„Da, Ukrajina i dalje može da pobedi Rusiju, ali će za to biti potrebna dva važna koraka Evrope“: Analiza stručnjaka za kopneno ratovanje za Gardijan

U martu 2023. EU je donela istorijsku odluku da Ukrajini isporuči milion artiljerijskih granata u roku od 12 meseci. Ali broj koji je zapravo poslat je bliži 300.000. Uprkos svim retoričkim obavezama da podrži odbranu Ukrajine od ruske invazije „koliko god bude potrebno“, Evropa je bila neuspešna u tome, ocenjuje u analizi za Gardijan Džek Vatling, viši naučni saradnik za kopneno ratovanje na Royal United Services Institute.

Cena ovog samozadovoljstva se već plaća ukrajinskom krvlju. Prema podacima oružanih snaga Ukrajine, tokom leta 2023. Ukrajina je ispaljivala do 7.000 artiljerijskih granata dnevno i uspela da degradira rusku logistiku i artiljeriju do tačke u kojoj je Rusija ispaljivala oko 5.000 metaka dnevno.

Ukrajinci se danas bore da ispale 2.000 metaka dnevno, dok ruska artiljerija dostiže oko 10.000. Artiljerija nije sve, ali disparitet govori o relativnom nedostatku materijala u Ukrajini, što je evidentno u drugim oblastima, kao što je broj dronova koje može da koristi.

Rusija će verovatno moći da ispali oko pet miliona metaka na Ukrajinu 2024. na osnovu njene mobilisane odbrambene proizvodnje, snabdevanja iz Irana i Severne Koreje i preostalih zaliha.

Uprkos lakomislenom zapažanju – koje često izvode evropski zvaničnici – da je ruska ekonomija iste veličine kao italijanska, Kremlj proizvodi više granata nego ceo NATO.

U međuvremenu, malo je verovatno da će Ukrajina videti bilo kakvo značajno povećanje snabdevanja tokom nekoliko meseci. Ovo će prepustiti inicijativu Rusima. Kremlj veruje da može da pobedi do 2026, pa Putin nije raspoložen za pregovore ili odustajanje.

Ne mora da bude ovako. Ranije ovog meseca, estonsko Ministarstvo odbrane objavilo je belu knjigu u kojoj se detaljno navode nivoi vojne opreme koja je potrebna da bi odbrana Ukrajine bila održiva i da bi nastavila sa oslobađanjem okupiranih teritorija do 2025.

Estonci su pokazali da su dobro granice mogućnosti. Nije u pitanju novac, već kompetentnost u isporuci. Ako se ne preduzmu koraci za sprovođenje ovih mera, Ukrajina će izgubiti.

Osigurati poraz Rusije u Ukrajini je izvodljivo, ali to zahteva neke važne korake.

Prvo, Ukrajini će biti potrebno stalno snabdevanje oružjem da bi mogla da otupi ruske napade u prvoj polovini 2024. Za to će biti potrebna velika podrška SAD, ali i povećanje snabdevanja evropskih članica NATO-a, čija će podrška biti kritična tokom američkih u novembru.

Mnoga municija obezbeđena od početka rata kupljena je sa međunarodnog tržišta ili izvučena iz zaliha, a ulaganje u evropsku proizvodnju je sporo. Ali kako zalihe ponestaju, održavanje ukrajinskih ratnih napora u velikoj meri zavisi od povećanja proizvodnih kapaciteta Evrope.

Drugo, od suštinskog je značaja da Ukrajina ispravi greške koje su dovele do njene neuspešne kontraofanzive 2023. Poboljšanje obuke njenih trupa mora biti glavni prioritet.

Tokom Drugog svetskog rata, britanske snage su smatrale da je 22 nedelje pešadijske obuke minimum pre nego što vojnik bude spreman da se pridruži jedinici, gde bi potom izvodili kolektivnu obuku kao deo bataljona.

Ukrajinske trupe imaju sreću da dobiju petonedeljnu obuku, dok se kolektivna obuka retko izvodi. Evropski NATO mora da proširi podršku za obuku kako bi ukrajinskim jedinicama dao širi taktički repertoar, i što je još važnije, proširio obim na kojem vojska može da komanduje i sinhronizuje operacije.

Uporna inflacija i ekonomski šokovi, kao što je poremećaj globalnog transporta usled raketnih napada Huta u moreuzu Bab al-Mandab, znače da će među evropskim zemljama preuzimanje dugoročnog ekonomskog opredeljenja za Ukrajinu biti domaći politički izazov.

Ali to je ignorisanje njegovih potencijalnih prednosti. Ulaganje u odbrambenu proizvodnju, umesto da se oslanja na kupovinu iz inostranstva, dolazi sa značajnim nivoima domaćih industrijskih investicija i sa potencijalom da se rashodi nadoknade kroz povećanje poreskih prihoda.

Postoje dobri bezbednosni razlozi da se investira i u domaću proizvodnju. Ako to sada ne urade, evropski lideri bi morali da odvrate potpuno mobilisanu Rusiju bez zaliha ili kapaciteta da ih popune.

U međuvremenu, istovremena eskalacija u Indo-Pacifiku 2025. mogla bi dovesti do toga da SAD prebace niz kritičnih vojnih sposobnosti – dopunjavanje goriva iz vazduha, logistiku, protivvazdušnu odbranu – da odvrate Kinu, ostavljajući Evropu značajno izloženom.

Za Ukrajinu, neposredna budućnost je jedna od nekoliko meseci teških borbi bez kritičnih resursa, dok pokušava da obnovi borbenu moć koja je potrošena tokom 2023.

Ali Evropa može da odredi kako će izgledati druga polovina 2024. i zaista 2025. Ovo je rat koji se može dobiti. Nedavni uspešan udar na ruski desantni brod Novočerkask u luci, zaštićen slojevima ruske odbrane, pokazuje kako Ukrajina može efikasno da iskoristi opremu kojom se snabdeva.

Ali evropsku bezbednost ne sme da proćerda više samozadovoljstva.