Da li Ukrajina zaista koristi hemijsko oružje protiv ruske vojske?

Najnovije takve tvrde pojavile se povodom dešavanja u Kurskoj oblasti, pa su tako na površinu isplivali ruski propagandni narativi da je ukrajinska vojska, pošto nema kapaciteta da dalje napreduje, morala da pribegne upotrebi hemijskog oružja ne bi li upravo na ovaj način probila ruske odbrambene položaje. Upotreba hemijskog oružja predstavljala bi i neposredno kršenje međunarodnog prava, konkretno Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (eng. Chemical Weapons Convention – CWC), koja je na snagu stupila 27. aprila 1997. godine, a čija potpisnica je i Ukrajina.

Valja napomenuti da je i naša zemlja pristupila ovoj konvenciji 20. aprila 2000. godine, te da je osnovni cilj Konvencije da se kako se kaže na zvaničnom sajtu srpske Uprave carina: ,,eliminiše čitava kategoriju jednog od oružja za masovno uništenje – hemijskog oružja’’, a ,,radi dobrobiti celog čovečanstva, da se potpuno isključi mogućnost upotrebe hemijskog oružja’’, kako je to sročeno na zvaničnom sajtu Evropske unije.

Ovi narativi pojavili su se prvo na mreži Telegram, o kojoj je Demostat kao o veoma efikasnom ruskom propagandnom sredstvu nedavno pisao u svojoj analizi.

Međutim, dalje od ove objave se ne ide, te se ni na Telegram kanalu niti bilo gde drugde ne pojavljuju nikakvi verifikovani dokazi koji bi potkrepili ovako ozbiljne optužbe.

Upravo s obzirom na to da se radi o ozbiljnim optužbama za kršenje ove Konvencije, a time i međunarodnog prava, odgovore na pitanje je li zaista došlo do ovoga i na koji način ili se radi o širenju dezinformacija i propagande u ratnim okolnostima, može dati jedino organizacija koja je zadužena na nagledanje poštovanja, odnosno sprovođenja odredbi Konvencije, prenosi Demostat.

U pitanju je Organizacija za zabranu hemijskog oružja. U vezi sa ovim, Organizacija se kao nadležno telo oglašavala redovno zvaničnim saopštenjima, u kojima je naglasila da pažljivo prati situaciju od početka rata. Takođe, oni su saopštili da su ,,informacije koje su do sada dostavljene njima, zajedno sa informacijama koje su Organizaciji dostupne, nedovoljno potkrepljene’’.

Pored toga, bitno je naglasiti da je celokupna zbirka sveukupne službene prepiske država članica Konvencije u vezi sa ovakvim optužbama i navodima dostupna svima na uvid na vebsajtu OPCW-a i redovno se ažurira. Na ovaj način svako od nas može da pristupi dokumentaciji.

Tvrdnje ovog tipa svakako nisu nikakva novost i one su se ponavljale od početka rata u Ukrajini, pa je tako i na zvaničnom sajtu Ministarstva odbrane Ruske Federacije (rus. Министерство обороны Российской Федерации; MOД), 27. avgusta ove godine postavljeno zvanično saopštenje u kome se kaže da je ovo ministarstvo ,,od početka analiziralo aktivnosti Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država kada je u pitanju kršenje međunarodnih dokumenata koji zabranjuju upotrebu hemijskog i biološkog oružja, te da je Ministarstvo već bilo otkrilo dokaze o prikupljanju i transportu biomaterijala na veliko’’.

Ukrajinska strana, konkretno njihov Centar za suzbijanje dezinformacija (ukr. Центр Протидії Дезінформації), koji je osnovan od strane Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine (ukr. Рада національної безпеки і оборони України), tvrdi na svom Telegram kanalu na kome prati i razobličava dezinformacijske narative poput ovog da je ,,širenje takvih dezinformacija deo strategije Kremlja da utiče na percepciju javnosti u vezi sa događajima u regionu Kurska’’.

Ovo je sa aspekta psihološkog rata sasvim smisleno i efikasno, pogotovo ako se uzme u obzir sadašnji momenat do kojeg se došlo u ratu u Ukrajini kada je ukrajinska vojska prodrela na teritoriju Rusije, te je preko potrebno skrenuti pažnju javnosti. Tako Piter Dikinson (Peter Dickinson) u svom tekstu za Atlanski savet Amerike (eng. Atlantic Council), zaključuje da je ,,prenošenje rata na rusko tlo omogućilo Ukrajini da zada snažan udarac neprijateljskom moralu; a da napredovanje ukrajinske vojske u Kurskoj oblasti širi paniku širom okolnog regiona i potkopava Putinove napore da spreči da invazija na Ukrajinu poremeti svakodnevni život običnih Rusa’’.

Upravo ovaj primer dezinformisanja – ponavljanje određenih narativa bez obzira na to koliko puta oni bili razobličeni ili dati bez ikakvih verifikovanih, odnosno održivih dokaza – daje nam uvid u ruske dezinformacijske taktike.

,,Rusi koji nastoje da utiču na informativno okruženje često se oslanjaju na preplavljivanje i ponavljanje, a to je taktika koja se često zanemaruje na Zapadu, s obzirom na to da mediji preferiraju nove priče u odnosu na ponavljanje činjenica’’ – objavila je u svom tekstu za Karnegijevu zadužbinu za međunarodni mir (eng. The Carnegie Endowment for International Peace) Ališa Vanles (Alicia Wanless), direktorka Projekta Informativnog Okruženja, baš na sami dan početka rata u Ukrajini, 24. februara 2022. godine.

U ovom njenom članku, koji nosi naziv ,,Kako zapadne demokratije mogu da se bore protiv ruskih dezinformacija u Ukrajini’’ (eng. How Western Democracies Can Combat Russia’s Ukraine Disinformation), ona, između ostalog, naglašava i važnost da u borbi protiv dezinformacija i propagandnih narativa demokratije moraju uvek imati spremne činjenice kojima će uzvratiti na lažne napade.

Interesantno je da je, prema pisanju Radija Slobodna Evropa, upravo pomenuto Rusko ministarstvo odbrane baš ovog leta stavilo Karnegijevu zadužbinu na listu ,,nepoželjnih organizacija’’. Karnegijeva zadužbina za međunarodni mir osnovana je u Sjedinjenim Američkim Državama davne 1910. godine, sa glavnim zadatkom unapređenja saradnje između zemalja sveta, a moskovski centar Karnegi otvoren je 1993. godine. Šta im je tu tačno zasmetalo – prosudite sami.