„Da nam približimo pobedu, zašto da ne?“: Žene u Ukrajini sve češće idu u dobrovoljce

Tek dva meseca otkako se pridružila protivvazdušnoj odbrani, 27-godišnja Angelina je usavršila vojničku veštinu. Bila je za volanom pikapa sa protivavionskim mitraljezom na mestu, pevajući ukrajinsku pesmu o pobuni.

Ispod drvoreda u blizini kijevskog predgrađa Buča, ona i njena jedinica od pet žena postavile su oružje i čekale.

Pucale su dok ruska bespilotna letelica Šahed nije oborena, i tako su eliminisale još jednu pretnju svakodnevnom životu u Ukrajini.

Oboranje drona joj donosi radost. „To je samo nalet adrenalina“, rekla je Anđelina, koja je, kao i druge žene u jedinici, dala izjavu pod uslovom da se koriste samo njihova imena ili pozivni znakovi, u skladu sa vojnom politikom.

Žene se sve više pridružuju dobrovoljnim mobilnim jedinicama odgovornim za obaranje ruskih dronova koji terorišu ukrajinske civile i energetsku infrastrukturu dok se sve više muškaraca šalje na istok na liniju fronta.

Dok žene čine samo mali deo oružanih snaga zemlje, njihova služba je od vitalnog značaja.

Sa desetinama hiljada muškaraca koji se navodno regrutuju svakog meseca, žene su se počele da obavljaju tradicionalno muške uloge.

Oko 70 žena je regrutovano u odbrambenim snagama Buče poslednjih meseci za operacije protiv bespilotnih letelica, rekao je komandant teritorijalne odbrane te oblasti pukovnik Andrii Velarti.

To je deo nacionalne akcije za privlačenje žena dobrovoljaca sa skraćenim radnim vremenom da popune redove lokalnih odbrambenih jedinica.

Žene dolaze iz svih sfera života. Od samohranih majki do lekara poput Anđeline, a nazivaju sebe „vešticama iz Buče“.

Neke od njih su bile motivisane da se jave kao dobrovoljci zbog ruskog masakra stotina stanovnika Buče tokom višemesečne okupacije predgrađa Kijeva od strane ruskih trupa ubrzo nakon invazije u februaru 2022.
Tela muškaraca, žena i dece ostavljena su na ulicama, u kućama i u masovnim grobnicama.

„Bile smo ovde i videle te strahote“, rekla je Anđelina, koja je lečila ranjene stanovnike, uključujući decu, tokom ruske okupacije.

Kada je u junu tokom vožnje sa svojom prijateljicom Olenom, takođe doktorom, na autoputu primetila znak koji poziva regrute, nisu oklevale da se prijave.

„Pozvale smo i odmah nam je rečeno ’Da, dođite sutra‘“, rekla je ona.

Na treningu u šumi ovog meseca, žene regruti u rasponu od 27 do 51 godine testirane su koliko brzo mogu da sklapaju i rastavljaju puške. „Imam osmake koji to mogu bolje da urade“, vikao je njihov instruktor.

Regruti su podučavani o raznovrsnom oružju i minama, taktikama i kako da otkriju ruske infiltratore. Njihove veštine prilagođene su ratu u kojem se metode njihovog neprijatelja uvek menjaju.

„Ne treniramo ništa manje od muškaraca“, rekla je Lidija, koja se pridružila pre mesec dana.

Trideset četvorogodišnja prodavačica sa četvoro dece, Lidija, rekla je da je njen glavni motiv bio da učini svoj deo da zaštiti svoju porodicu.

Njena deca je drugačije gledaju otkako je počela da nosi vojničke uniforme.

„Uvek sam bila najbolja za njih, ali sada sam najbolja na malo drugačiji način“, rekla je ona.

Ona je 31. jula bila na dužnosti kada je Rusija lansirala 89 dronova, koji su svi uništeni. Lidija je te noći bila pomoćnik mitraljezaca.

„Spremili smo se, otišli ​​smo na poziv, otkrili smo da ima mnogo ciljeva širom Ukrajine“, rekla je ona. „Imali smo uređaje za noćno osmatranje tako da je bilo lako uočiti metu“.

Šta je osećala dok je njena jedinica oborila tri drona? „Radost i neki ružan jezik“, rekla je Olena.

Kada je sunce izašlo, Angelina i Olena su skinule svoju tešku borbenu opremu i otišle u bolnicu. Još jedna smena, ovog puta na odeljenju intenzivne nege u bolnici u kojoj rade, trebala je da počne.

Do ponoći bi se vratile blizu drvoreda, čekajući nadolazeće ruske dronove. „Danas sam spavala dva sata i četrdeset minuta“, rekla je Olena.

Njihovi momci su vojnici, a Angelina je svog je upoznala u bolnici gde se oporavljao od ranjavanja.

Veliki broj ranjenih ukrajinskih vojnika bio je jedan od razloga zašto je odlučila da se prijavi kao dobrovoljac.

„Da nam približimo pobedu. Ako možemo da učinimo nešto da pomognemo, zašto da ne?“ rekla je

Angelinin dečko brine svaki put kada je ona na dužnosti i oglasi se alarm za vazdušni napad.

Šalje joj poruke, „budi oprezna“, a kada se završi, „piši mi“ uprkos tome što je mnogo strašnije na prvim linijama, rekla je ona.

Napadi ruskih dronova obično su intenzivniji noću, ali dnevni napadi su jednako smrtonosni. Jedinica provodi cele noći vozeći se napred-nazad od svoje baze u šumi do pozicije.

Ponekad stoje satima čekajući da pucaju.

„Nema ništa lako u tome. Da biste ga oborili, morate stalno da trenirate“, rekla je Anđelina. „Moram stalno da treniram, uključujući i na simulatorima“.

Njihov komandir voda, samouverena žena sa dugom pletenicom koja nosi pozivni znak Kalipso, svake nedelje vodi obuku u streljaštvu, veštinama napada i borbenoj medicini.

Nema razlike između volontera i volontera, rekla je ona.

„Od trenutka kada dođemo da služimo, potpišemo ugovor, mi više nismo žene, mi smo vojnici“, rekla je ona. „Moramo da radimo svoj posao, i muškarci to takođe razumeju. Ne dolazimo ovde da sedimo i kuvamo“.

„Imam osećaj da bismo devojke i ja oborili ove dronove golim rukama, štapom, ako bismo morali. Bilo šta da ih sprečimo da padnu na našu decu, prijatelje i porodicu“.

Žene u pokretnim jedinicama dežuraju svaka dva-tri dana. Rade u grupama po pet, sa mitraljescem, pomoćnikom, podrškom, vozačem i komandirom.

Što više žena bude obučavano da se pridruži redovima snaga teritorijalne odbrane, nebo Ukrajine će biti sigurnije, rekla je Anđelina.

„To znači da mogu makar malo da doprinesem tome da moja majka mirno spava, da moja braća i sestre mirno idu u školu i da se mirno sretnu sa prijateljima“, rekla je ona.