Dan koji je promenio svet: obeležava se godinu dana od rata u Ukrajini

 Zelenski: Probudio sam se rano 24. februara i od tada nisam spavao

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obeležio je u petak prvu godišnjicu ruske invazije na njegovu zemlju prkosnom porukom, ističući da će Ukrajinci na kraju pobediti. Na snimku objavljenom u medijima pod nazivom „Godina nepobedivosti“, 45-godišnji predsednik sedeo je za stolom i prisetio se kako se obratio Ukrajincima pre godinu dana, u vreme kada su Kijev i svet bili potreseni ruskim pokretanjem invazije.

„Na današnji dan pre godinu dana, sa ovog istog mesta oko sedam ujutru, obratio sam vam se kratkom izjavom, u trajanju od samo 67 sekundi, rekao je on u 15-minutnom govoru, uz svečanu muziku u pozadini. …mi smo. jaki Spremni smo na sve. Pobedićemo svakoga. Ovako je počeo 24. februar 2022. Najduži dan u našim životima. Najteži dan u našoj novijoj istoriji. Rano sam se probudio i od tada nisam spavao.“

Zapadni vojni zvaničnici procenjuju žrtve na obe strane najvećeg evropskog sukoba od Drugog svetskog rata na više od 100.000 ubijenih i ranjenih. Desetine hiljada civila su takođe poginule, dok su milioni pobegli pred pretnjom borbe.

Skoro svako ima barem jedan kontakt u svom telefonu koji više nikada neće dići slušalicu“, rekao je Zelenski. „Onaj koji neće da odgovori na poruku „Kako si?“. Ove dve jednostavne reči dobile su novo značenje tokom godine rata.“

Ukrajinske snage sprečile su brzu rusku pobedu početkom 2022. godine, a sukob, koji Moskva naziva „specijalnom vojnom operacijom“, pretvorio se u rovovsku bitku na istoku i jugu zemlje. S obzirom da lideri obe zemlje ne pokazuju znake povlačenja, izgledi za skori završetak borbi izgledaju sumorni.

Zelenski, koji je odigrao ključnu ulogu u prikupljanju finansijske i vojne pomoći iz celog sveta za održavanje odbrane Ukrajine od mnogo veće vojske, pohvalio je svoj narod.

„Postali smo jedna velika armija… gde svi daju doprinos“, rekao je on. On je 2022. godinu opisao kao godinu otpora, hrabrosti, bola i jedinstva. „Glavni zaključak je da smo preživeli. Nismo poraženi. I učinićemo sve da pobedimo ove godine!“

Ukrajinci u Hrvatskoj: Zbog ovog problema teško pronalaze posao

Godinu dana nakon ruskog napada na Ukrajinu, u Hrvatsku je ušlo oko 22 hiljade Ukrajinaca, svaki sa svojom sudbinom, a najčešći problem im je nedovoljno poznavanje jezika, što im stvara probleme u ostvarivanju prava i nesposobnost za rad u struci.

Proces integracije ukrajinskih prognanika u Hrvatskoj nije nešto što se dešava preko noći, to je proces koji će trajati, rekla je Hini Marija Meleško, predsednica ukrajinske zajednice grada Zagreba.

„Među najčešćim problemima o kojima čujemo u stalnoj komunikaciji sa našim prognanima je nedovoljno poznavanje jezika“, kaže Meleško.

Francuski ministar finansija: G20 mora da osudi Rusiju za rat u Ukrajini

Finansijski lideri G20 moraju da osude agresiju Rusije na Ukrajinu, rekao je u petak za Rojters francuski ministar finansija Bruno Le Mer, dodajući da Evropa radi na novim sankcijama Moskvi.

Indija, koja trenutno predsedava grupom G20, ne želi da blok raspravlja o dodatnim sankcijama protiv Rusije i traži da se u komunikacijama izbegava upotreba reči „rat“ za opis sukoba koji traje godinu dana, rekli su zvaničnici G20 Rojtersu. Prvog dana sastanka finansijskih lidera G20 u blizini Bengalurua, Le Mer je rekao da će „sankcije biti jače i efikasnije“.

„Radimo na novom talasu sankcija Rusiji na evropskom nivou“, dodao je on.

