Da svet zna za njih: Roditelji Gaze deci ispisuju imena na telima ako poginu

Eksplozije nisu prestajale celu noć, stvarajući, kako je Sara rekla, vatreni pojas na tom području.

“U tom sam trenutku mislila da će mi deca poginuti, ako kuću pogodi jaka bomba, a niko ih neće moći identifikovati”, rekla je 40-godišnjakinja. “Bojala sam se te ideje.”

Porodica je preživela noć i narednog dana krenula na jug u Kan Junis kako bi odsela u kući rođaka gde su mislili da će biti sigurniji. Međutim, Sara je bila šokirana kada je videla kako članovi njene šire poriodice ispisuju imena svoje dece po njihovim telima.

Ta ideja ju je rasplakala i zabrinula se da će, ako učini isto, doneti nesreću svojoj deci. Ali nakon što je videla jednog od lekara u bolnici al Šifa kako ispisuje imena dece po njihovim telima, Sara se predomislila.

“Svet bi trebao znati za ovu decu koju je ubio Izrael jer to nisu brojevi, već imena, priče i snovi ubijeni od strane izraelske okupacije u Gazi”, rekla je.

Hiljade ubijenih

Tokom poslednje tri sedmice, izraelsko nemilosrdno bombardovanje opkoljenog pojasa Gaze, jednog od najgušće naseljenih područja na svetu, izazvalo je pokolj ogromnih razmera. Ubijeno je više od 7.300 Palestinaca, uključujući oko 3.000 dece. Još 1.650 Palestinaca ostalo je zarobljeno ispod ruševina svojih domova i zgrada, od kojih su polovina deca.

U petak uveče, Izrael je takođe prekinuo sve komunikacijske usluge u Gazi, što je izazvalo zabrinutost zbog mogućih ratnih zločina koji su izvršeni pod okriljem informacijskog mraka.

Ofanziva je započela nakon iznenadnog napada Hamasa 7. oktobra, kada su njegovi borci ubili 1.400 ljudi u južnom Izraelu nakon što su upali u vojne ispostave i gradove koji okružuju pojas Gaze.

Osim što su nametnuli potpunu blokadu obalne enklave, u kojoj je nestalo goriva, čiste vode i struje, izraelski ratni avioni gađali su i kritičnu infrastrukturu. Više od 200.000 stambenih jedinica je delimično ili potpuno uništeno.

Prema podacima UN-a, 1,4 miliona Palestinaca – više od polovine ukupnog stanovništva Gaze – interno je raseljeno, nakon teških bombardovranja uz upozorenja izraelske vojske onima koji žive u severnoj Gazi da pobegnu na jug. Ipak, Palestinci kažu da nigde nije sigurno, budući da su neselektivna bombardovanja ciljala celi pojas – ne samo sever.

‘Bojimo se gubitka sve naše dece’

Ispisivanje imena dece na rukama ili nogama je pokušaj osiguranja mira porodici u slučaju da im deca budu ubijena kako bi ih mogli pokopati u označene, a ne u masovne grobnice.

Neki su lekari istakli da opekotine koje su vidjeli na telima ubijenih Palestinaca nisu slične onima koje su ranije videli, što ukazuje da Izrael možda koristi međunarodno zabranjenu municiju. Ostala su tela rastrgana u izraelskim vazdušnim napadima na njihove domove, što otežava preživelim rođacima njihovu identifikuju.

Children in the besieged Palestinian enclave of Gaza are having their names written on their arms to make their bodies easier to identify if they die in an Israeli attack. pic.twitter.com/xZyM02lthi

— Natalia Gabriella Dominica (@Natalia96058112) October 23, 2023

Ministarstvo zdravstva u Gazi, koje je objavilo izveštaj na 212 stranica sa imenima ubijenih Palestinaca, reklo je da postoji 200 tela koja su unakažena do neprepoznatljivosti, pa ih je stoga nemoguće identifikovati.

