negativno uticati na globalne organizacije i pojedince kojima je Tviter jedini kontakt sa javnošću. Na stranicama američkih republikanaca, koji podržavaju Donalda Trampa, poslednjih nedelja se najavljuje njegov povratak na Tviter, uz rečenicu „Commander in Tweet is back!“ (Glavni tviteraš se vratio).

Još jedan od pokazatelja koliko Tviter utiče na političke prilike su i nedavno završeni izbori u Italiji.

Nova premijerka iz koalicije stranaka desnog centra Đorđa Meloni, koju podržavaju i stranke ekstremne desnice, dobar deo svoje kampanje je vodila na Tviteru, a u noći izborne pobede hešteg #GiorgaMeloni je imao više od 3,2 miliona objava, od kojih je više od 1,4 miliona poslato za manje od jednog sata.