Da li uvek treba objaviti nacionalnost osumnjičenih?

Sve to je izazvalo zabrinutost i podstaklo političke rasprave, u kojima se postavilo pitanje da li policija – uvek – treba da navodi nacionalnost osumnjičenih.

Biđan Đir-Saraj, geenralni sekretar FDP koja je deo vladajuće koalicije, smatra da bi policija to trebalo da radi. U izjavi za list Bild am Sonntag, on je rekao: „Vlasti bi ubuduće trebalo da uvek navode nacionalnost osumnjičenih za krivična dela kako bi se obezbedila potrebna transparentnost. (…) Ne sme se stvoriti utisak da se problemi zataškavaju.“

Političke reakcije na ovaj predlog bile su podeljene. Đir-Saraj je dobio podršku svoje stranke FDP, kao i konzervativne opozicije iz CDU i CSU. Konzervativci smatraju da bi navođenje državljanstva osumnjičenih obezbedilo „transparentnost i verodostojnost“.

Desničarska stranka AfD smatra da predlog ne ide dovoljno daleko i traži navođenje informacija o tome i da li su osumnjičeni osobe sa nemačkim državljanstvom, ali stranog porekla.

SPD i Zeleni odlučno se protive predlogu Đir-Saraja i žele da zadrže postojeće propise.

Burne rasprave o ovoj temi

O ovom pitanju u Nemačkoj se intenzivno raspravlja, što ne čudi pravnika i kriminologa sa Univerziteta Minster, Kristijana Valburga. U intervjuu za DW, on kaže: „Desničarski akteri već odavno su shvatili da je kriminal, kao nijedna druga tema, pogodan za podsticanje averzija, strahova, zabrinutosti i predrasuda.“

Za donošenje odluke o navođenju nacionalnosti osumnjičenih nadležna su policijska i pravosudna tela u 16 saveznih pokrajina. Oni odlučuju u kojim slučajevima će navesti nacionalnost osumnjičenih i proslediti te informacije medijima.

Prema kriminologu Valburgu: „I sada se već u mnogim ozbiljnijim slučajevima i krivičnim delima navodi državljanstvo. A kada postoji povezanost sa izbeglicama, cela Nemačka o tome raspravlja.“

Tako je bilo, na primer, krajem 2015. kada su žene i devojke u blizini glavne železničke stanice u Kelnu bile žrtve seksualnih napada. Nakon početne uzdržanosti, mediji su takođe izveštavali o nacionalnosti osumnjičenih. Mnogi od njih su bili iz Severne Afrike i nisu bili nemački državljani.

Novinarski kodeks kao smernica

Većina ureda za odnose sa javnošću pravosudnih i policijskih tela u svom delovanju vodi se kodeksom Nemačkog novinarskog saveta. U njemu stoji da nacionalnost generalno ne bi trebalo da igra ulogu u izveštavanju, osim ako postoji „opravdan javni interes“ za poreklo osumnjičenih. Navođenje nacionalnosti ne sme dovesti do „generalizacije pojedinačnog neprikladnog ponašanja“.

Inicijative za zaštitu izbeglica, Amnesty International i novinarska udruženja strahuju da bi navođenje nacionalnosti u svim slučajevima moglo ojačati predrasude, podsticati strahove i rasizam.

Henrik Zorner iz Nemačkog novinarskog društva za DW kaže da je policija „institucija koja odlučuje šta se sme navesti, a šta ne“. On dodaje: „Ne podržavamo ovaj predlog. Postoji opasnost da se navođenje nacionalnosti ili etničkog porekla osumnjičenih prekomerno koristi, što bi moglo ugroziti zaštitu manjina zajamčenu nemačkim novinarskim kodeksom.“

I Severna Rajna-Vestfalija hoće da uvede navođenje nacionalnosti

Pojedine savezne pokrajine već neko vreme uvek navode nacionalnost osumnjičenih. I najnaseljenija pokrajina Severna Rajna-Vestfalija (NRW) želi da to ubuduće praktikuje. Pokrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova izjavilo je da time želi da obezbedi transparentnost.

Kriminolog Kristijan Valburg strahuje od „diskriminišućih nuspojava“, ali takođe navodi jednu prednost: „Za policiju to znači određeno rasterećenje, ako jednostavno u svakoj izjavi za medije navodu nacionalnost osumnjičenih.“

U nekoliko drugih saveznih pokrajina trenutno se preispituje dosadašnja prilično uzdržana praksa u vezi sa navođenjem nacionalnosti. Još se ne zna da li će se nova pravila iz NRW i predlog političara FDP Đir-Saraja proširiti i na druge pokrajine. Svaka savezna pokrajina o tome odlučuje samostalno, prenosi DW.