Da li ukrajinske snage mogu da oslobode i druge okupirane teritorije kao Herson ili će napredak istočno od Dnjepra teže ići?

Rusija sada zauzima najznačajniji deo teritorije – kopneni most ka Krimu – koji će Ukrajina želeti da napadne i osvajačima nanese katastrofalni politički poraz, piše Gardijan.

Najpre, biće neophodno da Ukrajina konsoliduje svoje osvojene teritorije u Hersonu i okolini i da ponovo uspostavi snabdevanje strujom, iako ne postoji ozbiljna opasnost sa kopna pošto su ruske snage u povlačenju razorile veliki deo puta Antonivski i železničke mostove koji su vodili u grad preko reke Dnjepar, koja predstavlja barijeru za koju se Rusi nadaju da će na nju moći da se oslone.

Veću zabrinutost izaziva razaranje dela brane Nova Kahovka što će, kako pokazuju satelistki snimci, uticati na dodatne prekide u već oštećenoj mreži za snabdevanje strujom i čiji uticaj na deo nizvodno još nije procenjen.

Očekuje se da će se posledice najviše osetiti na jugu reke koji je okupirala Rusija, a u pitanju je postupak za koji se u Ženevskoj konvenciji upozorava da može da bude smatran za ratni zločin “ako izazove velike gubitke u civilnoj populaciji”.

Antonivski i Nova Kahovka su jedini prelazi preko Dnjepra južno od grada Zaporožje koji drži Ukrajina, i bez njih će za Ukrajinu biti teško i opasno da sprovodi kontranapade kako bi nastavila dalje sa osvajanjem.

Kako navodi Gardijan, sve više analitičara, kako zapadnih tako i ruskih, smatraju da je napredak u oblasti Zaporožja ka Melitopolju i Berdjansku očigledna sledeća tačka kontranapada.

Uspeh Ukrajine u Hersonu – a primoravanje Rusije da se povuče uz minimalne civilne žrtve jeste ogromno postignuće – pobeda je koja je postignuta zahvaljujući uništavanju ruskog lanca snabdevanja.

To je učinjeno uz pomoć američkih Himars sistema i zahvaljujući dobrim lokalnim obaveštajnim podacima koji su ukazali na komandne i logističke centre na terenu.

Ali od ključnog značaja je bila i povoljna geografija – izolovana pozicija Hersona na zapadu reke Dnjepar.

Front oko Zaporožja i ka istoku je u osnovu ravna linija preko otvorenog terena koja se nije pomerala već mesecima, tako da bi u teoriji trebalo da su ruske snage tamo napravile dobre odbrambene položaje.

Još jedna prednost Rusije su 300.000 novoregrutovanih vojnika, od kojih je trećina već na frontu.

Ali, brojnost ljudstva sama po sebi ne garantuje uspeh – novi regruti se često postavljaju ispred mnogo iskusnijih vojnika, a pojavljuju se izveštaji da se oni šalju u borbu sa minumumom obuke i lošom opremom, kao i da su slabo plaćeni.

Istovremeno, taktički pristup Rusije je do sada bio toliko nefleksibilan da će se Kijev osećati samouvereno da može da primeni isti trik i da udari na osvajače od pozadi tako da njihove snage na prednjoj liniji fronta ne mogu efikasno da se bore.

Sada se cela Hersonska oblast južno od Dnjepra pa do Krima nalazi u dometu Himars raketa.

Ako se sve uzme u obzir, iznenađuje izjava načelnika Zajedničkog štaba američke vojske, generala Marka Milija, koji je rekao da je „ukrajinska vojska postigla otprilike ono što se moglo očekivati pre nastupanja zime“ i dodao da zato smatra da bi bilo pametno da Kijev što pre „potvrdi i utvrdi te svoje uspehe za pregovaračkim stolom“.

Međutim, navodi Gardijan, Milijev stav je izgleda usamljen u administraciji američkog predsednika Džozefa Bajdena, koja je najavila dodatnu pomoć Ukrajini u oružju vrednosti 400 miliona dolara.

“Ako Ukrajina sada odluči da prestane da se bori i preda se, to bi bio kraj Ukrajine”, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, komentarišući ukrajinski uspeh u Hersonu.

Zima će zasigurno situaciju načiniti komplikovanijmo za obe strane, iako se očekuje da će se tlo smrznuti, što će dovesti do povećanja mogućnosti za manevrisanje i pomoći Ukrajini u kontranapadima.

Američki sekretar odbrane Lojd Ostin rekao je da se očekuje da će se borbe nastaviti tokom cele zime i da će Ukrajina želeti da pokaže da može dalje da napreduje, pre nego što dođe do novih pregovora ili zastoja u ratu.