Mohamed Abu Odeh, stanovnik Gaze, rekao je kako veruje da Izrael, sa svojim preciznim oružjem, namerno gađa decu. Tokom ofanzive u maju 2021. poslao je dvoje svoje dece bratu i uzeo dvoje bratove dece, kako bi u slučaju da jedna od njihovih kuća bude na meti Izraela, ostao neko iz druge porodice.

“Bilo je to vrlo bolno iskustvo”, rekao je 27-godišnjak iz kampa Shati (Plaža). “Bojali smo se da ćemo izgubiti svu decu.”

Bez odgovore na pitanja dece

Ovaj put, Abu Odeh je svoju decu zadržao na okupu, ali im je ispisao imena na rukama i nogama.

“Kad me moja deca pitaju zašto to radim, kažem im da je to zbog njihove sigurnosti i zaštite”, rekao je. “Može li iko na svetu podneti pomisao kroz što prolaze naša deca?”

Kao roditelja iscrpljujuće je pripremati se fizički i psihički za ono najgore što će se dogoditi, rekao je. Abu Odeh nema sve odgovore na pitanja koja mu deca postavljaju, bilo da se radi o njihovim prijateljima koji su ubijeni ili o tome kako telo deteta može izdržati snagu projektila.

“Ne znam šta da im kažem”, rekao je. “Lažem im kako bi bili jaki. Kako da ih umirim kad se bojim ovog razornog rata koji nam otima sve drago i dragoceno? Kako da im kažem da su njihova tela vrlo jaka i da mogu prkositi projektilima?”

Kaže da deca zaslužuju život u kojem neće morati biti zakopana pod ruševinama, a iznad njih zvuk bombardovanja. Takođe kaže da roditelji ne bi trebali živeti kroz bolnu stvarnost pokušaja identifikovanja tela svoje dece, koja su na najstrašniji način unakažena izraelskim projektilima.

“Pisanje imena moje dece na njihovim telima je rešenje kako bi ih svet upoznao”, rekao je.

‘Svi su meta’

Ova bolna praksa takođe je raširena u mnogim školama koje vode Ujedinjene nacije, gde se više od 629.000 Palestinaca sklonilo od bombardovanja. Prema rečima Salve Katab, koja se sa svojom porodici sada nalazi u jednoj takvoj školi, u Gazi nema sigurnog mesta, čak ni u objektima kojima upravlja UNRWA, UN-ova agencija za palestinske izbeglice.

“Ovaj rat cilja na sve”, rekla je. “Ovde se ne osećamo sigurnima. Pogledajte što je Izrael učinio školi u izbegličkom kampu al Magazi… bombardovali su i ubili veliki broj raseljenih ljudi.”

Između srede i četvrtka, agencija UN-a je rekla da su tri njene škole pretrpele kolateralnu štetu zbog obližnjih izraelskih napada. Jedna prognana osoba je poginula, a 15 ih je lakše ranjeno.

Katab je okupila svoje unuke i mlađu decu u učionici u kojoj su boravili i ispisala im imena na rukama i nogama.

“Želim da ih svet upozna, da se spominju njihova imena kao mučenika koje je Izrael ubio bez milosti”, rekla je.

Sami ispisali imena na svoja tela

Katab ne može podneti da vidi slike mrtve dece ili njihove ostatke i kaže da će posledice svega ovoga biti mnogo teže podneti.

“Svaki dan plačem zbog onoga što proživljavamo zbog rata”, rekla je. “Nadam se da će to prestati i završiti. Što je previše, previše je.”

Majar Abu Daka, koja je iz grada Abasan al Kabira, istočno od Kan Junisa, rekla je da su ona i njeni kolege učenici napisali svoja imena na vlastita tela.

Čak su i deca koja su preživela bombardovanje često “u stanju šoka i straha i ne mogu govoriti”, kaže 13-godišnjakinja. “Zato pišemo svoja imena da nas upoznate”, prenosi Al Džazira.