Da li Ukrajina sme da prihvati bilo kakav mir: Analiza Centra za evropske analize

Prvi izbor: Mir biste mogli da uspostavite odmah, ali pod sledećim uslovima: Rusija bi zadržala teritoriju koju je ilegalno otela Ukrajini, ne bi bilo kazne za ratne zločine i ne bi morala da plaća reparacije za štetu koju je rat naneo na ukrajinske fabrike, škole, bolnice, muzeje, obrazovne institucije i kritičnu infrastrukturu.

Drugi izbor: Mir se ne dešava sve dok se ne donesu odredbe za reparacije, suđenja za ratne zločine i povratak sve ukradene teritorije.

Lično, priklonila bih se prvom izboru, piše u analizi za CEPA Mici Perdue, ratna reporterka i publicista.

Ali pošto sam čula odgovor predsednika Generalne skupštine UN Denisa Frensisa, sada na to pitanje gledam drugačije.

Francis je odgovorio na pitanje rekavši da postoji kratkoročni i dugoročni način da se ovo pitanje ispita.

Kratkoročno gledano, blagoslovi mira su neprocenjivi: ljudi nisu ubijeni ili povređeni, imovina i infrastruktura nisu uništeni, a tokovi izbeglica se usporavaju ili zaustavljaju.

Uz mir, Ukrajina može da počne da se obnavlja, ljudi mogu da počnu da ulažu u zdravstvo i obrazovanje i bolju budućnost. Malo je većih blagoslova od blagoslova mira.

Mislila sam da će Francis izabrati prvi. Na kraju krajeva, on je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a svrha organizacije je da održava i neguje mir.

Očekivala sam da će dati neku verziju „Mir po svaku cenu, samo doći do mira!“ Međutim, rekao je nešto manje očekivano i zanimljivije.

Po njegovom mišljenju, veliko, dugoročno pitanje jeste ono što on naziva „problem nekažnjivosti“.

Kada ne postoji kazna za zemlju koja izvrši invaziju na svog suseda, šta će odvratiti sledeću zemlju da jednostavno uđe i oduzme od svog suseda bilo koju zemlju, luke, reke, fabrike i druge resurse?

U stvari, odsustvo kazni za kršenje međunarodnih zakona i normi postaje zeleno svetlo za druge koji žele da učine isto.

To bi omogućilo nasilnicima u svetu da iskoriste slabije zemlje. To bi bio svet koji moć čini ispravnom, za razliku od sistema zasnovanog na pravilima i zakonu.

Neposredna posledica je da bi nacije odgovorile na bezakono međunarodno okruženje trošenjem više novca na oružje, mnogo više od onoga što rade danas.

Sa poukom o otvorenoj agresiji Rusije koja isplaćuje dividende, i verovatni agresori i njihove mete bi imale ogromne podsticaje da ugroze ili odvrate, a vrlo je moguće i da se kreću ka nuklearnom, hemijskom, biološkom i sajber oružju.

Rizik od ratova mogao bi se eksponencijalno povećati.

Još jedna posledica anarhičnijeg sveta bila bi manja saradnja po globalnim pitanjima, kao što su klimatske promene, zdravstvene krize i ekonomski razvoj.

To bi vrlo verovatno ugrozilo i dostupnost hrane, nešto što je kritično za svih osam milijardi nas.

Ratovi znače da se usevi ne sade, ne beru ili transportuju tamo gde su potrebni. Sa manje hrane cene rastu.

U anarhičnom svetu, za milione, ako ne i milijarde ljudi, hrana bi mogla biti nepriuštiva ili čak nedostupna po svaku cenu. To zauzvrat stvara političke preokrete.

Izbor između postizanja trenutnog mira i održavanja globalnog poretka zasnovanog na pravilima prepun je složenosti.

Naizgled jednostavan izbor za brzi mir mora biti uravnotežen sa trajnim principom odgovornosti, koji je neophodan za održavanje međunarodne stabilnosti i sprečavanje budućih sukoba.

Mir izgrađen na nepravdi može se na kraju pokazati krhkim i prolaznim.

Takav mir, bez odvraćanja budućih agresora, mogao bi garantovati više rata i više patnje.