Da li Ukrajina cilja jedino mesto koje Putin ne sme sebi priuštiti da izgubi?

Iako Ukrajina nije prihvatila odgovornost za navodni napad, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je mesecima ipak stavljao do znanja da je vraćanje kontrole nad Krimom – poluostrvom u Ukrajini koje je Rusija napala i anektirala 2014. – sada glavni cilj njegove zemlje u ratu.

Lorens C. Rirdon, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Nju Hempširu, izjavio je za Njuzvik da bi, ako Ukrajina povrati Krim, posledice mogle da se protežu dalje od samo okončanja cilja ruskog predsednika Vladimira Putina da ujedini ukrajinske teritorije u „Novorusiju“.

„Gubitak Krima bio bi smrtni udarac za san Novorosije i ugrozio bi Putinovu vlast“, rekao je Rirdon.

Mihail Razvožajev, guverner Sevastopolja kojeg je imenovala Rusija, napisao je na svom Telegram kanalu u četvrtak ujutro da su dve bespilotne letelice (UAV) iz Ukrajine „oborene iznad mora“ i da „naše odbrambene snage nastavljaju da odbijaju napad“.

Razvožajev je izneo sličnu tvrdnju prošlog meseca kada je na Telegramu objavio da je protivvazdušna odbrana oborila 10 dronova iznad Sevastopolja u, kako je rekao, „neuspelom ukrajinskom napadu“.

Ti odvojeni incidenti nisu nezavisno verifikovani, a Rusija je takođe okrivila Ukrajinu za druge napade u regionu od početka invazije pre skoro godinu dana.

U oktobru je Rusija saopštila da je njena Crnomorska flota napadnuta ukrajinskim bespilotnim letelicama u blizini Sevastopolja, a ruska vazdušna baza Saki na Krimu je bila mesto napada u avgustu koji je uništio više ratnih aviona.

Poput napada dronovima koje je Razvožajev prijavio, Ukrajina nije preuzela odgovornost za druge incidente na Krimu.

Profesor Mark N. Kac iz Škole za politiku i vladu Univerziteta Džordž Mejson, rekao je za Njuzvik da ljudi ne bi trebalo previše da čitaju o prijavljenim napadima dronovima.

„Čini mi se da postoji velika razlika između ukrajinskih napada bespilotnim letelicama na ruske položaje na Krimu – od kojih se neki koriste za udar na Ukrajinu – i ukrajinske invazije na Krim sa ciljem da ga povrati od Rusije“, rekao je Kac.

On je dodao da će Ukrajina morati da preduzme „velike vojne napore“ kako bi povratila Ukrajinu. Međutim, Kac je rekao da bi Putin „izgledao izuzetno slab, ako bi snage Zelenskog na kraju zauzele Krim“.

„On i njegovi prijatelji će se snažno boriti da spreče ovo da se dogodi“, rekao je Kac.

Vilijam Reno, profesor i predsednik katedre za političke nauke na Univerzitetu Nortvestern, rekao je za Njuzvik da ako Ukrajina stoji iza incidenata na Krimu, Zelenski možda ima dodatne planove osim povratka poluostrva.

„Dok se Bela kuća drži linije da je Krim deo Ukrajine, neki zvaničnici primećuju da ukrajinski kapaciteti da nanesu štetu Rusiji na Krimu mogu ojačati ukrajinsku ruku u eventualnim pregovorima“, rekao je on.

„Udarne pozadinske baze na Krimu takođe bi pomogle ukrajinskim snagama da povrate južne delove drugih okupiranih teritorija gde se ruske snage snabdevaju sa Krima.

Krim bi trebalo da bude glavna tačka u svim budućim pregovorima ili mirovnom rešenju.

Putin je dugo tvrdio da Krim, kao i četiri teritorije koje je Rusija nelegitimno anektirala u septembru, moraju biti priznati kao ruski pre nego što počnu bilo kakvi mirovni pregovori.

S druge strane, Zelenski je rekao da se sve ukrajinske teritorije – uključujući Krim – moraju ponovo smatrati delom Ukrajine pre nego što njegova zemlja prihvati mir.

BBC je u četvrtak podelio novi intervju sa Zelenskim u kojem on ponavlja da nije voljan da Putinu preda nijednu teritoriju.

„Svaki teritorijalni kompromisi bi nas učinili slabijim kao državu“, rekao je ukrajinski lider.

Reno je objasnio poteškoće koje će Krim na kraju imati kada se rat završi pregovorima, nagodbom ili prekidom vatre.

„Trenutno velika većina Ukrajinaca veruje da bi ponovno zauzimanje Krima trebalo da bude osnovni ratni cilj“, rekao je on.

„Moskva i većina Rusa veruju da je Krim sastavni deo Rusije. To verovatno nije tako tačno za druge okupirane teritorije. Stoga će Krim biti centralna tačka eventualnih pregovora.