Indija je zadržala neutralan stav prema ratu i odbija da osudi Rusiju za invaziju, tražeći diplomatsko rešenje i kupujući sve više ruske nafte. Zbog toga što Indija kupuje jeftinu rusku naftu, prema Le Maireu, ruski prihodi od nafte sve više opadaju. Pored toga, dodao je da se za Ukrajinu traži još sredstava od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Ukrajina se nada da će zaključiti 15 milijardi dolara vredan program MMF koji će pokriti trenutnu finansijsku pomoć i podršku strukturnim reformama za podsticanje postkonfliktne obnove.

Le Mer je u izjavi o sastanku G20 istakao da je cilj da se drži onoga što je rečeno 2022. godine na Baliju. Mislim da je tada vrlo jasno ukazano na neprihvatljivost agresije na Ukrajinu“, naglasio je on. Posle sastanka G20 na Baliju, lideri su u deklaraciji „najoštrije osudili agresiju Ruske Federacije na Ukrajinu i zahtevali njeno potpuno i bezuslovno povlačenje sa ukrajinske teritorije“.

„Svi smo mi Ukrajinci“: Žuto-plava zastava postala je snažan simbol solidarnosti

Žuto-plava ukrajinska zastava postala je moćan simbol za milione ljudi na Zapadu koji žele da izraze solidarnost sa žrtvama agresije ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Politiko povodom godišnjice ruske invazije.

Zvanično usvojena 1992. godine, kada je Ukrajina postala nezavisna od Sovjetskog Saveza, zastava predstavlja ponos zemlje kao žitnice Evrope i predstavlja beskrajna polja pšenice pod plavim nebom. U prvim danima ruske otvorene invazije na Ukrajinu, te boje su bile prikazane na nekim od najpoznatijih evropskih znamenitosti, od Ajfelove kule do Brandenburške kapije.

Vašington post: Kako će rat učiniti Ukrajinu bogatijom kada se završi

„Rusija je 31. decembra izvršila masovne raketne i bespilotne napade na Ukrajinu. Krio sam se u kupatilu, a komšije su sedele u zajedničkom hodniku, kada se odjednom na stepeništu pojavio dostavljač hrane. Prkosio je sirenama za vazdušni napad i eksplozijama, popevši se na 15. sprat da nam donese hranu koju smo naručili dan ranije“, priseća se Mendel u članku za Vašington post.

Svi su bili srećni. „Mogla je da nas ubije ruska raketa svakog trenutka, ali nam ovaj dostavljač nije dozvolio da gladujemo na Novu godinu.

Ova priča nekima može zvučati trivijalno, piše Mendel, ali je dobar primer načina na koji su Ukrajinci odgovorili na ovaj strašni rat. Uprkos uništenju i tami, ljudi ove zemlje su se ujedinili i otkrili snagu i veštine za koje nisu ni znali da ih poseduju. Umesto da odustanu, Ukrajinci su uzeli stvari u svoje ruke – i ovoj zemlji biće bolje kada se rat završi.

Australija šalje dronove u Ukrajinu, uvodi nove sankcije Rusiji

Australijska vlada saopštila je u petak da će poslati još dronova u Ukrajinu kako bi joj pomogla u borbi protiv Rusije i uvela nove ciljane finansijske sankcije protiv 90 ruskih pojedinaca i 40 entiteta na godišnjicu ruskog napada na Ukrajinu. Na spisku osoba pod sankcijama nalaze se ruski ministri energetike, prirodnih resursa i industrije, kao i koncern Kalašnjikov, proizvođač aviona Tupoljev i proizvođač podmornica Admiralti Shipiards.

„Mi smo i dalje uz Ukrajinu“, najavio je premijer Entoni Albaneze. Bespilotni vazdušni sistemi obezbeđuju obaveštajne podatke sa bojnog polja i omogućavaju nadzor i izviđanje za ukrajinske oružane snage“, dodao je on. On nije precizirao koliko će tačno dronova biti poslato, o kojim modelima će biti reč i da li će biti naoružani.

Australija, jedna od najvećih nečlanica NATO-a koja doprinosi zapadnoj pomoći Ukrajini, šalje pomoć, municiju i opremu i zabranila je izvoz aluminijum-oksida i aluminijumskih ruda, uključujući boksit, u Rusiju. Od početka sukoba, Australija je pružila oko 500 miliona australskih dolara vojnu pomoć Ukrajini i poslala vojnike u Britaniju da pomognu u obuci ukrajinskih vojnika i sankcionisala je više od hiljadu ruskih pojedinaca i subjekata, prenosi zagrebački N1.