„Da Ukrajina postane deo EU“: Šta su bile glavne teme na sednici Evropskog parlamenta

U predlogu rezolucije kojom se osuđuje ruska argesija na Ukrajinu, a u koju je uvid imao EURACTIV.rs, ponavlja da države koju su kanidati za članstvo treba da se usklade sa pravnim tekovinama EU, ali i sa njenom zajedničkom spoljnom i bezbednosnom poliitkom.

Evropski parlament sa velikom zabrinutošću primećuje uporne napore Ruske Federacije da destabilizuje zemlje Zapadnog Balkana i ometa njihove demokratske procese, piše u tekstu.

Kako nezvanično saznaje European Western Balkans Srbija će se, nakon dubokog žaljenja Evropskog parlamenta, uskladiti sa Deklaracijom Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Đuzepa Borelja koja osuđuje narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, ali da to ne znači isto što i usklađivanje sa sankcijama EU. “Ovaj nezakonit akt dodatno podriva suverenitet i nezavisnost Ukrajine i predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava i međunarodnih sporazuma, uključujući Povelju UN, Helsinški završi akt, Parisku Povelju i Budipempenštanski memorandum”, stoji u tekstu ove deklaracije, stoji u tekstu deklaracije sa kojom će se Srbija usaglasiti.

Tokom plenarne sednice obratili su se visoki zvanični Evropskog parlamenta, kao i predstavnici svih grupa u parlamentu.

Izražena je podrška ukrajinskom narodu i režimu Volodimira Zelenskog, osuđena je agresija, a govora je bilo i o pridruživanju Ukrajine Evropskoj uniji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkrila je da joj je predsednik Ukrajine Zelenski u poslednjem razgovoru rekao ukrajinski narod sanja o ulasku u Evropsku uniju, te dodala da su danas EU i Ukrajina nikad bliže jedna drugoj i da moraju prekinuti rat. Smatra da narod koji se tako hrabro se bori za evropske vrednosti pripada EU. Govor je završila porukom na ukrajinskom – Slava Ukrajini, a nakon toga su prisutni u sali stojeći aplauzom pozdravili njene reči.

Na tome da Ukrajina postane deo EU radiće i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, koja je istakle i četiri principa na kojima parlament treba da radi u budućnosti. To su da ne sme biti oslonjena na ruski gas, da mora da prestane da prima kremljinski keš praveći se da on nije povezan sa Putinovim oligarsima, da EU mora da ima stvarno bezbednosnu i odbrambenu uniju, kao i to da se moraju boriti protiv kampanje dezinformacija Kremlja.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel je pozvao Rusiju da se vrati kući i rekao da nije samo napadnuta Ukrajina, već i međunarodno pravo i poredak, demokratija i ljudsko dostojanstvo. “U pitanju je geoplitički terorizam”, izjavio je Mišel. Smatra da je Putin započeo rat jer su Ukrajinci u Majdanu doneli odluku o demokratiji.

Obraćajući se preko video linka ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naveo je da “danas Ukrajina plaća za vrednosti, za prava, za slobodu, za želju da budemo jednaki“, isto kao što je EU. Cenu za to plaćaju najboljim i izuzetnim Ukrajincima, smatra Zelenski. Otporom Putinovoj agresiji ukrajinski je narod pokazao koliko je blizak Evropi, naveo je Zelenski, i pozvao EU da ih ne izneveri.

“Drago mi je što smo danas ujedinili sve vas, zemlje Evropske unije, ali nisam znao da će to imati tako visoku cenu – to je tragedija za mene, za svakog Ukrajinca, za našu zemlju“, naglasio je on.

Dok se Zelenski obraćao EP, mediji su javili da je aplikacija za članstvo Ukrajine u EU po ubrzanoj proceduri prihvaćena, registrovana i u razmatranju, prenela je NEXTA. Mađarska je takođe podržala inicijativu osam lidera EU za početak pregovora o članstvu sa Ukrajinom, potvrdio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, javlja Ukrajina world. Kao podrška Ukrajini, iz EU je poslato 70 borbenih aviona. To će, navodi se, dramatično povećati vazdušnu moć Kijeva. Ono što je zanimljivo jeste da se među tim avionima koji će biti isporučeni nalaze i ruski MIG-29.

Istovremeno, Evropski parlament najavio je nove sankcije protiv Rusije koje podrazumevaju da se širom EU uvedu restrikcije uvoza ruskog gasa i nafte u evropski blok.

Takođe, postoje informacije koje upućuju da je jedna od opcija da se kazni Rusija njeno izbacivanje iz Saveta bezbedenosti UN, što je nagovestio portparol britanske vlade.

Ruslan Stefančuk, predsednik Vrhovne rade, koji je ranije tražio isključenje Rusije iz Ujedinjenih nacija i svih drugih specijalnih institucija, pred Evropskim parlamentom govorio preko video linka, dok se iza njega projektovale scene ukrajinskog rata. On je rekao da bi najveća podrška narodu Ukrajine trenutno bilo prihvaćanje Ukrajine u EU.

Sala u kojoj se plenarana sednica održavala bila je u bojama ukrajinske zastave, a pristutne su bili transparenti podrške Ukrajini.

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.