Aktivisti za ljudska prava u Iranu izrazili su zabrinutost zbog masovnih hapšenja na najvećim protestima u zemlji u poslednjih deset godina nakon što je najmanje troje demonstranata umrlo u ozloglašenom teheranskom zatvoru, preneo je Gardijan.
Dva člana iranskog parlamenta koji su bliski reformističkom taboru potvrdili su u ponedeljak da je zatvorenica Sina Ganbari preminula u zatvoru Evin. Nezavisno od toga, piše britanski list, pozivajući se na Nasrinu Sotudeh, istaknutu advokaticu koja je specijalizovana za pitanja ljudskih prava u Teheranu, u zatvoru je umrlo još najmanje dvoje demonstranata, ali njihov identitet još uvek nije poznat.
U sukobima snaga bezbednosti i učesnika protesta, koji su zemlju potresali više od nedelju dana, ubijena je najmanje 21 osoba. Većina stradalih su demonstranti, ali među njima ima i pripadnika snaga bezbednosti, saopštili su zvaničnici. Tokom višednevnih protesta širom zemlje je uhapšeno oko 3.700 ljudi, izvestio je AP, pozivajući se na izjavu poslanika Mahmuda Sadegija, koji pripada reformatorskoj liniji u iranskom parlamentu. On je rekao da se ne može utvrditi tačan broj uhapšenih jer su pripadnici više bezbednosnih i obaveštajnih službi hapsili demonstrante.
Među uhapšenima ima najmanje 90 studenata. „Razgovarao sam sa zatvorenikom u Evinu i rečeno mi je da je troje zatvorenika preminulo. Kada vlasti pribegnu masovnom hapšenju, ne mogu da tvrde da štite njihova prava. Nije moguće da se u takvoj situaciji sudski proces odvija uobičajenim tokom“, rekla je Sotudeh.
Sotudeh je naročito zabrinuta zbog upotrebe nezvaničnih pritvorskih jedinica. Za vreme protesta 2009, koji su usledili nakon spornog reizbora Mahmuda Ahmadinežada za predsednika, jedna takva pritvorska jedinica pod nazivom Kahrizak privukla je pažnju javnosti u celoj zemlji nakon što je procurilo da je izvesni broj demonstranata u pritvoru seksualno zlostavljan, mučen i ubijen.
Političari iz redova reformista, uključujući Sadegija, upozoravaju na mogućnost reprize skandala iz Kahrizaka. „Upozoravam predsednika, zvaničnike obaveštajnih službi i pravosuđa na mogućnost da se ponovi drugi Kahrizak“, napisao je Sadegi na Tviteru.
Sotudeh je izrazila sumnju u vezi s tvrdnjom zvaničnika da je Ganbari izvršio samoubistvo. Ona je rekla da njegova smrt ukazuje da je izvršeno nasilje, ali da je prerano govoriti o njegovim razmerama. „Trebalo je nekoliko nedelja 2009. da se obelodani razmera brutalnosti počinjena u Kahrizaku. Vlasti su odgovorne za smrt zatvorenika“, rekla je Sotudeh. Iranski glumac Mahnaz Afšar je na Tviteru napisao da „ne postoji izgovor za smrt 23-godišnjaka koji je bio zatvoren u Evinu“.
Sotudeh je rekla da je zabrinuta zbog pravnog zastupništva zatvorenika u trenutku kada je veliki broj advokata koji se bave pitanjem ljudskih prava u zatvoru, prognano ili im je uništena reputacija. Iranske vlasti za proteste krive spoljne neprijatelje, ali je iranski predsednik Hasan Rohani u ponedeljak ukazao na ogromnu razliku u pogledu na svet između vlasti i iranske omladine, koja čini veći deo stanovništva. Prosečna starost uhapšenih demonstranata je 25 godina, saopštili su zvaničnici. Prema pisanju Gardijana, jedan od uhapšenih je Kasra Nuri, 26-godišnji student Pravnog fakulteta u Teheranu, koji je u pritvoru na nepoznatoj lokaciji. „On štrajkuje glađu od 4. januara. Ne znamo ništa o njegovoj situaciji u zatvoru, a ni njegovi advokati ne mogu da dođu do njega“, rekao je jedan član Nurijeve porodice.
Zabrinutost za sudbinu više hiljada zatvorenika je pojačana nakon Ganbarijeve smrti, rekao je Hadi Gaemi, izvršni direktor Centra za ljudska prava u Iranu. „Vlasti tvrde da se ubio, ali njihova tvrdnja nije kredibilna bez nezavisne i poštene istrage“, rekao je Gaemi. „Iranski narod se dobro seća da su zatvorenici 2009. sistematično silovani i mučeni u zatvorima kao što je Kahrizak i Evin. U Iranu ima snažnih apela da se spreči da se takvi gnusni zločini ponove.“
Nasim Papajiani, istražitelj u Amnesti internešenalu koji se bavi pitanjima Irana, rekao je da istrage „samo ponovo pokazuju koliko su uslovi u zatvorima u Iranu nehumani, budući da su pretrpani, s lošom ventilacijom i uz stalno prisutnu pretnju mučenjem“. „Takođe strahujemo da iranske vlasti ne pružaju porodicama uhapšenih informacije o sudbini i kretanju njihovih voljenih. Vlasti moraju da sruše taj zid ćutanja i pruže informacije o uhapšenima njihovim porodicama“, rekao je Papajiani.
Rohani, koji je prošle godine sebi obezbedio reizbor ubedljivom pobedom na izborima, pod pritiskom je zbog protesta koji su usledili ubrzo nakon što je on objavio mere štednje. Iako se verovalo da je prve proteste 28. decembra organizovala grupa koja je protiv Rohanija, demonstracije su se raširile po celoj zemlji i od ekonomskih su postale političke, dovodeći u pitanje same temelje Islamske Republike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.