Da pad ne bude duga recesija

Biće pogođeni svi aspekti naše budućnosti – ekonomski, socijalni i razvojni. Naš odgovor mora da bude hitan, koordinisan i globalnih razmera i njime treba odmah da se ukaže pomoć najugroženijima.

Od radnih mesta, preko preduzeća, do nacionalnih i globalnih ekonomija se prognozira da će to ispravno biti postignuto socijalnim dijalogom između vlada i onih na prvoj liniji fronta – poslodavaca i radnika, tako da 2020-e ne bi postale repriza 1930-ih.

Prema procenama Međunarodne organizacije rada (MOR), čak bi 25 miliona ljudi moglo da ostane bez posla uz gubitke prihoda radnika i do 3,4 biliona američkih dolara. Međutim, već postaje jasno da se ovim brojkama može potceniti dalekosežnost posledica.

Pandemija je nemilosrdno otkrila duboke pukotine na našim tržištima rada. Preduzeća svih veličina već su prestala da rade, smanjila su broj radnih sati i otpustila osoblje. Mnoga su na ivici propasti, pošto se zatvaraju prodavnice i restorani, hotelske rezervacije i rezervacije avionskih karata se otkazuju, a kompanije prelaze na rad na daljinu. Često su prvi koji gube posao oni čije je zaposlenje već bilo nesigurno – prodavci, konobari, kuhinjsko osoblje, nosači prtljaga i čistači.

U svetu gde se samo jedan od petoro ljudi kvalifikuje za naknadu za slučaj nezaposlenosti, prinudni odmori usled manjka posla nagoveštavaju katastrofu za milione porodica. Pošto mogućnost plaćenog bolovanja nije raspoloživa za mnoge od onih koji rade na dostavi i tuđoj nezi i pomoći, a to su oni u koje se sada najviše uzdamo, oni su često pod pritiskom da nastave da rade iako su bolesni.

U svetu u razvoju radnici koji se plaćaju po učinku, radnici koji rade za dnevnicu i neformalni trgovci mogu biti pod sličnim pritiskom zbog potrebe da se iznese hrana na sto. Svi ćemo zbog toga patiti. To neće samo intenzivirati širenje virusa, već će na duže staze znatno bolje objasniti cikluse siromaštva i nejednakosti.

Imamo šansu da spasemo milione radnih mesta i preduzeća ako vlade deluju odlučno tako da obezbede poslovni kontinuitet, spreče prinudne odmore usled viška zaposlenih a manjka posla i zaštite ugrožene radnike. Ne treba da sumnjamo da će odluke koje one danas donose odrediti zdravlje naših društava i ekonomija u predstojećim godinama.

Ekspanzivna fiskalna i monetarna politika je kao nikada do sada od suštinskog značaja da se spreči da aktuelni strmoglavi pad ne postane prolongirana recesija.

Moramo da obezbedimo garancije da ljudi imaju dovoljno novca u džepovima da izguraju do kraja nedelje i do sledeće. To znači da treba obezbediti da preduzeća, koja su izvor prihoda miliona radnika, ostanu likvidna za vreme naglog pada i tako budu pozicionarana da ponovo počnu da rade čim to uslovi dozvole.

Ciljane mere će naročito biti potrebne za većinu ugroženih radnika, uključujući samozaposlene, radnike s nepunim radnim vremenom i one koji su zaposleni na određeno vreme, koji se možda ne kvalifikuju za zdravstveno osiguranje ili osiguranje u slučaju nezaposlenosti i do kojih je teško doći.

Dok vlade pokušavaju da obore uzlaznu krivu infekcije, potrebne su nam specijalne mere zaštite za milione zdravstvenih radnika i onih koji rade na tuđoj nezi i pomoći (čija su većina žene) koji svakog dana rizikuju svoje zdravlje za nas. Vozači kamiona i moreplovci koji dostavljaju medicinski opremu i druge potrepštine moraju da budu adekvatno zaštićeni.

Rad od kuće pomoću telekomunikacija nudi nove prilike radnicima da nastave da rade, a poslodavcima da nastave poslovne aktivnosti svojih firmi i tokom krize. Međutim, radnici moraju da budu u mogućnosti da pregovaraju o ovim aranžmanima tako da održe ravnotežu sa svojim drugim obavezama, kao što je staranje o deci, bolesnima i starijima i naravno o sebi.

Mnoge zemlje su već uvele stimulativne pakete bez presedana da bi zaštitile svoja društva i ekonomije i održale protok novca do radnika i kompanija.

Da bi se maksimizirala efikasnost ovih mera, od suštinskog je značaja da vlade sarađuju sa organizacijama poslodavaca i sa sindikatima na nalaženju praktičnih rešenja koja omogućavaju da ljudi budu bezbedni i da se zaštite radna mesta.

Te mere podrazumevaju podršku prihoda, subvencije za plate i privremene subvencije za prinudne odmore za one na formalnijim radnim mestima, poreske kredite za samozaposlene i finansijsku podršku za kompanije.

Ali pored snažnih nacionalnih mera, osnovni princip globalnog odgovora globalnom neprijatelju mora da bude odlučno multilateralno delovanje. Virtualni Specijalni samit G-20 o pandemiji kovid-19 koji je održan 26. marta predstavljao je priliku da se ovaj koordinisani odgovor realizuje.

U ovim najtežim vremenima podsećam se principa koji je predstavljen u odredbi MOR-a – siromaštvo koje je rasprostranjeno bilo gde je i dalje pretnja za prosperitet svuda.

To nas podseća da se u godinama koje dolaze efikasnost našeg odgovora na ovu egzistencijalnu pretnju može procenjivati ne samo opsegom i brzinom novčanih injekcija ili time da li je kriva oporavka ravna ili kosa, već onim što smo učinili za najugroženije među nama.

Autor je generalni direktor Međunarodne organizacije rada (MOR)